Уторак, 30.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.72	117.37
	102.73	103.35	103.04
	126.86	127.63	127.24

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Катарина Ђорђевић

Друштво

03.08.2022 у 08:46

Половина депресивних у Србији никада није затражила стручну помоћ

Свака друга особа у Србији која пати од депресије никада није потражила стручну помоћ, а петина оних у чијим се главама врзмају самоубилачке мисли није се обратила психологу или психијатру. Основни разлози који наше суграђане спречавају да траже помоћ стручњака за душу јесу недовољна доступност бесплатних услуга заштите менталног здравља, неповољна финансијска ситуација и склоност да се тражење стручне помоћи доживи као лични неуспех у решавању душевних криза. То показује истраживање под називом „Ментално здравље у Србији: процена потреба, фактора ризика и баријера у добијању стручне подршке”, које је реализовала организација „Psychosocial Innovation Network” (ПИН). Мапирање доступних услуга заштите менталног здравља и психосоцијалне подршке у 15 јединица локалне самоуправе у нашој земљи,

Друштво

02.08.2022 у 21:49

Већина чим отвори очи пoгледа у телефон

Друштвене мреже често се користе за забаву и „убијање” досаде Шта прво урадите кад отворите очи? Иако би већина помислила на јутарњу хигијену или кување кафе, истраживање о стању друштвених медија у Србији, које шесту годину заредом спроводи агенција „Пионири” у сарадњи с истраживачком агенцијом „Смарт плус рисрч”, показује да готово 85 одсто наших суграђана прво погледа у мобилни телефон. Прецизније речено, проверава своје налоге на социјалним мрежама и анализира шта су њихови пријатељи радили док су они били у царству снова. Навику да тако почне дан најчешће имају припадници тзв. зет генерације, узраста од 18 до 24 године, а једина група корисника која њој делимично одолева јесу старији од 55 година. Истраживање које је рађено на узорку од 1.000 испитаника током марта и априла ове

Хроника

01.08.2022 у 10:42

Свака пета жена у Србији доживела насиље у партнерској вези

Свака пета жена у Србији доживела је неку врсту насиља од интимног партнера, a најчешћи облик агресије је психичко насиље – док је физичко-сексуално насиље доживела свака десета жена. Сексуално узнемиравање на радном месту искусила је свака седма жена, а исти број њих доживео је прогањање од стране познатих и непознатих мушкараца из свог окружења. Жене су жртве насиља и у јавном простору – десет одсто њих је у последњих пет година доживео џепарење, крађу торбице, новчаника, накита, мобилног телефона или спортске опреме, док је (покушај) провалне крађе доживело шест одсто жена. Ово су само неки од резултата истраживања о безбедности и квалитету живота жена Републичког завода за статистику, које је урађено на узорку од 4.100 жена од 18 до 74 године, из свих региона Србије. Главни циљ

Друштво

30.07.2022 у 18:00

Жене у политичком животу доста постигле

Иако је пала са 19. на 23. место на листи од 146 земаља света по индексу родне равноправности Светског економског форума – Србија је ипак боље рангирана и заузима 21. позицију на основу учешћа жена у политичком животу, као и прошле године. Међутим, по укључености жена у економски живот земље и њиховим економским шансама пала је са 54. на 77. место у свету, показује најновији извештај Светског економског форума из Женеве. У индексу родне равноправности положај жена рангиран је на основу њиховог учешћа у економском животу, политици, приступа образовању и на основу здравствених околности и животног века. Према та четири критеријума, на основу чињеничних података процењен је јаз који у некој земљи постоји између полова, независно од степена развоја неке државе и реалних могућности које она

Друштво

24.07.2022 у 20:25

Како спречити одласке из мањих места

Ако знамо да се у скици за портрет интерног миграната, тј. особе која одлази из свог родног краја у друго место, налази неко ко има 35 година, шта држава може да уради како би спречила његов одлазак? Одговор на ово питање је релативно једноставан и гласи – разлика у квалитету живота, рада и образовања не сме да буде драстична између града и варошице, јер ће млади људи природно тежити средини у којој могу да планирају сопствену и будућност своје породице. Подаци изведени из најновијег извештаја о људском развоју за Србију 2022. године, који је израђен уз подршку Програма Уједињених нација за развој и Популационог фонда УН, говоре да, ако се наставе садашњи демографски трендови, пад броја становника погодиће целу земљу – али неће једнако погодити све њене делове. До половине века Београд ће

