Kup.	Prod.	Sred.
117.21	117.92	117.56
98.72	99.31	99.02
109.17	109.83	109.5

Kultura

13.07.2021 u 15:35

Službeni glasnik podržao Gatalicu

Direktorka Službenog glasnika Jelena Trivan rekla je danas da je ta izdavačka kuća podržala odluku pisca Aleksandra Gatalice da njegov novi roman „Dvadeset peti sat” ne bude u takmičenju za NIN-ovu nagradu. „Ima punu podršku da više ne aplicira na mestu na kome je na izvestan način diskriminisan”, rekla je Trivan odgovarajući na novinarsko pitanje o Gataličinoj odluci, na konferenciji za novinare povodom knjige „Trans Balkan” autora Aleksandra Crnogorca. Trivan je podsetila da je Gatalica bio dobitnik NIN-ove nagrade za roman „Veliki rat” (2012), dok njegova prethodna knjiga „Poslednji argonaut” (2018) i pored kandidature Službenog glasnika nije ušao ni u najširi izbor, iako je „za to potrebno samo da ispunite formu romana”. „Šta je uzrok tome da on bude na takav način kažnjen,

Kultura

12.07.2021 u 20:00

Deca su vesnici promene

Navikli smo da u vreme pandemije virusa korona slušamo Pavla Zelića kao magistra farmacije, koji govori o odobrenosti vakcina, a sada u izdanju „Lagune” čitamo i njegovu zbirku priča „Dum-dum”, kao rekapitulaciju onoga što je do sada napisao. Ova knjiga pak uvodi i nove i aktuelne sižee, povezane baš sa ovom novonastalom „iščašenom” situacijom. Zelićeve priče čitaoca vode u afričke predele kojima vladaju deca zaposednuta demonima, do Amazonije gde žive ljudi i ribe-zombiji, srednjovekovnog Praga, sovjetskog gulaga, ali ga i vraćaju junaku beogradskog zoološkog vrta ‒ majmunu Samiju, jednom od poslednjih pravih životinjskih primeraka među mnoštvom robota. Iako mnoge od ovih priča deluju zastrašujuće, nada u bolji svet je ono što lebdi između njihovih redova. U vreme pandemije virusa korona više

Kultura

09.07.2021 u 14:32

Gatalica ne želi u takmičenje za Ninovu nagradu

Pisac Aleksandar Gatalica saopštio je da sa svojim novim romanom „Dvadeset peti sat“ neće učestvovati u trci za ovogodišnju NIN-ovu nagradu, prenosi Tanjug. „Ovaj sastav NIN-ovog žirija u više navrata ocenio sam kao nekompetentan, te ne vidim mogućnost da svoj novi roman ’Dvadeset peti sat’ ponudim na čitanje u ovim uslovima“, naveo je Gatalica. „Dvadeset peti sat“ je nedavno objavljeni deveti roman Gatalice, koji je podsetio na to da je sa svakim od prethodnih osam bio u konkurenciji za NIN-ovu nagradu još od 1995. kao i da je dva puta bio u najužem izboru, 1995. i 2008, dok je njegov roman „Veliki rat“ dobio je to priznanje 2013. godine. „Nadam se boljim vremenima za srpsku književnost i za NIN-ovu nagradu. Nadam se da će roman ’Dvadeset peti sat’ naći svoje čitaoce i bez preporuke

Beograd

08.07.2021 u 08:41

Džemperi za kamenje

Za kraj tribinske sezone u Velikoj sali SKC-a upriličeno je poetsko-muzičko veče na kom je predstavljena knjiga „Džemperi za kamenje” autora Koste Kosovca. Srpska književna zadruga dala je šansu ovom mladom piscu i izdala njegovu prvu pesničku zbirku koja, kako je najavljeno, donosi višestruku svežinu i u Kostinu generaciju i u produkciju savremenog pesništva. Učesnici tribine bili su Slađana Bušić, Teodora Aćimović, Jelisaveta Bosanac, kao i sam autor, zatim Mirjana Marinković i Zoran Dmitrov, zaduženi za muzički deo večeri, i Vesna Kapor, urednica književnog programa. ‒ To je novi glas, zanimljiv, istovremeno moderan, ali i tradicionalan. Crpi svoje izvore u tradiciji, ali peva i o prostorima sveta u kome mi živimo. On se autopoetički određuje kao pesnik iz svoje

Kultura

02.07.2021 u 20:00

Drame iza zatvorenih vrata

Novi virus koji je odnedavno zarazio planetu, liči u stvari na zrak sunca: osvetlio je gustu prašinu koja u vazduhu lebdi, a inače se ne vidi, konstatuje Ivana Hadži-Popović u svom novom romanu „Košmar oko Ničea”, nedavno objavljenom u izdanju kuće „Albatros Plus”. Roman govori o psihologiji zlostavljanja, o dramama koje se dešavaju iza zatvorenih vrata mnogih porodica i u četiri zida, ali i o odnosu polova i ženskim tabu temama kojima se bavila Virdžinija Vulf, iako ju je njena epoha za to surovo kaznila. Takođe, roman se bavi i time šta se od tada, za sto godina, promenilo (a nije se promenilo ništa, tvrdi autorka) i šta se danas dešava austrijskoj nobelovki Elfride Jelinek, zašto je se plaše i nazivaju skandaloznom. – Pedofilija i incest opisivani u mitovima, kao i sve vrste drugih

