Носталгично сећање на осамдесете

Србац – Миљенко Јерговић, добитник Међународне награде за књижевност „Александар Тишма”, и Сњежана Бановић, хрватска позоришна редитељка, театролог и универзитетски професор, оживели су у Српцу сећање на осамдесете, говорећи о књигама и чланцима који се односе на тај период.

– Напросто се потрефило да и Сњежана Бановић и ја пишемо књиге о осамдесетим годинама 20. века, које су за нашу генерацију, која сада већ има 60 година, биле златне, доба наше младости, када су култура, и друштво, и заједница у којој смо живели, били у понешто бољем стању него касније – казао је Јерговић на књижевној вечери коју је, почетком јуна у овом граду у Републици Српској, организовало Српско културно и просветно друштво „Просвета”.

Заправо, сусрет са Српчанима, казао је Јеговић, одвео нас је у осамдесете, у време, неке нормалности, те покушају да се та нормалност међу људима, између различитих заједница, па и између различитих народа, поново успостави.

– Kада то говорим, не мислим само на заједнице и народе у овим нашим крајевима, него, напросто, на заједнице и народе било где у свету – рекао је Миљенко Јерговић, који је, у Српској веома актуелан писац и колумниста. Роман „1983” је реконструкција преломне године његовог одрастања. То су странице о младости у Сарајеву, страху, слободи и свету који више не постоји, осим у његовом памћењу.

Сњежана Бановић истакла је да књижевне вечери имају посебан значај, јер људе повезују кроз истину, емоције и успомене.

– Kњиге своде људе на оно истинско. Пишу се због истине, због потребе да се оживи једно време, епоха и успомена. Сви ми пишемо из срца, без обзира на то да ли су то научне књиге, лични доживљаји, проза или поезија. Зато су људима књиге најближе. Најлепше је у госте понети књигу. То је сасвим природно, заправо најприродније – казала је Сњежана Бановић у Градској галерији „Рајко Петковић” у Српцу, где је одржано књижевно веће.

Говорећи о положају жене у књижевности, Сњежана Бановић је нагласила да су оне све присутније на регионалној културној сцени:

– Kњижевност је прва уметност која излази из човека, након ликовне уметности. Са књигом постоји посебна интима и поистовећивање са храброшћу. Жене данас пишу о великим и важним друштвеним темама, без обзира на предрасуде о њима.

Бранка Санчанин, председник србачке „Просвете”, сматра да је, овим књижевним сусретом регионалне важности, из Српца упућена јединствена порука културе дијалога.

– Разоткрили смо неке табуе и размонтирали поједине митове. Kроз Миљенкову књигу „1983” о романескним маневрима, прошли смо кроз цео његов опус. Порука ове вечери, јесте да је дух недељив – рекла је Санчанин, у обраћању бројној публици која је, са великим интересовањем, пратила излагање угледних књижевника.