Четвртак, 26.05.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.19	117.9	117.55
	109.69	110.35	110.02
	113.94	114.62	114.28

Таг: писци

Култура

23.05.2022 у 14:12

Хандке и Кустурица јунаци нашег доба

Нова прозна књига Емира Кустурице „Видиш ли да не видим” објављена је у „Колу” Српске књижевне задруге, о 130. годишњици ове издавачке куће, као својеврсни омаж Петеру Хандкеу. Ово дело представљено је у СКЗ-у, уз учешће академика Матије Бећковића, проф. др Мила Ломпара и аутора. Академик Матија Бећковић говорио је о сличностима и разликама Хандкеа и Кустурице: – Ова два јунака нашег доба најсличнија су у различитостима. За једнога од њих неко је једном рекао да је мешавина стидљивости и агресивности, а други је написао да срећно детињство проживаљава само у сећању. Хандке је осетио да му понестаје језика, а Кустурица да му је доста слика. Међутим, и Кустурица и Хандке доказ су тога да је могуће добити „Златну палму” и Нобелову награду, а не служити искључиво политичкој коректности

Култура

19.05.2022 у 20:00

Данашњи човек гледа, али не види

Награђивани француски писац Франк Буис (1965) гост је традиционалне манифестације „Молијерови дани” Француског института у Србији, у Београду, као и свог српског издавача „Ваганара”, који је објавио његов роман „Ниједне жене син” у сјајном преводу Јоване Илић. Ова невероватна и филмична приповест дословно физички обухвата читаоца, сва његова чула увлачи у сиже који ниже патње једне недужне девојке. Отац је продаје богатом насилнику како би прехранио породицу, док је за њу једини излаз из незамисливих патњи могућност да их запише иако је неука, да остави траг који ће неко наћи као наду у спасење... Занимљиво је да је Буис годинама радио као професор биологије у Лиможу, а када се посветио писању и први роман објавио 2004. године, почео је да добија награде. Роман „Ниједне жене син” (из

Култура

12.05.2022 у 15:46

Песник без стихова

Ваљево - Радован Бели Марковић је у своје приче и романе укључивао толико лирског да се, без икаквог зазора, може рећи да је највећи песник српске књижевности који није користио стих, оценио је проф. др Радивоје Микић у уводној речи на округлом столу „Кроз капије будућих времена”, посвећеном прози познатог недавно преминулог писца, који је у Музеју завичајних писаца у Ваљеву организовала Матична библиотека „Љубомир Ненадовић”. Уз констатацију да је Радован Бели Марковић одлучио да свој књижевни глас сведе на приповетку/причу и роман, професор Микић је подсетио да су се у српској књижевности 19. и 20. века управо приповетка и роман смењивали на месту водеће књижевне врсте и да су најбољи писци тог доба били или велики приповедачи или велики романсијери... – Кад је у једној

Култура

11.05.2022 у 20:00

Трагедије из прошлости не могу да буду оправдање за нова зла

Имао сам двадесетак година када су почели сукоби у бившој Југославији. Сећам се да сам тада први пут видео слике рата које нису долазиле из историјских књига, нити су се тицале далеких земаља већ су биле ту из Европе. Осећање блискости било је крајње узнемирујуће. Ово за „Политику” каже Жером Ферари, корзикански писац и филозоф, гост овогодишње књижевне манифестације „Молијерови дани”, где у оквиру сегмента „Правац Корзика” представља роман „По свом лику” (награђен 2018. књижевним признањем листа „Монд”), као и претходни „Принцип”, оба објављена и код нас у издању „Чаробне књиге” у преводу Мелите Лого Милутиновић. Аутор романа „Беседа о паду Рима”, за који је добио Гонкурову награду за 2012. годину (такође објављен код нас код истог издавача са истим преводиоцем), говорио је јуче

Култура

09.05.2022 у 12:45

Књижевна пловидба Дунавом

Анђело је на свом коњу сањао о Италији, женама и дињама, ја на свом бициклу сањам о Београду, женама и лубеницама, само ми фали чашица ракије да све то залијем, пише француски писац Емануел Рубен у својој путописној књизи „Уз Дунав”, бициклистичкој одисеји кроз Европу дуж ове реке, у којој нас води кроз историју и културу народа који живе на том простору. Путовање које је трајало 48 дана почео је Украјини, а завршио га у Немачкој, док је највећи део књиге написао док је боравио у Новом Саду, због чега се у њој овај град помиње чак 65 пута. Књига је недавно објављена и код нас у издању „Академске књиге” у преводу Мелите Лого Милутиновић и не чуди што ће своју тродневну промоцију имати управо у Новом Саду, која почиње данас од 17 сати, када ће аутор потписивати књиге на штанду Француског

