Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Društvo

25.08.2016 u 22:00

Neki lekari odmore koriste za rad u inostranstvu

Tokom prošle godine, Lekarska komora Srbije izdala je 825 potvrda svojim članovima koji nameravaju da rade u inostranstvu, a do sredine avgusta ove godine, ovu potvrdu je zatražilo 529 lekara. Ipak, novoizabrani direktor Komore, dr Milan Dinić, smatra da je pogrešan utisak da je „odliv” lekara iz Srbije veći nego ikada. – Ne treba stavljati znak jednakosti između broja izdatih sertifikata i stvarnog i trajnog iseljenja lekara u drugu državu – kaže za „Politiku” dr Dinić, u prvom razgovoru za medije. Jedan od prvih poteza novoimenovanog direktora LKS bio je da promeni formular kojim se traži izdavanje, tako da lekar mora da navede precizne razloge zašto mu je potreban ovaj dokument

Društvo

24.08.2016 u 21:06

Lekarske sujete krive za slab odziv na operacije katarakte kod privatnika

Iznenađenje, pa čak i šok, kojim je u javnosti propraćena informacija da pacijenti nisu oberučke i u velikom broju prihvatili ponudu da se operišu u nekoj od deset privatnih bolnica, a reč je o intervenciji na koju se u državnim bolnicama čeka duže od 13 meseci – razlog je što smo se za dodatna objašnjenja obratili Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO). Neverovatno zvuči da se od 12.000 pacijenata, s kojima je kontaktirano, za operaciju kod privatnika odlučilo njih samo 2.110, od kojih je do 10. avgusta operisano 843 osiguranika. Još 1.267 ima zakazane operacije do kraja godine. Ostalo je 970 slobodnih termina. Na pitanje „Politike” upućeno Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje da prokomentarišu razloge slabog odziva pacijenata da budu operisani u privatnim

Društvo

21.08.2016 u 08:05

Može li država da se meša u maminu kuhinju

Pred poslanike italijanskog parlamenta stigao je neobičan predlog zakona. Roditelji koji svoju decu hrane na veganski način, dakle bez upotrebe bilo kakvih namirnica životinjskog porekla, mogli bi zbog toga da snose sankcije. Naime, za roditelje dece mlađe od 16 godina koji se odlučuju za ovakav način ishrane predlaže se kazna zatvora od godinu dana, a čak dve godine ako su mališani vegani trogodišnjaci ili mlađi od tog uzrasta. Inicijator predloga je poslanica stranke Forca Italija Elvira Savino, koja je, kako prenosi britanski list „Telegraf”, rekla da je izbor odrasle osobe da bude vegan lična stvar, ali ako se takav zahtev nameće deci, mogu nastati ozbiljni problemi po zdravlje. Zbog toga ona smatra da država ima pravo da se umeša. Ova inicijativa nastavak je burne rasprave u

Društvo

19.08.2016 u 19:04

Bolovanja duža i češća zbog čekanja bebe ili penzije

Republički fond za zdravstveno osiguranje od početka godine do 30. juna isplatio je pet milijardi i 143 miliona dinara za troškove bolovanja, što je 10,53 procenta više nego lane u istom periodu. Lekarske komisije su odluku o bolovanjima dužim od 30 dana doneli u 150.704 slučajeva, s tim što u ovaj broj ulaze i pacijenti koji su bili više puta pred komisijom da bi bolovanje produžili. Tri najčešće dijagnoze za duža bolovanja jesu trudnoća, rađanje i babinje (34,62 odsto), slede povrede i trovanja (16,23 odsto) bolesti mišićno-koštanog sistema (10,02 procenta), tumori (9,91 procenat), srčana oboljenja (6,36 odsto) i duševni poremećaji i poremećaji ponašanja (5,7 procenata). U poslednjoj deceniji u sličnim analizama u vrhu su bile dijagnoze: bolovi u vratu i krstima, prehlade i slična

Društvo

16.08.2016 u 20:05

Godinama čekaju operaciju katarakte, a neće kod privatnika ni kada država plaća

Kada je u februaru Republički fond zdravstvenog osiguranja, da bi skratio duge liste čekanja za operaciju katarakte u državnim klinikama, uputio javni poziv privatnim očnim bolnicama da ove intervencije rade o trošku države, očekivalo se da među pacijentima nastane jagma za ovom prilikom. Ali, umesto toga, usledilo je iznenađenje: od 12.000 kontaktiranih, samo se 2.110 pacijenata opredelilo se za operaciju u nekoj od 10 privatnih očnih klinika. Od tog broja prijavljenih, do juče je operisano 843 osiguranika, navedeno je u pisanom odgovoru „Politici” iz Ministarstva zdravlja i RFZO-a. Zakazane datume prijema za operaciju u privatnim ustanovama ima još 1.267 pacijenata. Podsećamo da je Institut za javno zdravlje „Batut” odobrio da se u privatnim očnim klinikama uradi 3.080 usluga do kraja godine

