Опасност од епидемије малих богиња није прошла

У предшколским установама и у нижим разредима основне школе повећава се број осетљиве деце, које могу добити мале богиње, јер се ова заразна болест у Србији може јавити у виду епидемије – упозорио је епидемиолог примаријус др Предраг Кон на недавно одржаном медицинском скупу „Дани универзитетске Дечје клинике”.

Оваква опасност, како је образложио, проистиче из чињенице да епидемија морбила, која је крајем 2014. захватила Србију није заустављена током 2015., а од малих богиња може да оболи и одрасла особа и дете, чак и ако су примили две дозе вакцине. Други разлог је пад броја вакцинисаних – у последње две године највише опада број деце која су примила ММР вакцину, која штити од заушки, малих богиња и рубеоле.

Прва доза ове вакцине детету се даје у првој години живота, а друга пред полазак у школу. Др Кон је изнео податке да је ММР вакцину у Србији 2014. године примило 85,8 одсто деце, а годину дана раније 80,4 одсто. То је далеко испод резултата које смо некад постизали – када је у Србији имунизацијом било заштићено 95 одсто све новорођене деце.

 – Једино што нас може заштитити од малих богиња је спречавање повећања присуства вируса у колективу. Од укупног броја оних који су добили морбиле у Европи прошлих година, њих 85 одсто нису примили ниједну дозу вакцине, 10 одсто је примило једну дозу, а пет процената – обе дозе. Управо у колективима долази до такозваног пробоја имунитета, и тада могу да оболе и особе које су биле вакцинисане. То се већ догодило неким европским земљама – тако је током 2009. и 2010. године забележена највећа епидемија малих богиња у војним колективима у Бугарској. Од морбила је оболело 24.000 особе, а 24 су умрле – навео је др Кон.

После низа година када је у Србији било само спорадичних појава малих богиња, од новембра 2014. до јула 2015. потврђено је 335 случајева оболелих од морбила. Највише у Војводини, односно Новом Саду, и то у популацији између 25 и 29 година. То није типична животна доб када се добијају мале богиње, које су карактеристичне за рани узраст. На удару вируса нашли су се пре свега студенти из Босне и Херцеговине који се школују у Србији, а који током ратних година нису примили обе дозе вакцине или уопште нису били вакцинисани.

– Важно је да деца вакцине приме на време, а значај тога се у Србији не схвата довољно озбиљно. Лекари у неким домовима здравља предлажу родитељима да вакцинацију своје деце одложе док она не напуне 18 месеци. То не треба да се ради у условима када прети епидемија – упозорио је др Предраг Кон.

Говорећи о широј епидемиолошкој слици у Србији, он је нагласио да се ситуација у последњих пет година мења: након што смо практично искоренили неке заразне болести, 2012. су се поново појавиле заушке (52 случаја), којих годинама није било. Током 2014. регистрован је 21 случај оболелих од великог кашља, али др Кон тврди да лекари добро знају да је тај број био много већи.

– Број оболелих од великог кашља се из године у годину повећава. Највише оболевају бебе до прве године живота, али и особе старије од 60 година. Епидемиолози знају разлог: велики кашаљ започиње у школском колективу одакле се пренеси на старе, поготову на бабе и деде, а с њих на бебе. У Немачкој, Аустралији и САД све особе које негују децу или са њима раде у школама, морају да буду вакцинисане против великог кашља – каже др Кон.

Како је истакнуто на скупу „Дани универзитетске Дечје клинике”, објашњења зашто је важно да деца буду вакцинисана од педијатара добија само трећина родитеља, док се остали информишу углавном преко интернета. Други проблем на који је указано је да се у Србији

води кампања против вакцинисања деце. Последице су узнемирење, опадање броја вакцинисане деце, али и одлагање доношења стратешких одлука о осавремењивању имунизације.

Светска искуства на овом плану су шаролика. У Европи постоји 15 држава у којима вакцинација деце није обавезна, али у тим земљама није уочено опадање броја вакцинисаних малишана. С друге стране, у САД-у, а слично је и у Аустралији, без свих примљених вакцина деца се не могу уписати у вртиће и школе.