Култура

04.05.2022 у 20:00

Данашњи човек није ни свестан свог варварства

Две су нове књиге Бојана Јовановића, антрополога, књижевника и синеасте, „Ново варварство”, у издању новосадске „Адресе”, и „Манцонијево завештање”, у издању београдске „Дерете”. Прва показује да је у цивилизованом човеку примитиван облик комуникације присутан као агресивно понашање или пак као врста креативног потенцијала. Варварство угрожава културу када је деструктивно ка њој окренуто, али има и могућност обнове у случају повратка њеним изворним вредностима. Кроз бројне историјске примере, Јовановић показује да су варвари стално у походима да освоје свет и себи потчине друге, да су „модерни варвари тоталитарних система доживљавали поразе, али до данас не губе наду да могу да остваре свој циљ”. Пре свега нови варваризам је, по његовим речима, одлика западноевропског капиталзма, кроз

Магазин

29.04.2022 у 21:14

Ништа није како изгледа

И пре него што читалац књиге „Тајна агенција нове Југославије” постави питање да ли је стварно било овако, чека га одговор – ово је дело фикције, а не хроника, памфлет или сценарио за документарну серију. Мада „ослобођеност од дагеротипских притисака реализма не укида делу истинитост, а то важи како за анегдоте, тако и за ликове овог романа о дезинтеграцији једног заната”, наводи аутор Бранко Анђић, један од представника тог заната, новинарског, којем је многе године свог живота посветио управо у агенцији Танјуг, поред осталог и као дугогодишњи дописник из Аргентине. Кад је, у околностима тешким и за Југославију и за новинску кућу којој је припадао, а и за саму струку, решио да се 1990. скраси у Буенос Ајресу, неко време писао је за разне друге медије, а онда се запослио као саветник

Култура

25.04.2022 у 14:10

Верујем у велику и вечну љубав

Српски писац из Хрватске Драго Кекановић, први је добитник новоустановљене књижевне Награде „Београдски победник” за роман „Приврженост”, у издању „СКД „Просвјета” из Загреба, а затим и београдске „Лагуне”. То је још једно признање у низу за овог аутора, поред „Андрићеве награде”, „Виталове”, „Ћоровићеве”, „Борисава Станковића”, али на почетку овог разговора наш саговорник изразио је сету у погледу самог придева „београдски” у називу награде. То га је вратило у прошлост, када је из Осијека стигао у Београд, с намером да упише било који факултет друштвених наука. Испречила се тад „бирократска и административна рампа”. „Било како било, остало ми је у џепу довољно новца за возну карту Београд–Загреб. Да се само овлаш уградим у најлепшу реченицу тада омиљеног, данас скоро заборављеног Крлеже:

Култура

06.04.2022 у 20:15

Ти магични Мексиканци

Неколико важних дела мексичке књижевности у скорије време објавила је издавачка кућа „Танеси” из Београда, а међу њима је роман „Светковина” Хуана Хосеа Ареоле (1918‒2001) из 1963. године. Ареола се сматра једним од првих мексичких писаца који је експериментисао са кратком прозом и који је напустио реализам, служећи се истовремено елементима фантазије, као и идејама егзистенцијализма и апсурда. Био је подстицај за мексичке ауторе који су стремили магичном реализму, сатири и алегорији у свом раду. Током живота био је књиговезац, продавац, трговачки путник, глумац, професор књижевности... Захваљујући француској стипендији, 1945. године одлази у Париз да учи глуму, а по повратку у Мексико ради као глумац, коректор, новинар. Уз Хорхеа Луиса Борхеса сматра се оснивачем жанра есеја-приче.

Култура

28.03.2022 у 21:15

Суштински сусрет човека и природе

Роман француске књижевнице Настасје Мартен „У очима звери” објавила је издавачка кућа „Клио”, у преводу Љиљане Мирковић. Реч је необичној прози, насталој на основу трауматичног искуства ауторке, коју је у августу 2015. године, у планинама Камчатке, у источном Сибиру, напао медвед и нанео јој озбиљне повреде по лицу. Она се одбранила и преживела, али је овај догађај у прози прерадила као сусрет два бића, приближавајући читаоцу перспективу природних закона, од којих се човек у великој мери отуђио. Овакву перспективу Настасја Мартен заступа и као антрополог. Све до студија у Паризу живела је у Алпима, а са 23 године придружила се номадском племену Гвич на Аљасци. Она је суживот с тим људима представила у документарној прози „Дивље душе: против Запада, отпор људи са Аљаске”, овенчаној

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

26.05.2022 у 22:00

Вође нових кланова доказују се суровошћу

26.05.2022 у 21:37

Лавров: У Бучи на делу исти сценарио као у Рачку

26.05.2022 у 21:29

Станојевић иде из Партизана

26.05.2022 у 20:24

„Све моје песме су у теби”

26.05.2022 у 20:02

Звезда победила Партизан у финалу Купа и освојила дуплу круну

26.05.2022 у 20:00

Важно је задржати позоришну етику