Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Сандра Гуцијан

Друштво

16.08.2016 у 14:05

Професор који је уздигао Београдски универзитет

Универзитет у Београду је јуче ујутро остварио највећи успех у својој 208 година дугој историји: пласирао се међу 300 најбољих универзитета на свету, на чувеној Шангајској листи, коју саставља кинески универзитет Цијао Тонг. То је скок за „класу” у односу на претходне листе (били смо рангирани између 301. и 400. места), а када смо 2012. године први пут ушли у друштво најбољих на планети, највећи и најстарији српски универзитет је заузимао позицију између 401. и 500. места. Најбољем пласману од када је 2003. први пут објављена Шангајска листа допринео је и др Стојан Раденовић, професор Машинског факултета у пензији, који је сврстан међу најцитираније научнике у математици на планети. Професор Раденовић је вест сазнао путем интернета. Иако је у пензији, каже да је нон-стоп уз

Друштво

15.08.2016 у 12:01

Београдски универзитет међу 300 најбољих на свету

Универзитет у Београду се пласирао међу 300 најбољих универзитета на свету, према јутрос објављеној чувеној Шангајској листи. То је највећи успех најстаријег и највећег српског универзитета до сада, а овакав пласман дочекао је са изненађењем и ректор проф. др Владимир Бумбаширевић. Последње три године, БУ је био пласиран између 301. и 400. места, а први пут је ушао на листу 2012. године. Сада је заузезо позицију између 201. и 300. места. Најбоље пласирани универзитет је поново амерички Харвард, који ту позицију држи 14 година заредом. Хрватска се вратила на листу са Свеучилиштем у Загребу, у категорији од 401. до 500. места, где се налази и Универзитет у Љубљани. Шангајску листу сваке године објављује кинески универзитет Циао Тонг, једна је од најутицанијих на свету у области

Друштво

14.08.2016 у 22:00

Студентски живот најскупљи у Јапану а најјефтинији у Бугарској

Хонорарни посао је већини студената који се одлуче за индекс страног универзитета јако битан, а некад и главни извор прихода, па није свеједно да ли ће им уз студије бити дозвољен рад, као и да ли ће током недеље моћи да раде 10 или 40 сати. У Бугарској и Кини српским студентима није дозвољен рад уз студије, док се у Италији радна дозвола за академце ван ЕУ јако тешко добија. У Грчкој је забрањен рад уз студије на приватним универзитетима. С друге стране, страним студентима у Шведској већина универзитета нуди помоћ при тражењу хонорарног посла, а током године се организује и велики број сајмова за запошљавање. За смештај и трошкове живота у Аустралији је потребно најмање 1.550 аустралијских долара месечно, у Великој Британији 1.350 фунти, а у Холандији најмање 1.100 евра сваког месеца.

Друштво

10.08.2016 у 22:00

Новог министра просвете чекају разочарани научници

Младена Шарчевића, будућег министра просвете који је стручњак за основно и средње образовање, одмах по преузимању кабинета у Немањиној 24 чекају два „врућа кромпира” која стижу из области високог образовања и науке. Први је нови конкурс за научноистраживачке пројекте, око којег се претходних месеци тресла и просвета и наука и који је по многима био кључни разлог за смену ресорног министра Срђана Вербића. Подсетимо, после много полемике и оспоравања, пре свега на страницама нашег листа, конкурс који је расписало Вербићево Министарство, влада је поништила на седници 6. маја и одредила рок од 90 дана да се израде нова документа. Нови нацрт је готов, али... Др Александра

Друштво

11.08.2016 у 11:00

Преко козје стазе до звезда

Видојевица код Прокупља – Астрономска опсерваторија, у којој је недавно монтиран најмоћнији телескоп у југоисточној Европи назван „Милутин Миланковић“, смештена је на самом врху планине Видојевица, на 1.155 метара надморске висине. Некада је ту био смештен радар Војске Југославије, па је за локацију била потребна и дозвола Генералштаба. Овде је најчистије и најмрачније небо у Србији. И место на којем се схвата право значење изреке „Не види се ни прст пред оком“. До прве кућне светиљке и каквог-таквог асфалта има више од два и по километра: тај пут може се прећи само теренским возилом или пешице. Док вешто управља „ладом нивом“ у којој седимо, или боље речено поскакујемо, седамдесетједногодишњи Драгиша Гиле Радојевић објашњава нам да нико овај пут не одржава. – Наша општина је