Društvo

12.08.2016 u 20:05

Nikad manje transplantacija u Srbiji

U Srbiji je ove godine urađeno samo 14 transplantacija: jedna srca, dve jetre i 11 presađivanja bubrega. Za razliku od ovih skromnih brojki, pre samo tri godine obavljene su četiri transplantacije srca, 17 jetri i čak 74 presađivanja bubrega. Ukupno – 95. Kardiohirurg, prof. dr Miljko Ristić, nacionalni koordinator Ministarstva zdravlja za transplantacije srca, koji je posle 14 godina pauze 21. septembra 2013 obnovio program presađivanja srca, komentarišući ove skromne brojke, teško uspeva da sakrije razočarenje. Štaviše, pre tačno tri godine u razgovoru za list „Politika” najavio je i obećao da ćemo kraj 2013. godine dočekati sa prvom uspešnom transplantacijom pluća u Srbiji. To se nije dogodilo ni do danas. Da li je profesor Ristić brzopleto obećao ovu intervenciju? – Nisam

Društvo

09.08.2016 u 22:00

Plaćanje lekarskih dežurstava – nužda ili kršenje zakona

Plaćanje prekovremenog rada doktora i medicinskih sestara izbilo je u prvi plan kao najdominantniji način nenamenskog trošenja para koje zdravstvene ustanove dobijaju od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).Tokom prvih šest meseci ove godine, u 103 obavljene kontrole, činovnici RFZO utvrdili su da je u čak 62 zdravstvene ustanove u Srbiji došlo do kršenja zakona u plaćanju prekovremenog rada. Od 68.841.000 dinara, koliko je ukupno potrošeno nenamenski, na prekovremene sate otišlo je čak 63.388.000 dinara! Na ovom spisku prednjače Zdravstveni centar Vranje, sa više od 17,3 miliona dinara potrošenih za prekovremene sate svojim zaposlenima, i Opšta bolnica u Kruševcu sa 11,4 miliona dinara

Društvo

10.08.2016 u 10:30

Može li se do lečenja u inostranstvu bez humanitarnog SMS-a

Upućivanje u inostranstvo radi dijagnostike, a ne samo radi lečenja, ukoliko budu usvojene predložene izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, prvi put će biti ozakonjeno. Do sada je za ovakve situacije postojala samo uredba. Kako objašnjava docent dr Radoje Simić, član Nadzornog odbora Budžetskog fonda za lečenje oboljenja, stanja i povreda koja se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji, ova mogućnost uglavnom će se koristiti kada je potrebno uraditi složene genetske analize. Izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju koje se odnose na upućivanje pacijenata na lečenje u inostranstvu mogle bi dodatno uticati i na smanjenje broja humanitarnih akcija u kojima se preko medija ili društvenih mreža organizuje prikupljanje novca za lečenje obolelog kojem lekari u Srbiji ne mogu pomoći. Sličan cilj ima

Društvo

05.08.2016 u 22:00

Od izabranog lekara dva meseca bolovanja

Izabrani lekar ubuduće će moći da otvori bolovanje u trajanju od 60 dana, osim u izuzetnim slučajevima, propisanim zakonom. Ovo je samo jedna od brojnih novina predloga nacrta izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju u koji je „Politika” imala uvid. Trenutno izabrani lekar u domu zdravlja može otvoriti bolovanje koje ne može da traje duže od 30 dana. Cilj predloženog rešenja je očigledno da se rasterete komisije RFZO, jer novi zakon predlaže jednočlane organe, umesto lekarskih komisija RFZO-a. Dr Milica Nikolić Urošević, predsednica Udruženja izabranih lekara opšte medicine, kaže da se ovim rešenjem izabranom lekaru u domu zdravlja daju veća ovlašćenja, ali i veća odgovornost.

Društvo

03.08.2016 u 19:44

Do sada donirano 88 aparata za rano otkrivanje

Centar za dermatovenerologiju Kliničkog centra Kragujevac je dobio digitalni dermoskop, opremu za rano otkrivanje raka kože u akciji „Pregled za sve“. U kragujevačkoj Dermatološkoj klinici dnevno se obavi oko 90 specijalističkih pregleda svih vrsta, a ova ustanova do sada nije imala ovaj aparat. Direktorka Centra za dermatovenerologiju Kliničkog centra Kragujevac dr Bojana Jovović Dagović naglasila je da će novi dermoskop značajno poboljšati kvalitet pravovremenog dijagnostikovanja raka kože, a samim tim i doprineti većoj uspešnosti izlečenja ove bolesti. Upotreba ručnih dermoskopa omogućava pregled promena na koži koje se ne mogu videti golim okom, kojima se mogu razlikovati potencijalno maligne od bezopasnih promena na koži. Ručne dermoskope mogu koristiti svi dermatolozi u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Olivera Popović