Чучиловић: На „Сајбер стражу” од 1. јуна стигло 240 пријава

Никола Чучиловић из Управе за технику МУП-а изјавио је да је од 1. јуна, када је Национална платформа „Сајбер стража” намењена пријави различитих облика високотехнолошког криминала пуштена у рад, на њу стигло 240 пријава, а да је само првог дана рада платформе стигло 120 пријава.

Чучиловић истиче да је процес пријаве врло једноставан и да је замишљен проактивно. 

„Грађанин одлази на платформу путем свог мобилног телефона или рачунара, пролази кроз систематизовани низ од неколико питања и неколико страница, подноси пријаву, има обавезна поља која је дужан да попуни, има опциона поља која је добро да попуни јер ћемо ми добити више информација о самом догађају и завршава подношење пријаве добијањем једног јединственог кода који после може да му служи да би испратио у ком је статусу пријава”, рекао је Чучиловић за Тан‌југ.

Са друге стране, додаје, полиција, када потврди да се ради заиста о криминалном делу, када потврде да је грађанин заиста преварен, ту информацију спушта у регистре преварних рачуна и преварних домена.

Објашњава да, ако се ради о рачуну на који је грађанин уплатио средства, информације о том рачуну спуштају у регистар преварних рачуна, а информације о преварном домену, односно преварној интернет адреси, у регистар преварних домена. 

„Идеја је да те информације у реалном времену поделимо са телеком оператерима, односно са пословним банкама у Републици Србији, и када они буду са своје стране завршили имплементацију, грађанин ће у реалном времену, када покуша да изврши уплату на тај рачун који смо ми дефинисали као преварни, добити упозорење да се ради о преварном рачуну те да не врши плаћање на исти”, објаснио је Чучиловић.

Он наводи да у полицији често понављају реченицу: „Није питање да ли ћете у неком тренутку постати потенцијална жртва, него када ћете постати”. 

„Просто, криминал транзитира ка високотехнолошком и све већи је број различитих превара. Грађанин направи грешку када у брзини реагује, када не промисли добро, не консултује се са неким, него у брзини, најчешће без неке детаљне провере, поведен том неком могућом добити која му се нуди. Увек је у питању нека брза и лака зарада. Преко ноћи, из фотеље. Потребно је само да кликнете, уложите нека симболична средства, наседне на ту причу без додатних провера и онда уплати новац”, наводи Чучиловић.

Додаје да ништа није изменило целокупну слику као вештачка интелигенција, која је, ако посматрамо њену мрачну страну, дефинитивно генератор и додатно гориво које је омогућило људима без потребних знања и квалификација да могу да врше одређена кривична дела и да тако практично постају хакери. 

„Са друге стране, омогућила је креирање врло уверљивих, да ли имејл садржаја, да ли мултимедијалних садржаја, дипфејк видео материјала и тако даље, који ви данас практично без поседовања одређених знања и алата не можете да разликујете од легитимног садржаја, те је у том случају свакако потпомогла извршење ових кривичних дела”, навео је Чучиловић.

Додаје да често добијају одређени видео материјал где их колеге или грађани питају да ли се у конкретном случају ради о дипфејку, односно о злоупотреби вештачке интелигенције или не. 

„Верујте ми, постоје видео материјали о којима просто не можете да дате одговор на прву. Потребне су додатне детаљне форензичке анализе и опет коришћење других АИ алата да би утврдили да се ради о превари”, нагласио је Чучиловић. 

Када говоримо о типовима преваре, Чучиловић наводи да су установили да се вештачка интелигенција највише тренутно злоупотребљава за различите инвестиционе преваре, где је увек први корак да нека позната личност путем пласираних реклама на друштвеним мрежама позива на инвестирање и ту се злоупотребљавају ликови свих познатих личности.

„Друге су такозване романтичарске, где се углавном наше старије суграђанке бивају контактиране од наводно опет неких познатих глумаца, лекара, људи на мисијама по иностранству. Злоупотребљава се вештачка интелигенција, прави се и дипфејк садржај, чак и дипфејк садржај у реалном времену путем одређених платформи за комуникацију, и на тај начин се оне доводе у заблуду да уплате одређени новац”, наводи Чучиловић.

Поред инвестиционих и романтичарских превара, наводи да постоји и „бизнис имејл компромајс”.

„То су преваре које су окренуте ка привредним друштвима и предузећима која послују углавном са партнерима широм света. Онда добију најчешће неки компромитован, односно спуфован мејл, да је та компанија тамо променила банку, да је потребно да убудуће средства уплаћују на нови број текућег рачуна, и често о превари сазнају тек када се заправо људи из те компаније јаве и питају зашто нису плаћали неко одређено време”, рекао је Чучиловић, преноси Танјуг.