Друштво

06.08.2016 у 12:00

Наши научници учествују у прављењу сонде за Јупитер

Да ли свемирска сонда може да зарђа, да ли у свемиру има ветра, зашто је „чиста соба” чистија од хируршке сале... само су нека од питања која су новосадски основци постављали научницима „Биосенс центра” Универзитета у Новом Саду. Ови малишани су недавно имали прилике да упознају научнике који су понос и дика српске науке. Захваљујући њима Србија је једина земља ван ЕУ која има велики, такозвани тиминг пројекат, у оквиру „Хоризонта 2020”, највећег програма Европске уније за истраживање и иновације, са фондом од скоро 80 милијарди евра. – Уколико прођу другу фазу „тиминга” то би могао да буде наш највећи пројекат у „Хоризонту 2020”. Од 1.084 пријављена пројекта, одобрено је око десет одсто из наше земље. Иако на први поглед делује скромно, то је велики успех, јер је и на нивоу чланица ЕУ

Друштво

04.08.2016 у 22:10

Грађани зову због птица, змија и слепих мишева

„Добар дан! Молим вас, помозите ми! Обраћала сам се толиким службама и удружењима и нико није могао да ми помогне. У мом дворишту је птица, не може да лети...” Овакви позиви део су уобичајеног радног дана за запослене у Покрајинском заводу за заштиту природе. У августу још увек траје гнежђење птица, па се дешава да се неспретни млади птићи нађу на тлу, а током летњих месеци многе препадну и изненадни сусрети са змијама чак и у становима. Успаничени грађани, неки из жеље да помогну залуталој животињи или у страху за своју породицу, најчешће зову због птица, слепих мишева и смукова. Марко Туцаков из Покрајинског завода за заштиту природе каже да су такве ситуације најчешће када се пронађе угрожено гнездо или птица која је испала из гнезда и не може сама у њега да се врати, кад се нађу

Друштво

03.08.2016 у 08:05

„Осијевци” желе да врате младе у Србију

Владимир Прокоповић је докторирао биохемију у Берлину са 26 година и ових дана је у гаражи у родној кући у Лесковцу, отворио фабрику кућне хемије. Он је један од „осијеваца”, младих и паметних талената из Србије школованих у иностранству и један од нетипичних примера повратника, иако је у Немачкој имао сјајну перспективу за будућност и бављење науком. Овај доктор биохемије, члан је ОССИ – Организације српских студената у иностранству, која је минулог викенда обележила 19 година постојања у Дому Народне скупштине Србије. Подршку младим студентима који се школују у иностранству дали су министар одбране Зоран Ђорђевић, потпредседник Скупштине Србије Верољуб Васић, председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж, а међу гостима је био и Вук Јеремић, један од оснивача ОССИ и актуелни

Теме недеље.

11.07.2016 у 09:15

Кувари поново хит међу средњошколцима

Да ли су укинута одељења у медицинским, економским и другим популарним школама помогла занатским да попуне учионице или се заиста нешто мења у главама генерација које стасавају? Зашто се не зауставља вишедеценијски тренд пада интересовања за гимназије? Овим питањима, аналитичари и просветне власти бавиће се у наредном периоду јер се упис у средње школе управо завршава и подаци се прикупљају. На зачељу Европе по броју гимназијалаца Гимназије у Србији уписује од 23 до 25 одсто генерације. У Стратегији развоја образовања Србије до 2020. године, која је тек ове године почела да се спроводи у дело, још 2011. године је записано да смо по обухвату гимназијалаца на зачељу у Европи. Испод нас су само Македонија, где 20 одсто генерације уписује гимназије и Чешка са 21 одсто. На

Теме недеље.

11.07.2016 у 09:15

И одлични ђаци желе да буду мајстори

Иако и даље већина матуранта основних школа себе замишља као будуће менаџере или програмере, последње две, три године се мења слика да најгори ђаци иду на занате. Будући мајстори који се школују за дефицитарна занимања добијају стипендије, раде у фабрикама које су високоаутоматизоване, а по завршетку трогодишњег школовања већину чекају радна места, и то добро плаћена. Стари мајстори тврде да имамо врло надарену децу за послове заваривача и да делови у чијој изради учествују и наши средњошколци могу да се нађу у авионима у Русији, аутомобилима у Француској, војној индустрији и пољопривредној механизацији широм света. Зашто кооперативно, а не дуално образовање Док премијер Александар Вучић користи сваку прилику да каже „како ћемо изгурати дуално образовање”, још увек

Претходна Следећа

Почетна / Сандра Гуцијан

14.06.2026 у 02:01

Мендел: Зеленски жели да скрене пажњу са проблема у Украјини

14.06.2026 у 01:18

Најмање две особе погинуле у израелском нападу на Кан Јунис

14.06.2026 у 01:05

Антропик обуставио приступ моделима вештачке интелигенције свим страним држављанима

14.06.2026 у 00:26

Зеленски: Украјина већ спремна да отвори шест кластера за интеграцију у ЕУ

13.06.2026 у 23:52

Катар у 90+4. минуту шокирао Швајцарску

13.06.2026 у 23:25

Анкета: Већина Словенаца против јачања односа са Израелом