Киша стигла у последњи час

Долово – Рапорт са јужнобанатских њива је да је пролећна сетва, најважнији посао, завршена, а стање у усевима шаролико. Због нешто дужег периода полагања зрна, пре свега кукуруза и сунцокрета, на појединим парцелама усеви су изникли и формирали биљке, док се на другима ницање тек очекује. И једнима и другима, према оцени струке, била је потребна киша, јер је уочено да је земља сува, а изникле биљке почеле су да пате.

Пшеница, која је у фази класања, била је у критичном стању, на доњим зонама појавило се жутило, присутно је и увијање листова, а готово једномесечна суша успорила је наливање зрна.

„Киша је стигла у прави час јер су усеви доживели више временских и температурних шокова. Било је ту и ниских јутарњих температура и јаке кошаве и зубатог сунца, па летњих температура и ни капи кише готово месец дана, али смо све у свему имали добре услове сетве и ницања култура. Сунце је лепо извукло биљке које расту и било би добро да наредни период прође са што мање стреса, како би се формирао принос”, каже за „Политику” Васа Негован, ратар из села Долова, у чијем атару је сада готово идиличну слику покварило јако невреме са ветром и обилним налетом кише, што је изазвало полегање пшенице.

И ту је стање различито, од нетакнутих парцела до оних где је остала велика штета, јер тако срављена пшеница, кажу ратари, неће се подићи. То није случајно, напомиње саговорник, а „кривац” су или одсуство или уништавање ветрозаштитних појасева, који су својеврсна тампон-зона између друмова банатске кошаве и њива.

У Панчеву је више од деценије на снази Пројекат за подизање ветрозаштитних појасева, а посао поверен Јавном комуналном предузећу „Зеленило”, које је посадило на стотине хиљада стабала, док је из градске касе потрошено исто толико милиона динара за подизање низова зелених ограда, које се непрекидно уништавају, највише управо на потезу ка Банатском Новом Селу, Баваништу, у Глогоњу, Скробари и према Долову...

Мештани ових села су и сами куповали и садили дрвеће, па стога и молба пољопривредника неким колегама да пролазе путевима којима је прописано, а не да секу млада стабла и газе машинама појасеве и немаром их пале.

„На путу Панчево–Долово има појасева, али и читавих голих делова. Ја имам и парцеле које излазе на пут и ту је невреме, које смо имали претходних дана, направило велику штету. Незаштићени усев је масовно полегао и неће се подићи, јер је клас у великој мери формиран, па ће стабло под тежином остати повијено. Засада су то, ипак, мали делови, али мај и јун знају да буду варљиви и ако буде још оваквих епизода, губитака ће бити на приносу, а ми ништа не можемо да урадимо да бисмо спасли род”, процењује Негован.

Овде подсећају да се још у доба Марије Терезије око путева садило дрвеће, не ради украса, него ради спречавања њиховог спирања и заштите граничних слојева ораница од удара ветрова, наноса и ерозије. Зато је на снази и апел меродавнима да је неопходна доследна примена прописа уз кажњавање, јер закон постоји, али се овде не поштује.

Рецимо, онај који има 100 ланаца земље мора да има пет ланаца под шумом или воћем, ко се огреши о норме мора да доведе дрворед у првобитно стање, а да уколико то не учини, следи му писање казне.

Истовремено у панчевачком атару прави рат у одбрани садница купљених средствима града траје и уз асистенцију инспекције и полиције. Међутим, до сада није забележен случај кажњавања и процесуирања изгредника, док су, по речима еколошки упућених, озбиљно угрожени сви, јер се буквално „сече грана на којој седимо”.