Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Оливера Поповић

Друштво

25.08.2016 у 22:00

Неки лекари одморе користе за рад у иностранству

Током прошле године, Лекарска комора Србије издала је 825 потврда својим члановима који намеравају да раде у иностранству, а до средине августа ове године, ову потврду је затражило 529 лекара. Ипак, новоизабрани директор Коморе, др Милан Динић, сматра да је погрешан утисак да је „одлив” лекара из Србије већи него икада. – Не треба стављати знак једнакости између броја издатих сертификата и стварног и трајног исељења лекара у другу државу – каже за „Политику” др Динић, у првом разговору за медије. Један од првих потеза новоименованог директора ЛКС био је да промени формулар којим се тражи издавање, тако да лекар мора да наведе прецизне разлоге зашто му је потребан овај документ

Друштво

24.08.2016 у 21:06

Лекарске сујете криве за слаб одзив на операције катаракте код приватника

Изненађење, па чак и шок, којим је у јавности пропраћена информација да пацијенти нису оберучке и у великом броју прихватили понуду да се оперишу у некој од десет приватних болница, а реч је о интервенцији на коју се у државним болницама чека дуже од 13 месеци – разлог je што смо се за додатна објашњења обратили Републичком фонду за здравствено осигурање (РФЗО). Невероватно звучи да се од 12.000 пацијената, с којима је контактирано, за операцију код приватника одлучило њих само 2.110, од којих је до 10. августа оперисано 843 осигураника. Још 1.267 има заказане операције до краја године. Остало је 970 слободних термина. На питање „Политике” упућено Републичком фонду за здравствено осигурање да прокоментаришу разлоге слабог одзива пацијената да буду оперисани у приватним клиникама, из

Друштво

21.08.2016 у 08:05

Може ли држава да се меша у мамину кухињу

Пред посланике италијанског парламента стигао је необичан предлог закона. Родитељи који своју децу хране на вегански начин, дакле без употребе било каквих намирница животињског порекла, могли би због тога да сносе санкције. Наиме, за родитеље деце млађе од 16 година који се одлучују за овакав начин исхране предлаже се казна затвора од годину дана, а чак две године ако су малишани вегани трогодишњаци или млађи од тог узраста. Иницијатор предлога је посланица странке Форца Италија Елвира Савино, која је, како преноси британски лист „Телеграф”, рекла да је избор одрасле особе да буде веган лична ствар, али ако се такав захтев намеће деци, могу настати озбиљни проблеми по здравље. Због тога она сматра да држава има право да се умеша. Ова иницијатива наставак је бурне расправе у

Друштво

19.08.2016 у 19:04

Боловања дужа и чешћа због чекања бебе или пензије

Републички фонд за здравствено осигурање од почетка године до 30. јуна исплатио је пет милијарди и 143 милиона динара за трошкове боловања, што је 10,53 процента више него лане у истом периоду. Лекарске комисије су одлуку о боловањима дужим од 30 дана донели у 150.704 случајева, с тим што у овај број улазе и пацијенти који су били више пута пред комисијом да би боловање продужили. Три најчешће дијагнозе за дужа боловања јесу трудноћа, рађање и бабиње (34,62 одсто), следе повреде и тровања (16,23 одсто) болести мишићно-коштаног система (10,02 процента), тумори (9,91 проценат), срчана обољења (6,36 одсто) и душевни поремећаји и поремећаји понашања (5,7 процената). У последњој деценији у сличним анализама у врху су биле дијагнозе: болови у врату и крстима, прехладе и слична обољења.

Друштво

16.08.2016 у 20:05

Годинама чекају операцију катаракте, а неће код приватника ни када држава плаћа

Када је у фебруару Републички фонд здравственог осигурања, да би скратио дуге листе чекања за операцију катаракте у државним клиникама, упутио јавни позив приватним очним болницама да ове интервенције раде о трошку државе, очекивало се да међу пацијентима настане јагма за овом приликом. Али, уместо тога, уследило је изненађење: од 12.000 контактираних, само се 2.110 пацијената определило се за операцију у некој од 10 приватних очних клиника. Од тог броја пријављених, до јуче је оперисано 843 осигураника, наведено је у писаном одговору „Политици” из Министарства здравља и РФЗО-а. Заказане датуме пријема за операцију у приватним установама има још 1.267 пацијената. Подсећамо да је Институт за јавно здравље „Батут” одобрио да се у приватним очним клиникама уради 3.080 услуга до краја године

