Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Društvo

16.08.2016 u 14:05

Profesor koji je uzdigao Beogradski univerzitet

Univerzitet u Beogradu je juče ujutro ostvario najveći uspeh u svojoj 208 godina dugoj istoriji: plasirao se među 300 najboljih univerziteta na svetu, na čuvenoj Šangajskoj listi, koju sastavlja kineski univerzitet Cijao Tong. To je skok za „klasu” u odnosu na prethodne liste (bili smo rangirani između 301. i 400. mesta), a kada smo 2012. godine prvi put ušli u društvo najboljih na planeti, najveći i najstariji srpski univerzitet je zauzimao poziciju između 401. i 500. mesta. Najboljem plasmanu od kada je 2003. prvi put objavljena Šangajska lista doprineo je i dr Stojan Radenović, profesor Mašinskog fakulteta u penziji, koji je svrstan među najcitiranije naučnike u matematici na planeti. Profesor Radenović je vest saznao putem interneta. Iako je u penziji, kaže da je non-stop uz

Društvo

15.08.2016 u 12:01

Beogradski univerzitet među 300 najboljih na svetu

Univerzitet u Beogradu se plasirao među 300 najboljih univerziteta na svetu, prema jutros objavljenoj čuvenoj Šangajskoj listi. To je najveći uspeh najstarijeg i najvećeg srpskog univerziteta do sada, a ovakav plasman dočekao je sa iznenađenjem i rektor prof. dr Vladimir Bumbaširević. Poslednje tri godine, BU je bio plasiran između 301. i 400. mesta, a prvi put je ušao na listu 2012. godine. Sada je zauzezo poziciju između 201. i 300. mesta. Najbolje plasirani univerzitet je ponovo američki Harvard, koji tu poziciju drži 14 godina zaredom. Hrvatska se vratila na listu sa Sveučilištem u Zagrebu, u kategoriji od 401. do 500. mesta, gde se nalazi i Univerzitet u Ljubljani. Šangajsku listu svake godine objavljuje kineski univerzitet Ciao Tong, jedna je od najuticanijih na svetu u oblasti

Društvo

14.08.2016 u 22:00

Studentski život najskuplji u Japanu a najjeftiniji u Bugarskoj

Honorarni posao je većini studenata koji se odluče za indeks stranog univerziteta jako bitan, a nekad i glavni izvor prihoda, pa nije svejedno da li će im uz studije biti dozvoljen rad, kao i da li će tokom nedelje moći da rade 10 ili 40 sati. U Bugarskoj i Kini srpskim studentima nije dozvoljen rad uz studije, dok se u Italiji radna dozvola za akademce van EU jako teško dobija. U Grčkoj je zabranjen rad uz studije na privatnim univerzitetima. S druge strane, stranim studentima u Švedskoj većina univerziteta nudi pomoć pri traženju honorarnog posla, a tokom godine se organizuje i veliki broj sajmova za zapošljavanje. Za smeštaj i troškove života u Australiji je potrebno najmanje 1.550 australijskih dolara mesečno, u Velikoj Britaniji 1.350 funti, a u Holandiji najmanje 1.100 evra svakog meseca.

Društvo

10.08.2016 u 22:00

Novog ministra prosvete čekaju razočarani naučnici

Mladena Šarčevića, budućeg ministra prosvete koji je stručnjak za osnovno i srednje obrazovanje, odmah po preuzimanju kabineta u Nemanjinoj 24 čekaju dva „vruća krompira” koja stižu iz oblasti visokog obrazovanja i nauke. Prvi je novi konkurs za naučnoistraživačke projekte, oko kojeg se prethodnih meseci tresla i prosveta i nauka i koji je po mnogima bio ključni razlog za smenu resornog ministra Srđana Verbića. Podsetimo, posle mnogo polemike i osporavanja, pre svega na stranicama našeg lista, konkurs koji je raspisalo Verbićevo Ministarstvo, vlada je poništila na sednici 6. maja i odredila rok od 90 dana da se izrade nova dokumenta. Novi nacrt je gotov, ali... Dr Aleksandra

Društvo

11.08.2016 u 11:00

Preko kozje staze do zvezda

Vidojevica kod Prokuplja – Astronomska opservatorija, u kojoj je nedavno montiran najmoćniji teleskop u jugoistočnoj Evropi nazvan „Milutin Milanković“, smeštena je na samom vrhu planine Vidojevica, na 1.155 metara nadmorske visine. Nekada je tu bio smešten radar Vojske Jugoslavije, pa je za lokaciju bila potrebna i dozvola Generalštaba. Ovde je najčistije i najmračnije nebo u Srbiji. I mesto na kojem se shvata pravo značenje izreke „Ne vidi se ni prst pred okom“. Do prve kućne svetiljke i kakvog-takvog asfalta ima više od dva i po kilometra: taj put može se preći samo terenskim vozilom ili pešice. Dok vešto upravlja „ladom nivom“ u kojoj sedimo, ili bolje rečeno poskakujemo, sedamdesetjednogodišnji Dragiša Gile Radojević objašnjava nam da niko ovaj put ne održava. – Naša opština je

