Почела жетва пшенице

Жетва пшенице у Србији почела је упркос многим предвиђањима да ће због обилних падавина ове године закаснити први откоси. Према прогнози стручњака очекује нас просечна родна година. И мада је рано за коначну оцену, прве анализе показују да је квалитет зрна добар, свакако бољи од прошлогодишњег.

Поједина удружења, попут Независне асоцијације пољопривредника Србије (НАПС) наглашавају да су први приноси жита испод очекиваних, због чега су незадовољни понуђеном откупном ценом од 15 до 16 динара, по килограму.

Председник Управног одбора те асоцијације Јовица Јакшић рекао је за Бету како је процењивано да ће просечан род бити 4,5 тона по хектару, али да је у пракси са ораница скинуто од 1,7 до 4,2 тоне. Он је навео да су последице суше у рано пролеће веће него што се очекивало.

Ова организација, подсетимо, већ је тражила од Републичке дирекције робних резерви да објави откупну цену пшенице (која се купује за залихе) од 22 динара по килограму да би она „повукла” цену на тржишту. Ова тренутна, како наглашавају, не покрива трошкове производње.

Вукосав Саковић из Удружења „Жита Србије” очекује просечан принос од 4,5 тона по хектару. Каже да је истина да је чак и на војвођанским њивама род неуједначен али да ће на крају то вероватно дати просечан резултат у приносима.

Цена, на коју се жале произвођачи, свакако ће, како наводи, зависити и од кретања на светском тржишту житарица али и да је истина да се због „светске хиперпродукције жита не могу очекивати велике зараде”.

Русија, као највећи светски извозник, већ је најавила да ће ове године имати веће приносе. Тамо ће, према најавама, жетва почети за недељу дана, а руско министарство пољопривреде предвиђа да ће овогодишња производња бити 75 милиона тона, два милиона више од ранијих предвиђања. Како је објавио „Врлд грејн”, под оваквим притиском прошле недеље пале су извозне цене пшенице.

– Поново се очекује одличан род у свету, што доноси добру снабдевеност, велике прелазне залихе али не треба очекивати високе цене. Чињеница јесте да су рекорди у производњи пшенице постали чести. У седам последњих година, шест пута је оборен рекорд – објашњава Саковић.

Таква хиперпродукција настала је, пре свега, подизањем приноса у земљама где традиционално нису били високи. Пре свега у Украјини и Русији, али и код других. Поред тога, после две године катастрофалних суша, ове године је и Аустралија имала добру жетву.

Упитан да ли држава може да интервенише због ниске цене на коју се жале домаћи произвођачи он одговара да су прошла времена када је цена формирана административним путем и да ће њу одредити искључиво понуда и тражња на тржишту.

– Удружења примерних произвођача морала би више да раде на унапређењу производње. Велике зараде од пшенице не могу се очекивати, посебно на мањим површинама – каже наш саговорник.

За домаће потребе Србији је довољно 1,5 милиона тона жита, које купе претежно млинари и кондиторска индустрија. Како објашњава, та количина може да буде продата чак и по вишим ценама од светских, ако је неко спреман да плати јер ће касније то уградити у своју калкулацију. Све преко тога биће продато по важећим светским ценама, јер ниједан трговац нама неће платити више него што плаћа Мађарима, Румунима или Бугарима.

– Слажем се да је цена последњих неколико година ниска за домаће произвођаче, али је реална што се светског тржишта тиче – наводи Саковић и додаје да је домаћем тржишту тренутно (до формирања цене) најчешће актуелна аконтна од 16 динара по килограму.