Друштво

24.07.2022 у 16:51

Магична привлачност Теразија и Гардоша

Упркос пандемији вируса корона, која је драматично променила живот свих нас, у Србији су чак 135.194 особе током протекле године промениле пребивалиште, тј. трајно се преселиле из једног у друго место. Највећи број људи доселио се у Београд, па је главни град у претходној години постао богатији за 14.582 нова становника, а највећи број њих доселио се у Земун, на Звездару, Вождовац и на Палилулу. Највише људи иселило се из Шумадије и западне Србије, а од четири региона наше земље, само су Београд и Војводина у целини имали позитивни миграциони салдо, односно већи број досељених у односу на одсељене, сведоче најновији подаци Републичког завода за статистику о интерним миграцијама у 2021. години. Међутим, без обзира на чињеницу што у Београду живи готово четвртина становника Србије и што

Друштво

16.07.2022 у 10:58

Лане склопљено чак 9.000 бракова више него 2020. године

У протеклој години склопљено је 32.757 бракова – чак 9.000 више у односу на 2020. годину, коју је обележила пандемија вируса корона, говоре најновији подаци Републичког завода за статистику. Највише свадби било је у регионима Шумадије и западне Србије и Војводине, а статистичаре посебно радује податак да је број партнера који су први пут ступили у брак порастао чак за 45 одсто односу на 2020. годину. Највећи број невести има између 25 и 29 година, док највећи број младожења има између 25 и 35 година, а мит о супротностима које се привлаче уверљиво руши брачна статистика – пред матичара најчешће ступају супружници исте националности (у 86 одсто случајева), исте

Друштво

15.07.2022 у 19:56

Киропрактичари морају да имају лиценцу за рад

„Баланс медика”, која се на свом сајту рекламира као први холистички центар здравља у Србији, а налази се у центру Београда, затворена је због смрти педесетосмогодишњег пацијента који је преминуо након третмана киропрактичара. Када су здравствени инспектори Министарства здравља Србије изашли на терен како би извршили контролу рада те приватне здравствене ординације, установили су да она чак нема ни дозволу за рад. С обзиром на то да су били онемогућени да уђу у њихове просторије, све податке о здравственом стању преминулог пацијента инспектори Министарства здравља добили су у Институту за ортопедију „Бањица”, где је овај мушкарац био превезен након погоршања здравственог стања. Околности овог случаја и како је дошло до трагичног исхода испитиваће и Више јавно тужилаштво, које је у

Друштво

12.07.2022 у 21:42

За годину дана Србија остала без 100.000 становника

Број становника Србије пао је испод седам милиона, у нашој земљи је 1. јануара ове године живело свега 6.797.105 особа, а за годину дана остали смо без 74.442 особа – само на основу негативног природног прираштаја, односно разлике између броја рођених и броја умрлих, говоре најновије процене Републичког завода за статистику, које су засноване на резултатима виталне статистике и унутрашњих миграција. Међутим, када се у ову рачуницу убаце и спољне миграције, односно одласци наших становника у иностранство, долази се до невеселог податка да је Србија за годину дана остала без 100.000 становника, упозорава демограф др Горан Пенев. – Ако имамо на уму процене да се из Србије 20.000 људи више одсели у иностранство него што се у њу досели, то значи да у нашој земљи тренутно живи свега

Друштво

11.07.2022 у 21:54

Београд у септембру домаћин „Европрајда”

Београд ће од 12. до 18. септембра бити домаћин „Европрајда”, најзначајнијег европског догађаја за ЛГБТ заједницу, и први град у југоисточној Европи који ће организовати ову манифестацију. Како у разговору за наш лист истиче Марко Михаиловић, директор „Београд прајда”, очекује се да ће овом догађају присуствовати између 15.000 и 20.000 гостију из земље и иностранства, а 17. септембра у 17 часова заказана је велика европска парада поноса, која ће проћи централним београдским улицама и подсетити на захтеве које ЛГБТ заједница у Србији има од 2017. године. – Наши захтеви се нису мењали, јер нису испуњени већ пет година, а листу тих захтева предводи усвајање Закона о регистрованом партнерству и Закона о родном идентитету. Тражимо и брзу и адекватну реакцију државних органа и јавну осуду

Претходна Следећа

Почетна / Катарина Ђорђевић

30.06.2026 у 10:08

Масовна туча у селу код Ниша, седморо повређено

30.06.2026 у 10:07

Пољска европосланица: Зеленски нам пљује у лице

30.06.2026 у 10:05

Маратонски старт Ђоковића

30.06.2026 у 10:04

Европски посланици траже истрагу ФИФА због доделе прве награде за мир Трампу

30.06.2026 у 09:57

У Парагвају проглашен државни празник након историјског успеха фудбалера на СП

30.06.2026 у 09:51

Украјински бизнисмен Вадим Јермолајев међу повређенима у Монаку