СПЦ данас слави Ћириловдан

Српска православна црква данас прославља Светог Кирила Словенског, који се са братом Методијем сматра оснивачем словенске писмености. Ћириловдан свечари узимају и за крсну славу.

Два брата Константин и Михаил рођени су у Солуну и македонског су порекла. Њихов отац Лав био је високи византијски војни заповедник. Мајка Марија је била словенског порекла. Лав је преминуо када је Ћирило (Константин, Кирил, Кирило) имао 14 година и министар Теоктистос, који је био логотет поште, постао је старатељ браћи. Најранију младост провели су у Солуну, у то време окруженом Словенима. Методије је постао управник једне архонтије у источној Македонији, а Ћирило, који је одрастао на царском двору, након завршених филозофских и теолошких студија, био је постављен за библиотекара Аја Софије у Цариграду и учитеља филозофије на цариградској високој школи. Године 851. постао је члан византијског посланства арапском калифу у Самари да би са арапским теолозима расправљао о принципу Свете Тројице и да би побољшао односе између абасидског калифата и Византије.

Мисије код Словена

У доба политичких и црквених трзавица, 856. Методије се повукао у манастир на планину Улдаг, звану мизијски Олимп у Малој Азији. Мало касније је за њим дошао и Ћирило. По налогу византијског цара Михаила Трећег и Патријарха Константинопоља Фотија, 860. браћа су отишла као мисионари међу турско-татарске Хазаре у јужној Русији да би спречили ширење јудаизма. Ова мисионарска мисија је била неуспешна, али две године касније ангажовани су за нову мисију код Словена. Посланство моравског кнеза Растислава затражило је од цара Михаила епископа и свештенике који ће проповедати на старословенском језику хришћанску веру. Цар Михаило се посаветовао са патријархом и целим свештеним сабором и позвао на сабор блаженог Константина, које је саопштио жељу Словена. Изишавши од цара, Константин је испричао све брату и неким ученицима.

По своме обичају Константин поче од молитве. Помогнут благодаћу Светога Духа, измислио је брзо потом словенску азбуку која има 38 слова. Затим је приступио превођењу грчких свештених књига на словенски језик, у чему му је помагао Методије и ученици. Превођење свештених књига почето је са светим Јеванђељем по Јовану. Свој превод света браћа су затим поднела на расмотрење цару, патријарху и целом духовном сабору.

Борба, ученици, смрт

Успех њихове мисије, многобројни ученици и народне симпатије изазвали су реакцију противника и почела је борба против словенских мисионара, а главни аргумент била је тзв. тројезична теорија према којој постоје само три света језика на којима се могу вршити верски обреди: хебрејски, грчки и латински.

Након трогодишњег боравка у Моравској, браћа су пошла на пут како би епископ замонашио Методија и нове словенске свештенике. Дошавши у Панонију, неко време су се задржали на двору кнеза Коцеља како би га упознали са својим радом на словенском преводу црквених књизи. Стекавши и ту много ученика, пошли су у Венецију, а одатле у Рим, где се Ћирило разболео и убрзо умро. Сахрањен је у цркви Светог Климента. Његове мошти се налазе у бетонском саркофагу у крипти цркве и место су ходочашћа многих Словена.

Методије се вратио у Моравску и до смрти се трудио да утврди веру Христову међу Словенима. По његовој смрти 885, ученици његови, петочисленици, са Светим Климентом као епископом на челу, прешли су Дунав и спустили се на југ, где из су Охрида продужили међу Словенима посао који су Ћирило и Методије започели на северу.