Зимска депресија стиже са хладним временом и краћим данима

Осећате се уморно? Немате вољу за обављање свакодневне активности? Имате повећану потребу за слаткишима и сном? Мучи вас необјашњив осећај туге и жалости? Ако је одговор на ова питања позитиван, велика је вероватноћа да вам се прикрада зимска депресија, сезонски афективни поремећај који погађа сваког десетог Европљанина и од кога болује чак 40 одсто становника Скандинавског полуострва. Што смо даље од екватора, већа је учесталост сезонског афективног поремећаја – неко ко живи у Канади има већи ризик од развоја сезонске депресије од житеља Флориде и Калифорније. У Флориди, примера ради, свега 1,5 одсто људи пати од зимског „блуза”, док се у северном Њу Хемпширу чак десет процената становништва бори са сезонском меланхолијом. Истраживања говоре да су људи широм света током зимских месеци мање способни да се носе са стресом него за време топлих дана, а ова сезонска туга осетљивије особе може гурнути на ивицу депресије. Због сложених хормоналних процеса, полна статистика сведочи да жене четири пута чешће пате од овог сезонског поремећаја.

Одговор на питање због чега се враћање сата уназад, до кога долази последњег викенда у октобру, сматра „претходницом” зимске депресије релативно је једноставан и гласи – што мање сати проведемо на сунцу, већа је шанса да ће нас преплави „зимски блуз”. Наиме, главни узрок сезонске депресије је краћи боравак на сунцу, јер мањак дневне светлости изазива смањено лучење серотонина, неуротрансмитера среће и задовољства. Други важан фактор у регулацији среће и туге је мелатонин, хормон који регулише спавање, чији је ниво током дана у уобичајеним околностима нижи него ноћу. У најхладнијем годишњем добу повећава се производња мелатонина, што може узроковати осећај поспаности и безвољности. Зимска депресија дијагностикује се код особа које су депресивне свакодневно, најмање две недеље и код којих се меланхолично расположење понавља две године узастопно.

С обзиром да зимску депресију изазива дефицит сунчеве светлости, особе склоне меланхолији треба да проводе што више времена на дневном светлу и у шетњи. Физичка активност подиже ниво тзв. неуротрансмитера задовољства, а правилна исхрана може бити савезник у лечењу сезонске депресије – препоручује се смањење уноса угљених хидрата и узимање хране богате протеинима и витаминима. Ако сте у могућности, радни и животни простор нека вам буде добро осветљен.

Разлог због кога и ментално здраве особе пате од зимске меланхолије релативно је једноставан: хладноћа нас чини мање покретним, а физичка неактивност смањује производњу неуротрансмитера задовољства. Некада је то много лакше рећи него урадити, али најделотворнији начин да се „отргнемо” из „загрљаја” зимске туге јесте кретање и физичка активност. Стручњаци за ментално здравље подсећају да је и спорт добар савезник у борби са сваком депресијом, било да је она сезонског карактера или се јавља у склопу неког другог поремећаја.