Понедељак, 15.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Аутор: Оливера Поповић

21.11.2015 у 21:00
17.11.2015 у 08:15
Милена Стевановић, молекуларни биолог, бави се истраживањима на пољу хумане генетике, руководи Лабораторијом за хуману молекуларну генетику у Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду, а недавно је изабрана и за редовног члана Српске академије наука и уметности. У среду ће, на научном скупу у организацији САНУ, представити иницијативу „Балкански геном”. Реч је о намери да се секвенционирају (ишчитају по деловима) геноми хиљаде људи који живе на Балкану. Пре двадесетак година, на постдипломском усавршавању на Универзитету у Кембриџу, учествовала је у открићу и анализи шест чланова фамилије гена, који су укључени у процес контроле развитка човека. Та фамилија обухвата 20 гена, а наша саговорница је клонирала шест чланова те фамилије, који се зову сокс гени. Они имају важну улогу у току ембрионалног, али и каснијег развоја човека. Ипак, вратила се у Србију, да се бави науком у условима далеко лошијим од оних какве је имала у чувеној енглеској лабораторији. Каже да због тога не жали, јер, како истиче, у Србији можда нема довољно новца за науку, али има добрих идеја.