Субота, 21.05.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.14	117.84	117.49
	110.75	111.41	111.08
	114.01	114.7	114.36

Таг: историја

Друштво

09.05.2022 у 19:16

Оловне кугле око српских ногу

Помпезна, цинична, националистички заједљива и запаљива реторика обележила је паралитерарну полемичку арену током четворогодишњег распадања Савеза књижевника Југославије (СКЈ). Ако је слом електроенергетског система СФРЈ 8. 12. 1980. био кибернетички сигнал који је, у моменту, замрачио целу Југославију и предсказао јој судбину, онда је раскрајање књижевничког југоорганизма било пано за тренирање шовенске помрчине и најава крвавог финала. Препуцавање писаца било је, наоко, и најчешће, рефлексија тешке кризе на Космету и због Космета. У надгорњавању су предњачиле словеначке литерате, константно подижући улоге, диктирајући лицитацију и гађајући српски национални сентимент иглом у ганглију. Усред хистерије због штрајка рудара Албанаца у јами Старог трга Друштво словеначких књижевника

Друштво

08.05.2022 у 21:02

Генерална проба распада СФРЈ

Савез књижевника Југославије (СКЈ), који је имао исти акроним као и Савез комуниста Југославије, прва је југоасоцијација која се почела распадати. То мрцварење трајало је пуне четири године, од почетка 1986. до почетка 1990, таман колико и југословенски ратови 1991–1995. У међувремену, самодеструкцију литерарног СКЈ-а сустигао је партијски „имењак”, па су оба „савеза” одумрла, угасила се јануара 1990, с малом разликом у данима и редоследу потеза. Писци су одустали од своје скупштине у Врњачкој Бањи од 9. до 11. јануара, а политичари су се 22. јануара разишли у београдском Центру „Сава”, на последњем, 14. конгресу Партије. Први се нису ни састали, а други су се срели како би се растали. Реакција штампе на препуцавања чланова ексклузивног књижевничког клуба ишле су линијом:

Свет

02.05.2022 у 12:56

У Хитлеровом родном граду ускоро скулптура српском петлу

БРАУНАУ – Браунау, градић на граници Аустрије и Немачке, познат по томе што се у њему родио Адолф Хитлер, од јуна би могао да постане познат и по скулптури која ће овде бити подигнута у част српског петла дугопевца коме су немачки цариници 1918. на мосту преко реке Ин одрубили главу. „Прича потиче са краја Првог светског рата, када је немачки војник, повлачећи се кући са југоисточног ратишта са собом понео петла, дугопевца кога је нашао у Србији и заволео га. Међутим, када је из Браунауа са петлом у наручју кренуо мостом да пређе у Баварску, немачки цариници су га зауставили и петлу одрубили главу”, објашњава за Танјуг Зоран Шијаковић, локални секретар за културу који је и иницијатор идеје о постављању скулптуре, а преноси Танјуг. Вест о војнику и српском петлу са којим је провео

Друштво

17.04.2022 у 20:00

Евроскептицизам знаменитих Срба некада

Песму „Јеремија пали топа, затресла се сва Јевропа” Предраг Живковић Тозовац отпевао је на пријему код Јосипа Броза Тита, а сам Тозовац је изјавио да ју је партизански маршал „раздрагано прихватио”. „Јеремија” је, наводно, на тренутак смекшао и тврда национално неосетљива срца комунистичке врхушке Социјалистичке републике Србије на неком провинцијском концерту. Али, за нашу причу важније је питање како је Јеремији, пошто је 1912. године остварио завет предака и протерао османлијску ордију, припало да само две године касније окрене своје артиљеријско оруђе у супротном правцу, према Јевропи? Почетком децембра 1915. године Бранислав Нушић нашао се у срцу овог парадокса. Код Пећке патријаршије, пред повлачење главнине српске војске према обалама Албаније, познати неименовани професор

Свет

10.04.2022 у 17:10

Три сценарија за будућност планете

Нови хладни рат, велики глобални оружани сукоб или мултиполарни свет – то су три могућа сценарија за будућност планете, сматра проф. др Макс Оте. Овај немачки економиста, члан ЦДУ, професор економије на неколико универзитета и копредседник Шпенглеровог друштва, одржао је недавно предавања у Институту за европске студије у Београду и Матици српској у Новом Саду. Говорећи о три могућа сценарија, Оте је казао да је најизвеснији први исход – нови хладни рат између евроатлантског и кинеског блока, уз ратове преко посредника (прокси ратове) који могу мање или више ескалирати. При томе, према његовом мишљењу, кинеском блоку би припала и Русија, коју Запад својим санкцијама због рата у Украјини гура у сарадњу с најмногољуднијом земљом света. „Када је реч о другом сценарију, односно великом

