Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Александра Петровић

Хроника

27.02.2021 у 14:04

Затвор у Панчеву добио 500 књига

Библиотека Казнено-поправног завода у Панчеву је богатија за 500 књига које је поклонила председница Комитета правника за људска права Катарина Голубовић. Она је приликом посете затвору у Панчеву изјавила да је та организација заинтересована за још интензивнију сарадњу и покретање нових пројеката са Управом за извршење кривичних санкција. Управник КПЗ-а Дејан Бакић навео је да је реч о новом заводу који је отворен 2018. године, са библиотекарским фондом који се непрестано допуњује књижевном и стручном литературом, а сада има укупно 4.000 наслова. Бакић је указао да осуђеници имају на располагању и правне прописе – Кривични законик, Законик о кривичном поступку, Закон о извршењу кривичних санкција, као и подзаконска акта и приручнике које је Управа за извршење кривичних

Хроника

25.02.2021 у 20:00

Половина осуђеника враћа се криминалу кад изађе на слободу

Србија нема закон о постпеналном прихвату осуђеника и то је вероватно кључни проблем великог броја повратника из затвора. Према резултатима Републичког завода за статистику чак 40 до 50 одсто свих осуђеника – поново изврши кривично дело када изађе из затвора. Међу њима су најбројнији они који се баве трговином дрогом, затим осумњичени за крађе и разбојништва. Ипак, црна хроника о повратницима најчешће пише онда када изврше убиство или силовање после издржане казне за ова најтежа кривична дело, као што су Марјан С. из Врања, затим Нинослав Јовановић, познатији као Малчански берберин, Душан Мургашки са надимком Пикасо и други. Адвокат Сеад Спаховић каже да проблемом високог поврата треба да се баве пре свега пенолози – стручњаци за питања издржавања казне затвора, али и социолози и

Хроника

23.02.2021 у 09:51

Сведок није пуко доказно средство

У београдској Палати правде завршено је опремање просторије за посебно осетљиве сведоке, која ће бити свечано отворена сутра, када се обележава и Европски дан жртава кривичних дела, сазнаје „Политика”. Званично отварање, уз подршку мисије Оебса, биће забележено путем „зум” платформе. Нова просторија је физички одвојена од судница, а жртве и осетљиви сведоци имаће помоћ адвоката, пуномоћника и психолога. Искази ће бити емитовани у судници у реалном времену, уз могућност прикривања лица и маскирања гласа. – У пракси се статус посебно осетљивог сведока најчешће даје жртвама кривичних дела против полне слободе. Њихово психичко стање захтева специфичну припрему и подршку током давања исказа. Ако је реч о млађима од 18 година, све активности у вези са подршком поверене су психологу

Хроника

22.02.2021 у 20:02

Жртви трговине људима одштета од 1,1 милион динара

Судови у Србији почели су да доносе одлуке о накнади штете жртвама већ у кривичним пресудама, без упућивања на парнични поступак, а неколико одлука о обештећењу донето је и у оквиру споразума са тужилаштвом о признању кривичног дела, каже за „Политику” судија Врховног касационог суда Радмила Драгичевић Дичић, поводом 22. фебруара – Европског дана жртава кривичних дела. Као пример добре праксе наводи пресуду Вишег суда у Новом Саду, којом је прихваћен споразум Вишег јавног тужилаштва о признању кривичног дела са оптуженим за трговину људима. Поред тога што је овим споразумом осуђен на казну затвора од пет година и три месеца, окривљени се обавезао да жртви надокнади штету у износу од 1.117.000 динара. Реч је о жени која је, као жртва трговине људима, била приморана на рад и

Друштво

22.02.2021 у 08:21

Пилот-пресуде као решење за масовне тужбе

Министарство правде ради на изменама Закона о парничном поступку (ЗПП), које ће резултирати растерећењем преоптерећених судова и равномерним приливом предмета у свим судовима у Србији. Удружење судија и тужилаца (УСТ) предлаже увођење система „пилот пресуде” које би могло дугорочно да реши проблеме масовних тужби. УСТ подсећа да Европски суд за људска права већ десет година примењује систем „пилот-пресуда”. Београдски судови су сада преплављени масовним тужбама против банака, а током протеклих година решавали су и тужбе против предшколских установа због преплаћене накнаде за боравак деце у вртићима, тужбе војних осигураника због исплаћених мањих пензија и друге „масовке”. Зато данас судије основних судова у Београду имају и више од две хиљаде предмета у раду. Први и Трећи основни