Друштво

12.08.2016 у 20:05

Никад мање трансплантација у Србији

У Србији је ове године урађено само 14 трансплантација: једна срца, две јетре и 11 пресађивања бубрега. За разлику од ових скромних бројки, пре само три године обављене су четири трансплантације срца, 17 јетри и чак 74 пресађивања бубрега. Укупно – 95. Кардиохирург, проф. др Миљко Ристић, национални координатор Министарства здравља за трансплантације срца, који је после 14 година паузе 21. септембра 2013 обновио програм пресађивања срца, коментаришући ове скромне бројке, тешко успева да сакрије разочарење. Штавише, пре тачно три године у разговору за лист „Политика” најавио је и обећао да ћемо крај 2013. године дочекати са првом успешном трансплантацијом плућа у Србији. То се није догодило ни до данас. Да ли је професор Ристић брзоплето обећао ову интервенцију? – Нисам брзоплето

Друштво

09.08.2016 у 22:00

Плаћање лекарских дежурстава – нужда или кршење закона

Плаћање прековременог рада доктора и медицинских сестара избило је у први план као најдоминантнији начин ненаменског трошења пара које здравствене установе добијају од Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО).Током првих шест месеци ове године, у 103 обављене контроле, чиновници РФЗО утврдили су да је у чак 62 здравствене установе у Србији дошло до кршења закона у плаћању прековременог рада. Од 68.841.000 динара, колико је укупно потрошено ненаменски, на прековремене сате отишло је чак 63.388.000 динара! На овом списку предњаче Здравствени центар Врање, са више од 17,3 милиона динара потрошених за прековремене сате својим запосленима, и Општа болница у Крушевцу са 11,4 милиона динара

Друштво

10.08.2016 у 10:30

Може ли се до лечења у иностранству без хуманитарног СМС-а

Упућивање у иностранство ради дијагностике, а не само ради лечења, уколико буду усвојене предложене измене Закона о здравственом осигурању, први пут ће бити озакоњено. До сада је за овакве ситуације постојала само уредба. Како објашњава доцент др Радоје Симић, члан Надзорног одбора Буџетског фонда за лечење обољења, стања и повреда која се не могу успешно лечити у Србији, ова могућност углавном ће се користити када је потребно урадити сложене генетске анализе. Измене Закона о здравственом осигурању које се односе на упућивање пацијената на лечење у иностранству могле би додатно утицати и на смањење броја хуманитарних акција у којима се преко медија или друштвених мрежа организује прикупљање новца за лечење оболелог којем лекари у Србији не могу помоћи. Сличан циљ има и Буџетски фонд

Друштво

05.08.2016 у 22:00

Од изабраног лекара два месеца боловања

Изабрани лекар убудуће ће моћи да отвори боловање у трајању од 60 дана, осим у изузетним случајевима, прописаним законом. Ово је само једна од бројних новина предлога нацрта измена Закона о здравственом осигурању у који је „Политика” имала увид. Тренутно изабрани лекар у дому здравља може отворити боловање које не може да траје дуже од 30 дана. Циљ предложеног решења је очигледно да се растерете комисије РФЗО, јер нови закон предлаже једночлане органе, уместо лекарских комисија РФЗО-а. Др Милица Николић Урошевић, председница Удружења изабраних лекара опште медицине, каже да се овим решењем изабраном лекару у дому здравља дају већа овлашћења, али и већа одговорност.

Друштво

03.08.2016 у 19:44

До сада донирано 88 апарата за рано откривање

Центар за дерматовенерологију Клиничког центра Крагујевац је добио дигитални дермоскоп, опрему за рано откривање рака коже у акцији „Преглед за све“. У крагујевачкој Дерматолошкој клиници дневно се обави око 90 специјалистичких прегледа свих врста, а ова установа до сада није имала овај апарат. Директорка Центра за дерматовенерологију Клиничког центра Крагујевац др Бојана Јововић Даговић нагласила је да ће нови дермоскоп значајно побољшати квалитет правовременог дијагностиковања рака коже, а самим тим и допринети већој успешности излечења ове болести. Употреба ручних дермоскопа омогућава преглед промена на кожи које се не могу видети голим оком, којима се могу разликовати потенцијално малигне од безопасних промена на кожи. Ручне дермоскопе могу користити сви дерматолози у

Претходна Следећа

Почетна / Оливера Поповић

14.06.2026 у 01:18

Најмање две особе погинуле у израелском нападу на Кан Јунис

14.06.2026 у 01:05

Антропик обуставио приступ моделима вештачке интелигенције свим страним држављанима

14.06.2026 у 00:26

Зеленски: Украјина већ спремна да отвори шест кластера за интеграцију у ЕУ

13.06.2026 у 23:52

Катар у 90+4. минуту шокирао Швајцарску

13.06.2026 у 23:25

Анкета: Већина Словенаца против јачања односа са Израелом

13.06.2026 у 23:02

Више десетина хиљада људи учествовало на Прајду у Бугарској и Румунији