Четвртак, 30.06.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.76	117.41
	111.93	112.6	112.26
	117.28	117.98	117.63

Таг: писменост

Друштво

28.03.2022 у 10:58

Почиње истраживање медијске писмености ученика и наставника

Завод за проучавање културног развитка (ЗАПРКУЛ) уз подршку Министарства културе и информисања и Министарства просвете, науке и технолошког развоја почиње истраживање од националног значаја „Медијска писменост и медијске навике ученика и наставника гимназија у Србији”. Прва фаза истраживања обухвата гимназијалце и њихове професоре из Београда како би се истражило њихово познавање дигиталне медијске писмености и навика. Након тога, истраживањем ће бити обухваћене гимназије из читаве Србије, а онлајн упитник биће послат свим београдским државним гимназијама. Завод наводи, а преноси Танјуг, да „у ери фејк њуза и сензационалистичких медијских информација овим истраживањем жели да стратешки допринесе бољем разумевању миленијалаца у односу на садржаје које добијају преко дигиталних

Писма читалаца

16.10.2021 у 16:04

Почеци школства у Васојевићима

У средњем веку, и касније, цркве и манастири били су седишта писмености и науке. Међу првим школованим Васојевићима био је свештеник Арсеније Ракетић из Лијеве Ријеке, који се школовао у морачком манастиру Дуга, као и Мојсије Зечевић и Никола Саица у манастиру Ђурђеви ступови код Берана. Пошто у Васојевићима, највећем српском племену, није било никаквих школа, као уосталом ни у маленој Црној Гори, након присаједињења Горњих Васојевића црногорској књажевини, до тада, младићи из имућнијих породица школовали су се у Русији, Србији, Турској, Аустроугарској... Богословију на Цетињу, која је у то време била једина средња школа, међу првима су завршили Зарија Бакић и Јеврем Бакић из Забрђа код Андријевице, поставши истакнуте вође васојевићког племена у књажевини. Уз помоћ племенских првака,

Друштво

08.09.2021 у 17:04

Половина грађана са завршеном средњом школом, петина са основном

У Србији је писмено 98,04 одсто становништва које има 10 и више година, показују подаци Републичког завода за статистику објављени данас поводом обележавања Међународног дана писмености. Међу грађанима са 15 и више година, по школској спреми је најбројнија групација са завршеном средњом школом која чини 48,93 одсто становника ове старосне доби. На другом месту су они који имају основно образовање, њих је скоро петина, прецизније 20,76 одсто, док факултетску диплому има само 10,58 одсто, преноси Танјуг. Када је реч о компјутерској писмености, рачунаре у Србији користи 72,4 одсто грађана. Процентуално их највише употребљавају студенти 99,8 одсто, запослени 92,7 одсто а незапослени 83,6 одсто.

Култура

24.05.2021 у 23:55

Хорска музика поводом Дана словенске писмености и културе

Ансамбл савремене хорске музике „Altro coro” наступио је у Великој сали Руског дома. Концерт је организован поводом Дана словенске писмености и културе који се слави у знак сећања на творце првог словенског писма Светих Ћирила и Методија. На репертоару су била хорска дела композитора 20. и 21. века – Алфреда Шниткеа, Арва Перта, Георгија Свиридова... Ансамбл је основан пре једанаест година и чине га студенти Руске музичке академије ,,Гњесини”. Један од главних задатака овог уметничког састава, лауреата међународних такмичења, јесте популаризација хорских композиција недовољно познатих у Русији. Традиционално, поводом празника, у Руском дому приређене су и отворене мастер клас радионице професора Руске академије музике „Гњесини” – ректора академије, професора хорског дириговања

