Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Александар Апостоловски

Колумна недеље

04.10.2020 у 22:00

Апсурди српских подела

Морам да вам се поверим. Већина мојих пријатеља су партизановци. Односно „гробари”, да не употребим неку тежу реч. Али, тако је кад човек не бира друштво. Сад је касно да се кајем. Приметио сам, такође, да поседујем паранормалне способности, што не значи да ћу свима који ово читају правити наталну карту. Наиме, кад год их назовем телефоном док игра Партизан, „црно-бели” обавезно губе. У почетку смо мислили да је реч о случајности, али толико се пута поновило да може да се потврди и емпиријски. Укратко, дан пре утакмице, па на дан када се игра утакмица и сутрадан, кад горке сузе лију, они не одговарају на моје позиве. Пробао сам да се искупим тако што сам почео да их позивам кад игра Звезда. Шта све човек неће да учини због националног помирења! Међутим, испоставило се да тада моји

Колумна недеље

27.09.2020 у 22:00

Мило у шуму, Мило из шуме

Претражујући на порталима изјаву Мила Ђукановића да ће отићи у шуму, не да би пошумљавао Црну Гору, већ да би је бранио од изборних победника, приметио сам да је испод његове слике стајао оглас најновијег суперлуксузног спортског аутомобила. А како би, јадо, било другачије. Није, сигурно, Мило кренуо у шуму возећи „ладу ниву” или је на дуги марш пошао пешке, већ ће, ако жели да се надише свежег ваздуха, лутати брдима изнад мора у беспрекорно испегланом „арманијевом” оделу, посматрајући тиркизно море. До уласка у дивљину довешће се кабриолетом вредним више од 250.000 евра. Да ли је тиме још једна политичка балканска сага заувек окончана, после три деценије апсолутистичке власти Мила Ђукановића или је доскорашњег апсолутног господара у кошуљи раскопчаној од груди јуначких па надоле,

Друштво

21.09.2020 у 21:00

Распад Југославије планиран је пре Милошевићевог рођења

„Знате ли да послужујете кафом бившег председника Југославије”, питам двадесетпетогодишњег конобара у једном београдском кафићу. Седим с Борисавом Јовићем, председником Председништва СФРЈ од 1990. до 1991. године. Бора Јовић скида маску, али младић не препознаје деведесетдвогодишњака који се одлично држи. Конобар се родио четири године после Јовићевог председавања ротирајућим председништвом. Збуњено га гледа. „Осећам се као музејски примерак”, каже ми Јовић док разговарамо о његовој новој књизи „Велика превара” (издавач „Службени гласник”). Планирана је велика промоција, али због короне Јовић се, као припадник старе политичке школе, одлучио да у интервјуу за „Политику” каже оно о чему би разговарао с посетиоцима. После сат времена устаје и одлази сам из кафића. Одбија да га

Колумна недеље

21.09.2020 у 19:00

И сад Јокић свога вранца јаше

На једној страни је страшни Леброн Џејмс, највећи играч данашњице, Конан висок два метра и шест сантиметара, с унутрашњом снагом „ферарија 812 суперфаст”, који убрзава од нула до сто километара на час за 2,9 секунди. Тако и улази под кош, снагом мишића које као да покреће мотор што развија 789 коњских снага, док се трибине, гледаоци, судије и табла с кошем тресу као на старту трке „24 часа Ле Мана”. На супротној страни рекета је Никола Јокић, спор као сомборски фијакер натоварен пијаним тамбурашима који свирају бећарце Звонка Богдана, док враћају Николу кући. Никола потом одводи своје мркове у шталу и пева им успаванке. Ко ће победити у финалу западне конференције НБА лиге? Лебронови Лос Анђелес Лејкерси, који шампионски прстен дугују великом духу Кобија Брајанта, или Денвер Нагетси

Колумна недеље

16.09.2020 у 08:34

Бајпас влада

Размишљајући о саставу нове владе Србије, Александар Вучић добро зна како ће будући састав кабинета у Немањиној бити политички бајпас до председничких избора који су за годину и по дана. Као шеф странке која је освојила убедљиву већину и може владати сама, могао је да списак министара и будућег премијера или премијерке објави за десетак дана, после 21. јуна, када су му бирачи дали огромну подршку. Али како су га чекале вашингтонске игре у Белој кући и бриселски наставак разговора око Косова, уз коронарне графиконе који су имали облик ЕКГ-а, што значи да је број заражених ишао горе-доле, председник Србије и Српске напредне странке понашао се слично као и приликом формирања претходних влада. Пролонгирао их је, као у причи о „Хиљаду и једној ноћи”. То не подразумева да су потенцијални

