Трагови траума из детињства остају у мозгу и утичу на развој и понашање

Трагови трауме доживљене у кључним тренуцима живота, посебно у периоду од детињства до ране адолесценције, могу да имају трајан утицај на развој мозга и понашање у одраслом добу, наводи се у студији коју је спровео Италијански институт за технологију у сарадњи са Институтом Ђанина Гаслини ИРЦЦС у Ђенови уз подршку Италијанског фонда за науку (ФИС Адванцед).

Студија предочава да највећи утицај није сама природа трауматског искуства, већ узраст у којем се оно доживљава, преноси агенција АНСА и наводи да би ова открића могла да отворе пут персонализованим третманима за дисфункционална понашања настала услед трауме, као што су агресија, депресија, анксиозност и поремећај пажње.

Обимне научне анализе у којима се истовремено испитују хиљаде гена и протеина показују да се утицај трауме трајно бележи у мозгу модификујући функционисање одређених можданих региона. Када се догоди, активирају се биолошки процеси који мењају мозак као што су програмирана ћелијска смрт, оксидативни стрес или производња везикула из ћелијских мембрана. Рана траума погађа амигдалу, хипокампус и хипоталамус, док касна траума првенствено погађа префронтални кортекс. Захваљујући овој студији, истраживачки тим је успео да идентификује потенцијалну терапијску мету протеин БДНФ, кључни регулатор пластичности мозга.

Модулирањем његовог сигналног пута, могло би бити могуће ублажити ефекте трауме која се јавља у млађем одраслом добу. Ова открића указују на постојање критичних периода развоја током којих је мозак посебно осетљив на трауме, али и потенцијално осетљивији на циљане терапијске интервенције.

Резултати истраживања доносе наду да ће ова открића довести до лечења бројних психијатријских поремећаја, наводи италијанска агенција.