Društvo

06.08.2016 u 12:00

Naši naučnici učestvuju u pravljenju sonde za Jupiter

Da li svemirska sonda može da zarđa, da li u svemiru ima vetra, zašto je „čista soba” čistija od hirurške sale... samo su neka od pitanja koja su novosadski osnovci postavljali naučnicima „Biosens centra” Univerziteta u Novom Sadu. Ovi mališani su nedavno imali prilike da upoznaju naučnike koji su ponos i dika srpske nauke. Zahvaljujući njima Srbija je jedina zemlja van EU koja ima veliki, takozvani timing projekat, u okviru „Horizonta 2020”, najvećeg programa Evropske unije za istraživanje i inovacije, sa fondom od skoro 80 milijardi evra. – Ukoliko prođu drugu fazu „timinga” to bi mogao da bude naš najveći projekat u „Horizontu 2020”. Od 1.084 prijavljena projekta, odobreno je oko deset odsto iz naše zemlje. Iako na prvi pogled deluje skromno, to je veliki uspeh, jer je i na nivou

Društvo

04.08.2016 u 22:10

Građani zovu zbog ptica, zmija i slepih miševa

„Dobar dan! Molim vas, pomozite mi! Obraćala sam se tolikim službama i udruženjima i niko nije mogao da mi pomogne. U mom dvorištu je ptica, ne može da leti...” Ovakvi pozivi deo su uobičajenog radnog dana za zaposlene u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode. U avgustu još uvek traje gnežđenje ptica, pa se dešava da se nespretni mladi ptići nađu na tlu, a tokom letnjih meseci mnoge prepadnu i iznenadni susreti sa zmijama čak i u stanovima. Uspaničeni građani, neki iz želje da pomognu zalutaloj životinji ili u strahu za svoju porodicu, najčešće zovu zbog ptica, slepih miševa i smukova. Marko Tucakov iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode kaže da su takve situacije najčešće kada se pronađe ugroženo gnezdo ili ptica koja je ispala iz gnezda i ne može sama u njega da se vrati, kad se nađu

Društvo

03.08.2016 u 08:05

„Osijevci” žele da vrate mlade u Srbiju

Vladimir Prokopović je doktorirao biohemiju u Berlinu sa 26 godina i ovih dana je u garaži u rodnoj kući u Leskovcu, otvorio fabriku kućne hemije. On je jedan od „osijevaca”, mladih i pametnih talenata iz Srbije školovanih u inostranstvu i jedan od netipičnih primera povratnika, iako je u Nemačkoj imao sjajnu perspektivu za budućnost i bavljenje naukom. Ovaj doktor biohemije, član je OSSI – Organizacije srpskih studenata u inostranstvu, koja je minulog vikenda obeležila 19 godina postojanja u Domu Narodne skupštine Srbije. Podršku mladim studentima koji se školuju u inostranstvu dali su ministar odbrane Zoran Đorđević, potpredsednik Skupštine Srbije Veroljub Vasić, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, a među gostima je bio i Vuk Jeremić, jedan od osnivača OSSI i aktuelni

Teme nedelje.

11.07.2016 u 09:15

Kuvari ponovo hit među srednjoškolcima

Da li su ukinuta odeljenja u medicinskim, ekonomskim i drugim popularnim školama pomogla zanatskim da popune učionice ili se zaista nešto menja u glavama generacija koje stasavaju? Zašto se ne zaustavlja višedecenijski trend pada interesovanja za gimnazije? Ovim pitanjima, analitičari i prosvetne vlasti baviće se u narednom periodu jer se upis u srednje škole upravo završava i podaci se prikupljaju. Na začelju Evrope po broju gimnazijalaca Gimnazije u Srbiji upisuje od 23 do 25 odsto generacije. U Strategiji razvoja obrazovanja Srbije do 2020. godine, koja je tek ove godine počela da se sprovodi u delo, još 2011. godine je zapisano da smo po obuhvatu gimnazijalaca na začelju u Evropi. Ispod nas su samo Makedonija, gde 20 odsto generacije upisuje gimnazije i Češka sa 21 odsto. Na

Teme nedelje.

11.07.2016 u 09:15

I odlični đaci žele da budu majstori

Iako i dalje većina maturanta osnovnih škola sebe zamišlja kao buduće menadžere ili programere, poslednje dve, tri godine se menja slika da najgori đaci idu na zanate. Budući majstori koji se školuju za deficitarna zanimanja dobijaju stipendije, rade u fabrikama koje su visokoautomatizovane, a po završetku trogodišnjeg školovanja većinu čekaju radna mesta, i to dobro plaćena. Stari majstori tvrde da imamo vrlo nadarenu decu za poslove zavarivača i da delovi u čijoj izradi učestvuju i naši srednjoškolci mogu da se nađu u avionima u Rusiji, automobilima u Francuskoj, vojnoj industriji i poljoprivrednoj mehanizaciji širom sveta. Zašto kooperativno, a ne dualno obrazovanje Dok premijer Aleksandar Vučić koristi svaku priliku da kaže „kako ćemo izgurati dualno obrazovanje”, još uvek

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Sandra Gucijan