Лапсуси или згрнути милиони

У српској политици већ дуго важи неписано правило – када нема одговора на суштинска питања, креће подсмех, етикетирање и лов на лапсусе. Тако је и овога пута. Једна погрешно изговорена реченица постала је повод за салву увреда, док су много озбиљнија питања поново гурнута под тепих.

Управо је на то указала председница Народне скупштине Ана Брнабић, која је на друштвеној мрежи Икс одговорила Драгану Ђиласу речима које су одмах постале једна од најкоментарисанијих политичких порука дана.

„Сваког минута, свакога дана бих бирала да сам полуусмена уместо да сам јадни и бедни криминалац који отима од Србије“, поручила је Брнабићева.

И ту је, заправо, суштина читаве приче.

Политичке грешке у говору дешавају се свима. Лапсуси су део јавног живота и нико није имун на њих. Али, да ли је то највећи проблем Србије? Да ли је важније да ли је неко погрешио једну годину када је говорио о свом првом аутомобилу или је важније како је неко за само неколико година у политици дошао до огромног богатства?

То је питање које опозиција годинама покушава да избегне.

Da, ja ovako poluusmena permutovala i umesto da kažem da je moj prvi auto, moja buba, bila godinu dana mlađa od mene, rekla da je bila godinu dana starija. Ogroman greh i zaista vredno svakog podsmeha i uvrede. Nego šta ćemo sa tim kad je vaš predsednik, tajkun, priznao narodu… https://t.co/NqUydQlX1B pic.twitter.com/dKSTmAcLOu

— Ana Brnabic (@anabrnabic) July 5, 2026

Брнабићева је подсетила на изјаву Драгана Ђиласа да је у политику ушао 2004. године, а да је већ 2005. године зарадио свој први велики новац. Управо та временска линија већ годинама изазива бројне полемике у јавности, јер се поставља питање како је тако брзо дошло до огромног пословног успона човека који је истовремено градио и политичку каријеру.

Зато није случајно што се политичка дебата често своди на подсмех и личне увреде. Када нема убедљивог одговора на питања о пореклу богатства, најлакше је исмејати саговорника због лапсуса.

То, међутим, не мења суштину.

Грађане далеко више занима како се троши државни новац, ко је и на који начин стицао милионе, ко је оставио резултате, а ко иза себе афере. Политички маркетинг може на кратко да скрене пажњу са тих тема, али их не може избрисати.

Последњих година Србија води жестоке политичке расправе, али је све мање разговора о програмима, економији, инвестицијама и националним интересима. Уместо тога, јавност се засипа снимцима, исечцима, лапсусима и увредама.

У таквом амбијенту, Брнабић је одлучила да не брани свој лапсус, већ да нападне оно што сматра много већим проблемом – питање политике и капитала.

Да ли ће та порука погодити мету, зависи од грађана. Али је извесно да је поново отворена дилема која већ годинама прати српску политичку сцену: да ли је већи проблем погрешно изговорена реч или сумње које прате богатство појединих политичара?

Одговор на то питање не дају друштвене мреже, већ јавност – на изборима и кроз свој суд о томе шта је заиста важно за будућност Србије.