Kiša stigla u poslednji čas

Dolovo – Raport sa južnobanatskih njiva je da je prolećna setva, najvažniji posao, završena, a stanje u usevima šaroliko. Zbog nešto dužeg perioda polaganja zrna, pre svega kukuruza i suncokreta, na pojedinim parcelama usevi su iznikli i formirali biljke, dok se na drugima nicanje tek očekuje. I jednima i drugima, prema oceni struke, bila je potrebna kiša, jer je uočeno da je zemlja suva, a iznikle biljke počele su da pate.

Pšenica, koja je u fazi klasanja, bila je u kritičnom stanju, na donjim zonama pojavilo se žutilo, prisutno je i uvijanje listova, a gotovo jednomesečna suša usporila je nalivanje zrna.

„Kiša je stigla u pravi čas jer su usevi doživeli više vremenskih i temperaturnih šokova. Bilo je tu i niskih jutarnjih temperatura i jake košave i zubatog sunca, pa letnjih temperatura i ni kapi kiše gotovo mesec dana, ali smo sve u svemu imali dobre uslove setve i nicanja kultura. Sunce je lepo izvuklo biljke koje rastu i bilo bi dobro da naredni period prođe sa što manje stresa, kako bi se formirao prinos”, kaže za „Politiku” Vasa Negovan, ratar iz sela Dolova, u čijem ataru je sada gotovo idiličnu sliku pokvarilo jako nevreme sa vetrom i obilnim naletom kiše, što je izazvalo poleganje pšenice.

I tu je stanje različito, od netaknutih parcela do onih gde je ostala velika šteta, jer tako sravljena pšenica, kažu ratari, neće se podići. To nije slučajno, napominje sagovornik, a „krivac” su ili odsustvo ili uništavanje vetrozaštitnih pojaseva, koji su svojevrsna tampon-zona između drumova banatske košave i njiva.

U Pančevu je više od decenije na snazi Projekat za podizanje vetrozaštitnih pojaseva, a posao poveren Javnom komunalnom preduzeću „Zelenilo”, koje je posadilo na stotine hiljada stabala, dok je iz gradske kase potrošeno isto toliko miliona dinara za podizanje nizova zelenih ograda, koje se neprekidno uništavaju, najviše upravo na potezu ka Banatskom Novom Selu, Bavaništu, u Glogonju, Skrobari i prema Dolovu...

Meštani ovih sela su i sami kupovali i sadili drveće, pa stoga i molba poljoprivrednika nekim kolegama da prolaze putevima kojima je propisano, a ne da seku mlada stabla i gaze mašinama pojaseve i nemarom ih pale.

„Na putu Pančevo–Dolovo ima pojaseva, ali i čitavih golih delova. Ja imam i parcele koje izlaze na put i tu je nevreme, koje smo imali prethodnih dana, napravilo veliku štetu. Nezaštićeni usev je masovno polegao i neće se podići, jer je klas u velikoj meri formiran, pa će stablo pod težinom ostati povijeno. Zasada su to, ipak, mali delovi, ali maj i jun znaju da budu varljivi i ako bude još ovakvih epizoda, gubitaka će biti na prinosu, a mi ništa ne možemo da uradimo da bismo spasli rod”, procenjuje Negovan.

Ovde podsećaju da se još u doba Marije Terezije oko puteva sadilo drveće, ne radi ukrasa, nego radi sprečavanja njihovog spiranja i zaštite graničnih slojeva oranica od udara vetrova, nanosa i erozije. Zato je na snazi i apel merodavnima da je neophodna dosledna primena propisa uz kažnjavanje, jer zakon postoji, ali se ovde ne poštuje.

Recimo, onaj koji ima 100 lanaca zemlje mora da ima pet lanaca pod šumom ili voćem, ko se ogreši o norme mora da dovede drvored u prvobitno stanje, a da ukoliko to ne učini, sledi mu pisanje kazne.

Istovremeno u pančevačkom ataru pravi rat u odbrani sadnica kupljenih sredstvima grada traje i uz asistenciju inspekcije i policije. Međutim, do sada nije zabeležen slučaj kažnjavanja i procesuiranja izgrednika, dok su, po rečima ekološki upućenih, ozbiljno ugroženi svi, jer se bukvalno „seče grana na kojoj sedimo”.