​Да ли ће емпатија постати алгоритам

Вештачка интелигенција (ВИ) постала је саставни део наших живота, а бројне студије говоре да све већи број особа тражи од ње одговоре и за бројне психолошке проблеме и дилеме. А најновије истраживање које је рађено у нашој земљи говори да чак 63 одсто психолога у свом раду користи алате вештачке интелигенције. Највећи број њих ВИ користи за припрему материјала као што су психоедукативни садржаји, а потом и за административне задатке као што су извештаји и организација посла. Четвртина психолога користи алате ВИ за стручно усавршавање, петина за истраживачки рад као што су писање чланака и анализа података, а сваки осми за рад са клијентима – припрему сесија и материјала за психотерапију или саветовање, истакнуто је на округлом столу под називом „Вештачка интелигенција и психолошка пракса: где смо и куда идемо”, који је одржан на 74. Конгресу психолога Србије. 

„Истражујући однос психолога према тачности садржаја који креира вештачка интелигенција, дошли смо до податка да скоро 90 одсто њих (темељно) проверава и има критички однос према њима, а тек сваки десети уопште не проверава одговоре. На питање како процењују однос своје упућености у алате вештачке интелигенције, скоро две трећине признале су да имају средњи и низак ниво познавања алата ВИ, сваки шести психолог оцењује да има висок ниво упућености, а девет процената њих сматра да има веома низак ниво познавања алата вештачке интелигенције. Главни разлози због којих психолози не користе алате ВИ јесу етичка забринутост, техничка неупућеност, недостатак довољно информација о њиховим могућностима и забринутост за поверљивост података. Одговор на питање шта би их највише мотивисало да користе вештачку интелигенцију, открива да су то наменска едукација за психологе, јасне етичке и професионалне смернице, примери добре праксе и препоруке професионалних удружења”, истакла је Ана Мирковић, психолог и аутор овог истраживања. 

Када су психолози упитани да наведу позитивна искуства у коришћењу алата вештачке интелигенције, најчешће су наводили да су они одлични за систематизацију информација, претраживање извора и предлог костура радионица, али и као испомоћ за административне активности које одузимају време, како би се ослободио простор за креативније ствари. Описујући критички однос према ВИ, психолози су наводили пример њених „халуцинација” на које се жале и остали корисници вештачке интелигенције, објашњавајући да су информације понекад верно измишљене – ВИ уме да измисли њихову научну утемељеност и литературу. Честа примедба гласи да она повлађује корисницима и држи их у позицији уљуљкане жртве у складу са нарцисоидним адаптацијама. 

„Нема разлога за страх да ће ВИ заменити психолога – склонија сам веровању да ће њој бити потребан психолог, јер она нема емоционалну интелигенцију, ни емпатију. Знамо колико је често и компликовано да особе именују и освесте осећања која имају, па не могу да замислим ситуацију у којој ће ВИ то успети. У време када сам ја студирала психологију било је преко 400 признатих психотерапија, данас их има неупоредиво више, али оно што је свима заједничко јесте да успех терапије зависи од односа са терапеутом, а не од саме терапије, ма колико да је ефикасна. Увек је људски однос тај који лечи – нас ресетују загрљај, додир коже и људи који нас чују и разумеју. Нема тог алата ВИ који може да нас ’пригрли’ и излечи боље од човека”, закључила је она. 

Николина Милосављевић, психолог и психотерапеут, истакла је да јој је ВИ највише помогла приликом креирања радионица за родитеље – некад би од ње тражила да поједностави психолошка објашњења како би је маме и тате разумеле, а некад би питала ВИ да ли је клијенту рекла праву ствар. 

„Не верујем сваком алату вештачке интелигенције и никада не убацујем никакве личне податке о клијентима, јер не знам где се складиште те информације. Најчешће је питам у ком смеру треба да водим клијента, где могу да нађем текстове који су релевантни за неку тему и како могу да направим формулар са питањима за родитеље”, објаснила је она. 

Студенткиња психологије Верица Станишић искрено је признала да страх од алата ВИ постоји међу академцима и да он није ни једноставан, ни једносложан. 

„Садашња генерација студената је прва која ће у свом раду користити алате вештачке интелигенције и ми се често питамо да ли ће психологија изгубити хуманост која је заштитни знак наше професије, да ли ће емпатија постати алгоритам и каква ће бити улога психолога у дигитализованом свету. Са једне стране, студенти су фасцинирани вештачком интелигенцијом, а са друге јавља се опрез, што се уклапа у стару психолошку истину да се страх јавља тамо где има најмање знања”, оценила је ова студенткиња. 

Неинтелигентно је не користити ВИ 

Шаљиво коментаришући да је „веома неинтелигентно не користити вештачку интелигенцију”, менаџер са вишегодишњим искуством у ИТ сектору Александар Милинчић нагласио је да још не постоји вештачка интелигенција, већ велики језички модели који симулирају ВИ. „Разумем страх људи од губитка креативности и запитаност колико често алати ВИ халуцинирају, али технолошки процес је незаустављив. Нема смисла бунити се и изричито одбијати коришћење алата ВИ, јер би то био еквивалент протесту лудиста против увођења текстилних машина у производњу почетком 19. века. Важно је схватити да нам алати ВИ могу олакшати и поједноставити живот и посао, јер се све знање човечанства налази у њима”, закључио је он на округлом столу посвећеном улози вештачке интелигенције у психологији на 74. Конгресу психолога Србије.