Култура

24.05.2021 у 16:57

Рута Светог Ћирила и Методија - културно наслеђе Европе

Савет Европе је, поводом обележавања Дана словенске писмености и културе, уврстио Руту Светог Ћирила и Методија у културно наслеђе Европе, изјавио је Виктор Савић са Филолошког факултета Универзитета у Београду. У сарадњи са Министарством културе и информисања Републике Србије, компанија „Color Media Comunications” организовала је конференцију под називом „Дан словенске писмености и културе - Од ере Ћирила и Методија до ере експанзије друштвених мрежа - где је данас српски језик”. Дан словенске писмености и културе у читавом словенском свету се обележава 24. маја, а одлуком Владе Републике Србије се од 2019. године прославља и код нас. Овај дан знак је сећања на мисионаре и културне и политичке дипломате Ћирила и Методија, који су уједно и творци првог словенског писма,

Друштво

24.05.2020 у 13:00

Дан Ћирила и Методија, оснивача словенске књижевности и твораца глагољице

У Србији је данас државни празник 24. мај – Дан Ћирила и Методија, односно Дан словенске писмености и културе. Њиме се обележава Дан словенске писмености и културе коју су утемељили словенски просветитељи Ћирило и Методије, оснивачи словенске књижевности и творци првог словенског писма – глагољице. Овај празник обележава се радно, а установљен је прошле године. Српска православна црква (СПЦ) и још неколико православних цркава обележавају овај дан као сећање на мисионаре и културне и политичке дипломате, творце првог словенског алфабета. У црквама широм православља одржавају се службе али и културне манифестације у земљама којима су браћа из Солуна донела хришћанство и писменост, јавља Бета. Свети Ћирило (рођен као Константин у јулу 826. године, умро 14. фебруара 869. у Риму) и

Београд

25.05.2019 у 10:11

Дан словенске писмености

Поводом Дана словенске писмености, у „Комбанк дворани” приређен је концерт КУД-а „Иво Лола Рибар” и ансамбла „Булгаре” из Бугарске. То је први приватни ансамбл аутентичне народне музике у Европи који је огледало бугарске традиције и народа. У његовом саставу је 50 уметника. Дан словенске писмености традиционално се прославља 24. маја као сећање на дан 863. године, када су после свечаности у част обнове Цариграда светитељи Ћирило и Методије кренули на мисионарски пут у Моравску. Пре почетка музичког програма о значају овог празника говорили су амбасадор Бугарске у Србији Радко Влатков и помоћница министра културе Асја Драча Мунтеан, задужена за међународне односе и европске интеграције у области културе. Публика је имала прилику да у холу види и изложбу „По

Свет

08.05.2019 у 12:31

У Немачкој више од шест милиона становника полуписмено

Чак 6,2 милиона одраслих грађана Немачке, од укупно 82 милиона становника, није у стању да прочита и разуме текст на немачком, произилази из истраживања савезног министарства образовања чије делове преносе немачки медији. „Код више од половине грађана са проблемима у читању немачки је матерњи језик. Остатак је одрастао говорећи неким другим језиком”, рекла је Анке Гротлушен, једна од ауторки истраживања о неписмености под називом „Лео 2018 – живот с ограниченом писменошћу”. Према њеним наводима 78 одсто оних којима немачки није матерњи језик у стању су да прочитају и разумеју сложене текстове на својим матерњим језицима, а према том истраживању више од 60 одсто особа са ограниченом писменошћу има стални посао. Немачка министарка образовања Ања Карличек је изјавила, осврћући

Почетна / Тагови

30.06.2022 у 12:14

Књига о „Дорсима”

30.06.2022 у 12:13

НАТО са великом пажњом прати везе Србије са Русијом, Босна од стратешког значаја

30.06.2022 у 12:10

Испред Владе Црне Горе протест, СД тражи смену Абазовићеве владе

30.06.2022 у 12:07

Руска војска се повукла са Змијског острва - пораз или дипломатска победа

30.06.2022 у 11:44

Трећи дан заредом петоцифрени број новозаражених у Аустрији

30.06.2022 у 11:42

Доживотни затвор за нападача на париски клуб Батаклан