Колумна недеље

07.09.2020 у 19:00

Четири владе

Ко се сећа шта се догодило 21. јуна ове године – по српском традиционалном календару – далекој историји? Прошло је, дакле, два и по месеца од парламентарних избора, а Србија још нема нову владу. А када ће је добити, зна само један човек. Освојивши најубедљивију победу, са довољном већином да Српска напредна странка влада сама, шеф напредњака и председник Србије Александар Вучић не само да није журио да се конституише парламент, већ је, оставивши тај посао за последње дане уставног рока, тиме добио на времену да се нови станари у Немањину 11 уселе најкасније до 2. новембра. То не значи да је Вучић постао Хамлет, већ је чекао да обави посао са Доналдом Трампом у Вашингтону, а потом оде у Брисел, где ће се наставити косовска сага. Наравно да је Вучић могао да постави новог премијера,

Регион

30.08.2020 у 11:53

Милова игра истине

Посматрајући се у огледалу, док везује кравату у италијански чвор, пре него што крене на гласање, Мило Ђукановић први пут после три деценије апсолутистичке власти неће бити сигуран да ли је око врата ставио свилени модни детаљ или традиционални балкански дизајнерски украс – свилени гајтан. Тада ће се, после ко зна колико година први пут искрено насмејати, јер ћемо само он и ми знати да би онај Мило, са жуте греде, срушио овога Мила! Шта се у међувремену догодило па да овај старији Мило толико презире онога млађаног Мила и да тај нескривени презир прелива на грађане Црне Горе. Јер да Мило заиста толико воли Црногорце и Црну Гору, изабрао би неку другу земљу да њом влада и да их усрећи, као што је усрећио Црногорце. Дубоко подељени, посвађани и сиромашни, осим уског круга дворјана око

Колумна недеље

31.08.2020 у 19:00

Магареће године у четири квадрата

За ђаке прваке је обавезан одлазак у школу. Другарице и другари ће се упознати тако што ће се гледати у очи. Остали део лица биће им покривен маскама. И учитељице и учитељи имаће тканину преко лица, тако да ће клинце који први пут уђу у учионицу, запамтити по очима. Али како их у учионици мора бити највише петнаесторо, биће подељени у две смене. Прва ће пратити наставу од осам ујутру, друга од 11. Дакле, добро сам запамтио кратки брифинг своје колегинице Миленије Симић која ме упутила у школску проблематику у доба короне. Такво правило важи за прва четири разреда основне школе. Када сам стигао до осмака, морао сам да прекинем Миленију која у малом прсту држи образовање. Наиме, замантало ми се. Учионица ваљда мора имати 60 квадрата, како би сваки клиња имао четири метра квадратна само за

Колумна недеље

10.08.2020 у 19:00

Тишина у Гучи

Нема „Гуче” и „Егзита” овог вирусног лета. Где да човек на једном месту, поред наљосканих пивских „караока”, купи „Ларусову” енциклопедију, круњач за кукуруз, јорган за прву брачну ноћ– на одложено плаћање, слушајући како цврче силикони испод мајица са ликом „Металике” и Ратка Младића, Загора и Радована Караџића, Еминема и Драже Михаиловића, поред фотографије Слободана Милошевића с хашком директивом: „А сад сви у Гучу!” Овог превртљивог лета нема шаторског драгачевског рејва или металне хистерије, лудила збуњујућег и за креманско пророчанство. Дакле, где да се човек опусти, као некад, после диско-контузије под планином Јелицом? Драгачевски рејв или метална хистерија постали су глобални музички и друштвени феномен, планински егзил где интелектуалци и физикалци, невладини активисти и

Колумна недеље

03.08.2020 у 19:00

Живот без гледалаца

Зоран Радмиловић с маском на лицу игра Радована Трећег пред празним столицама Атељеа 212. Упозоравају га да држи физичку дистанцу од Мире Бањац и да јој никако не прети да ће је вратити у Српско народно позориште у Новом Саду јер се није прилагодила његовој импровизацији. Ако се он не држи текста као пијан плота, зашто не би и Мира, пита се Зоран? Пре него што је изашао на сцену, гледао је нежно флашу ракије у Српској кафани. До пре неколико месеци испио би је на екс. Сада том чаробном течношћу пере руке и фајта лозом Милутина Бутковића. Јављају му да ће се и та представа преносити уживо, интернетом. Сломљен, наручује сок од бруснице и пита Ташка Начића где да упишу курс јоге, да тренирају заједно. Како да остане онај Зоран Радмиловић, пред 212 празних столица, где чак нема ни Драгана

Претходна Следећа

Почетна / Александар Апостоловски

12.06.2026 у 20:49

Филип Ђуричић после три године напушта Панатинаикос

12.06.2026 у 20:43

ММФ постигао договор са Украјином о исплати 700 милиона долара

12.06.2026 у 20:34

Цене нафте пале на најниже нивое у неколико недеља због наде у споразум САД и Ирана

12.06.2026 у 20:33

Митинг, контрамитинг и студентска блокада у Риму

12.06.2026 у 20:21

Болесног човека годину дана држали као роба

12.06.2026 у 20:16

Гати Сантана о одлуци СБ УН и будућности правосуђа