Култура

28.03.2022 у 08:44

Симбол Аранђеловца на листи приоритета за обнову

Аранђеловац – После пожара који је захватио кров симбола града Аранђеловца у кабинету председника општине Аранђеловац одржан је састанак с представницима Министарства културе и информисања, крагујевачког Завода за заштиту споменика културе и Републичког завода за заштиту споменика културе. Овом приликом закључено је да процедура усклађивања пројектног задатка са будућом наменом хотела Старо здање треба да се убрза како би се завршиле припреме за главни пројекат и дефинисали кораци за аплицирање европским фондовима, с обзиром на то да је хотел Старо здање уврштен у постојећи пројекат Министарства културе и информисања под називом „Дворци Србије”, при чему је стављен као приоритетни објекат за будућу реконструкцију. Из Министарства културе наводе да је после увида у стање закључено да je

Друштво

21.03.2022 у 21:51

„Мирослављево јеванђеље” сачувано у манастиру Рача

Најзначајнији ћирилички споменика српске писмености (Фото: А. Васиљевић Бајина Башта – Безмало седам и по векова у недрима планине Таре траје манастир Рача, некад рушен обешћу завојевача, па доброчинствима неимара обнављан из пепела. Занавек је упамћен као средиште Рачанске преписивачке школе, наше средњовековне писмености, која је заслугом калуђера Рачана (многи су посвећено преписивали црквене књиге) овде дуго зрачила и потом се у сеобама из овог дела Подриња преносила све до Сент Андреје. У светлој прошлости овог храма, подигнутог 1276. као задужбина краља Драгутина, мноштво је важних дешавања. Али једно значајно, из новијег доба, помиње се недовољно. Реч је о кључној улози манастира Рача током бурних година Другог светског рата у чувању

Друштво

15.03.2022 у 20:27

„Судњи дан” на отварању споменика у Јасеновцу

У српским крајевима обогаљеним усташким геноцидом није постојала социјално-психолошка подршка душевно разореним људима који су остали на згариштима, сломљени због губитка најближих сродника или комплетних породица и родова, због претрпљених траума и неизлечених страхова. Без основних материјалних услова за наставак каквог-таквог подношљивог живљења, без било какве смислене, државно подстакнуте терапијске акције и праксе, без душевног прочишћења и смирења, ране су крвариле деценијама после рата.

Мозаик

11.02.2022 у 10:43

Млечни зуб стар 54.000 године мења све што знамо о првим људима

Хомо сапиенс је стигао на територију Европе много раније него што се мислило, према археолошкој студији. До сада су, наиме, археолошка открића показала да су неандерталци нестали с европског континента пре 40.000 година, недуго након доласка њихових "рођака" хомо сапиенса тек 5000 година раније и није било доказа о њиховом сусрету. Сада, ново откриће тима археолога и палеоантрополога предвођених Лудовицом Слимаком одређује долазак хомо сапиенса у западну Европу пре отприлике 54.000 година. Још један изванредан налаз истраживања је да су се две врсте људи наизменично насељавале у пећини Мандрин у јужној Француској. Налазиште Мандрин, први пут ископано 1990., укључује слој по слој археолошких остатака који датирају више од 80.000 година. „Мандрин је као нека врста неандерталског

Магазин

02.02.2022 у 21:39

Родољуб „старог кова”

Митови из прошлости, попут оних о победи Леониде и три стотине Спартанаца над стоструко бројнијом персијском војском у бици код Термопила или о златном есцајгу коришћеном на двору цара Душана, успели су да опстану до данас највећим делом захваљујући псеудоисторичарима и њиховој ненаучној „обради”, заправо лажирању чињеница. Пут до истине показао се знатно мукотрпнији. Обарање заблуда у јавности неупоредиво је теже од ранијег подупирања (измишљених) легенди које су, поред осталог, имале и важну улогу у подстицању родољубља и националног јединства или очувању патријархалних вредности у друштву. Један од историчара који су се храбро упустили у рушење таквих бајки је Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида. Он је и аутор три сјајне књиге из области популарне науке: ,,Митови српске

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

20.05.2022 у 22:56

Бајден честитао Вучићу поновни избор за председника Србије

20.05.2022 у 22:42

Удес код Баточине, повређене три особе

20.05.2022 у 22:22

Возио са 2,19 промила алкохола, напао полицајце, па приведен

20.05.2022 у 22:09

У торнаду у Немачкој повређено 40 особа

20.05.2022 у 22:00

Наставља се безакоње са имовином Високих Дечана

20.05.2022 у 22:00

И мало ових наших филмских зачина