Kultura

15.06.2021 u 19:34

Strateško odustajanje od razuma

U novom romanu „Vjetrogonja Babukić i njegovo doba”, koji je u Srbiji objavila „Buka”, Miljenko Jergović parodira naše doba i njegove fenomene, ali smeh koji on izaziva ponekad ustukne pred nelagodnošću od tolike distopije. Reč je o savremenom pikarskom romanu, čije mesto dešavanja su aerodromi po celom svetu. Babukić putuje s jednog kraja sveta na drugi i sreće galeriju likova svih rasa i vera, počevši od dagestanske veštice do „rođenog Beograđanina” koji je zapravo rođen u Zagrebu. Samo na analizi jednog sendviča na frankfurtskom aerodromu saznajemo sudbine mnogih ljudi počevši od izbeglice iz Višegrada koja u Holandiji nadgleda pakovanja maslaca i baca robu s greškom, što je neminovno odvodi u zaključak da su i ljudi roba s greškom, jer tako i neke od njih

Kultura

08.06.2021 u 20:00

Uplašen i frustriran čovek postaje agresivan

Iz svake oblasti kojom se bavi, a to su antropologija, književnost i film, Bojan Jovanović ima nove knjige. Njegovo delo „Agresija i kultura”, nedavno je objavila kuća „Data status”. Zavod za udžbenike i „HERAedu”, štampali su njegovu pesničku knjigu „Dolazeće doba”, a Dom kulture „Studentski grad” je izdavač njegove knjige o filmu i alternativnom filmu „Negovana divljina”, koja je uvod u poetiku alternativnog filma. Na ovogodišnjem festivalu u Oberhauzenu prikazan je i njegov film „Praznik” (iz 1983. godine). Izabran je kao značajno delo za retrospektivni program „Performativni gestovi – zajednički javni prostor”, a u sklopu nastojanja da se redefiniše koncept solidarnosti. „Negovana divljina” zanimljiva je u kontekstu drugačijeg odnosa prema elementima kulture i prirode kao mogućnosti

Kultura

04.06.2021 u 20:00

Kako smo se ovako zapetljali

U iščekivanju smo scenskog čitanja novog dramskog teksta lucidne Staše Bajac „Ova će biti ista”, koji reditelj Ivan Vuković radi na sceni „Petar Kralj” Ateljea 212. Dramaturškinja je Jelena Mijović, kostimografkinja Dragica Laušević, scenografkinja Ema Stojković Jerinić, kompozitor Miroslav Radulović. Premijera je 30. juna u pomenutom scenskom prostoru, u okviru BELEF-a. Drama „Ova će biti ista” duhovita je i bolna, za protagoniste ima muškarce, i svojevrsna je muška verzija njene prethodne, pobedničke drame „Ovaj će biti drugačiji” petog Hartefaktovog regionalnog konkursa za najbolji angažovani celovečernji dramski tekst 2017. godine. – Naslov komada „Ova će biti ista” muški je pandan ženskog. U njemu su protagonistkinje maštale o „drugačijem” muškarcu, onom koji će im biti veran,

Kultura

25.05.2021 u 20:00

Svi moji junaci su sumnjiva lica

U novom romanu Lasla Blaškovića „Prateći vokali”, u izdanju „Arhipelaga”, kroz smešne sudbine „malih ljudi” i spominjanje nekih koji su delovali važno, pokreće se vreme, od komunizma iz šezdesetih godina prošlog veka, do danas. Priča nas vodi u Novi Sad i na Petrovaradin, pa u neko obližnje selo, da bi došla do Beograda i Narodne biblioteke. Laslo Blašković je šest godina bio upravnik Narodne biblioteke Srbije. Ovaj njegov zaigrani roman govori i o knjigama, stvarnim i izmišljenim, duhovito o seksualnom asketizmu ratnih zarobljenika, o prepisci putem „mesindžera”. Sve uz osmeh. Zbog čega vam je važan humor u sagledavanju naše novije istorije, kao i savremenosti, budući da roman „Prateći vokali” može da bude shvaćen i kao humoristički? Mojom golicljivom pričom, tu i tamo, promine

Kultura

20.05.2021 u 22:00

Nostalgične Murakamijeve priče

Nova knjiga pripovedaka Harukija Murakamija „Prvo lice jednine” objavljena je u prevodu s japanskog Divne Glumac, u „Geopoetici”. Po rečima izvršne urednice Jasne Novakov Sibinović, Murakami opet piše u prvom licu jednine, a u tematski potpuno različitim pričama mogu se prepoznati modeli njegovih prethodnih romana i priča, uz nostalgična i setna prisećanja na mladalačke ljubavi i doživljaje i neizbežne detalje kao što su bejzbol, „Bitlsi”, džez, Šuman. „Želeo bih da vam pričam o jednoj ženi. Mada o njoj ne znam takoreći ništa. Ne mogu da se setim njenog imena ni lika. A siguran sam da ni ona ne pamti ni moje ime, ni kako sam izgledao. Upoznao sam je na drugoj godini studija”, početak je prve priče. Za razliku od dve esejističke knjige u kojima je pisao o sebi u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће