Научници коначно дешифровали Химну Вавилона

Тим међународних научника користећи вештачку интелигенцију за састављање фрагментираних клинастих плочица разбацаних широм света, успео је да дешифрује чувену Химну Вавилона и тако удахне нови живот композицији стихова старој 3.000 година.

Химна, која датира са почетка првог миленијума пре нове ере и састављена је од 250 стихова, нуди невиђени увид у живот вавилонски град.

Химна живописно описује Вавилон као рај изобиља и просперитета. Детаљно описује свакодневни живот његових становника и значај пролећа када река Еуфрат испуњава поља зеленилом.

На свом врхунцу Вавилон је био највећи град на свету и културна метропола која је инспирисала књижевна дела, укључујући и Еп о Гилгамешу.

Рушевине Вавилона, које се налазе отприлике 85 километара јужно од Багдада, део су УНЕСКО-ве светске баштине. Основан око 2000. године пре нове ере у Месопотамији, град се налазио на обалама реке Еуфрат, која заузима централно место у химни.

Текст такође одражава моралне идеале које су ценили Вавилонци, обрађујући теме као што су поштовање странаца, заштита рањивих, ослобађање заробљеника и помоћ сирочади. Нуди јединствену перспективу о суживоту у највећој метрополи античког света.

„Аутор ове химне описује како Еуфрат доноси пролеће и земље постају зелене. Из Месопотамије је сачувано само неколико сличних описа природе“, објашњава један од аутора истраживања Енрике Хименез.

Химна је коришћена као образовно средство у школама у Вавилону хиљаду година. Пошто су сачувани само фрагменти, реконструкција комплетног текста била је монументални задатак који би традиционалним методама трајао деценијама.

Ипак, истраживачи са Универзитета Лудвиг Максимилијан у Минхену  и Универзитета у Багдаду реконструисали су уз помоћ вештачке интелигенције древну химну из Вавилона знатно брже.

„Користећи нашу платформу коју подржава вештачка интелигенција, успели смо да идентификујемо још 30 рукописа који припадају поново откривеној химни – процес који би раније трајао деценијама“, рекао је Енрике Хименез, асиролог на ЛМУ и један од главних аутора, преноси часопис „Популарна наука“.  

Фрагменти клинастог текста дигитализују се путем платформе Електронске вавилонске библиотеке, која је одиграла кључну улогу у овом достигнућу.

Химна баца светло на аспекте вавилонског друштва који раније нису били документовани. Она открива улоге жена као свештеница, при чему су многе деловале као бабице, а описане су као „интимне жене које негују материцу својим вештинама“.

Реконструисани текст садржи стихове који описују реку: „Еуфрат је њена река — коју је основао мудри господар Нудимуд“, и приказује стада која леже на зеленим пашњацима. Такве живописне слике су реткост у месопотамској књижевности, којој обично недостају опширни описи природе.

Химна је била толико популарна у своје време да је вековима кружила уз Еп о Гилгамешу.

„Химну су преписивала деца у школи. Необично је да је тако популаран текст у то време био непознат нама до сада“, рекао је Хименез. Најстарија верзија потиче из школског фрагмента који датира из 7. века пре нове ере, што указује на њену употребу у образовању током векова.