Данас се обележава Међународни дан писмености

Широм света се данас обележава Међународни дан писмености. Идеја о његовом обележавању појавила се у септембру 1965. године у Техерану на Светској конференцији министара образовања на тему искорењивања неписмености. Као дан обележавања изабран је 8. септембар, а Унеска је обележавање почео 1966. године. Овогодишња тема је “Промовисање писмености у дигиталном добу”.

Циљ је да се сваке године међународна заједница подсети на статус писмености и образовања одраслих на глобалном нивоу, односно да се упозори на проблем неписмености, који још постоји у већем делу света. 

Писменост јесте људско право, имплицитно садржано у праву на образовање. Оно је препознато као право у низу међународних конвенција и укључено у текстове кључних међународних декларација. Општом декларацијом о људским правима из 1948. године признато је право на образовање, а тиме и право на писменост.

Међутим, две су декларације отишле још даље. Тако је у Декларацији из Персеполиса (1975) речено: Писменост није сама себи сврха. Она је темељно људско право. Хамбуршка декларација (1997) наглашава како је писменост, која у ширем смислу обухвата знање и вјештине које су потребне свима у свијету брзих промјена, основно људско право. Писменост је, дакле, препозната не само као право по себи, него и као механизам за остваривање других људских права.

Дигитални алати

Дигитализација мења начине на које учимо, живимо, радимо и дружимо се, и на позитиван и на негативан начин, у зависности од тога како јој приступамо. Иако дигитални алати могу помоћи у проширењу могућности учења за маргинализоване групе, укључујући 739 милиона младих и одраслих којима недостају основне вештине писмености, ова дигитална промена такође ризикује стварање двоструке маргинализације – искључивања не само из традиционалног учења писмености већ и из предности дигиталног доба.

Дигитализација такође покреће друга питања, укључујући питања приватности, дигитални надзор, појачане предрасуде, етику, ризик пасивне конзумације и утицаје на животну средину.

Писменост је кључ за инклузивне, релевантне и значајне трансформације. Поред читања и писања на папиру, писменост у дигиталном добу омогућава људима да безбедно и на одговарајући начин приступе, разумеју, процењују, креирају, комуницирају и интерагују са дигиталним садржајем.

Писменост је такође кључна за неговање критичког мишљења, препознавање веродостојних информација и сналажење у сложеним информационим окружењима.

Упркос напретку, најмање 739 милиона младих и одраслих широм света и даље нема основне вештине писмености у 2024. години, наводи Унеско. Истовремено, четворо од десеторо деце не достиже минималну вештину читања, а 272 милиона деце и адолесцената није ишло у школу у 2023. години.

Песникиња и професорка српског Александра Љубисављевић истиче да је врло важно нагласити да писменост није само способност читања, писања и разумевања, како се обично и најједноставније назначава.

“За мене као професора и књижевника, писменост је стил живота. То је начин борбе за лични напредак, облик надоградње личности, вештина  без које савремени човек не може. Писменост је насушна потреба, језгро без кога не постоје образовање и васпитање, нема интелектуалног ни друштвеног живота.”

Љубисављевићева истиче да је најважније од свега, у борби против неписмености, повезати чвршће теорију, на којој се инсистира, са праксом која се често занемарује.

“Без практичне и конкретне употребе ни језик не може бити користан. Оно што је у теорији, у књигама, морамо конкретизовати и превести у практичне, свакодневне ситуације, треба оживети језик. Мислим да је прецизнија и делотворнија практична употреба језика оно што недостаје нашем друштву да би се неписменост искоренила”, истакла је Љубисављевићева.

Љубисављевић је нагласила да је проблем неписмености и даље присутан и да је неопходна непрестана и континуирана подршка свима који препознају овај проблем као свој.

“Друга недеља нове школске године започиње овим важним даном и датумом. То је прилика да се разради практичан приступ. Борба против неписмености захтева радионичарски приступ, и наш је задатак пре свега организовање разних читалачких и литерарних радионица, у свим школама.”

Активности широм земље

Широм Србије, данас се организују различите активности поводом обележавања овог важног дана. У Краљеву, Међународни дан писмености биће обележен посебном радионицом за децу под називом „Весела слова за знања нова”.

Како је наведено, деца ће имати прилику да открију зашто је писменост важна и како она отвара врата ка учењу, пријатељству и машти. Кроз игру и дружење, сазнаће више о Вуку Стефановићу Караџићу, човеку који је обликовао српски језик и азбуку тако да данас сви можемо лакше да учимо и пишемо. Посебно занимљив део радионице биће игра словима и речима, где ће деца моћи да покажу своју креативност.

Библиотекарка и једна од организаторки овог програма Ивана Ђикић поручила је да је писменост кључ који отвара свет знања и зато је важно да од најранијих дана негујемо љубав према књизи и језику.

Библиотека “Центар за културу” Кладово овај дан обележава изложбом разнородних речника српског језика, историјских, дијалектских, терминолошких и двојезичних.

Како је истакнуто, посебну драгоценост представља „Француско–српски речник“ (св. 1) Настаса Петровића из 1875. године, који је уједно и најстарија књига у фонду библиотеке.

У основним школама, данас ће бити организоване радионице са циљем да се деца најмлађег узраста подстакну да читају што ће у великој мери утицати на искорењивање неписмености и подизање свести о овој важној, а често занемареној теми.