Хроника

13.02.2021 у 20:01

Споразум са тужилаштвом закључи 15 одсто оптужених

Споразуми о признању кривичног дела склапају се са окривљенима у око 15 одсто од укупног број свих оптужења у Србији, саопштено је из Републичког јавног тужилаштва (РЈТ), поводом саопштења Удружења судија и тужилаца Србије (УСТ) које је указало на „неконтролисано закључење споразума”. – Према извештајима и укупним подацима које су јавна тужилаштва доставила у току 2018. и 2019. године, од укупно 41.679 оптужења у 2018. години споразумом о признању кривичног дела решено је 6.478 предмета, односно 15,54 одсто. Анализа података која се односе на одлуке суда о поднетим споразумима указује да су они прихваћени у високом проценту од 90,37 одсто, што указује на ефикасност, стручност и професионалност у раду тужилаштва – каже Бранко Стаменковић, заменик републичког јавног тужиоца. Од укупно

Хроника

09.02.2021 у 09:21

Шарићевом адвокату четири и по године затвора због прања новца

Посебно одељење за организовани криминал Вишег суда у Београду осудило је јуче адвоката Андрију Крловића на четири и по године затвора због прања новца. Крловићу је одузет и стан у Улици проте Матеје број 66 у Београду, тако што је пресудом одређена и мера одузимања имовине прибављене извршењем кривичног дела. Суд је утврдио да је Крловић за Дарка Шарића „опрао” више од милион евра стечених продајом наркотика. Судско веће је одлуку донело једногласно, а у образложењу пресуде је наведено да је Крловић од 2008. до 2009. године „опрао” Шарићев „прљав” новац тако што га је инвестирао у куповину и закуп некретнина и земљишта, предузећа, али и пољопривредних култура и ђубрива, као и премештањем новца на различите рачуне банкарским трансакцијама, прикривајући тако право порекло новца, а све

Хроника

08.02.2021 у 20:00

Строге затворске казне за напад на новинаре

Kо нападне новинара или члана његове породице, а у вези са обављањем новинарске професије, казниће се затвором од три месеца до три године. Тако би гласила нова одредба Кривичног законика (КЗ), којом би било уведено кривично дело „напад на новинара у обављању послова обавештавања јавности”. Предлог текста и иницијативе Удружења судија и тужилаца (УСТ) подржала су новинарска удружења, после чега је најављено да ће посебна радна група утврдити нацрт текста за ово ново кривично дело, тако да су могуће још неке измене. За упућивање коначног предлога у скупштинску процедуру надлежно је Министарство правде. Иницијатива предвиђа да се за тежи облик дела – ако је новинару или члану његове породице нанета лака повреда или је прећено употребом оружја, пропише казна затвора од шест месеци до

Хроника

01.02.2021 у 17:55

Адвокат рањен хицем у ногу

Адвокат Арсеније Стефановић (32) нападнут је на Бежанијској коси у Београду, у Улици Милана Вујаклије код броја 8. За сада непознати нападач пуцао је у њега и ранио га у ногу. Адвокат је превезен у Ургентни центар, док полиција интензивно трага за нападачем. Ово је други напад на адвоката за само десет дана. У Ресавској улици у центру Београда је претпрошле недеље пуцано на телохранитеља адвоката Марка Вујошевића, Стефана Ш. Њих двојица су у тренутку напада улазили у зграду где се налази Вујошевићева канцеларија. Стајали су у приземљу, испред лифта, када је маскирани мушкарац запуцао на њих. За тешку телесну повреду нанету адвокату Кривични законик Републике Србије предвиђа казну затвора од једне до осам година, а за лаку телесну повреду од шест месеци до пет година. Према

Хроника

01.02.2021 у 08:30

Случај сексуалног насиља у школи глуме: изјаве жртава могу да буду довољан доказ

Када жртва силовања одлучи да пријави злочинца после више година, она нема ниједан материјални доказ. Нема модрице и огреботине нити било какве биолошке трагове особе коју терети за силовање. То не значи да треба целог живота да ћути, док кривац остаје некажњен и тиме охрабрен да понови злочин. Суд даје значај исказима оштећених и сведока исто као и материјалним доказима. Цени их појединачно и анализира њихову међусобну везу, а све то на крају детаљно образлаже у пресуди. Када материјалних трагова нема, онда искази жртве и сведока могу бити довољан доказ за осуду или пак за ослобађање окривљеног. Терет доказивања је на јавном тужилаштву, а окривљени се сматра невиним до коначне пресуде. Овако саговорници „Политике”, кривичари с великим искуством, говоре о актуелној истрази која се

Претходна Следећа

Почетна / Александра Петровић

15.06.2026 у 17:11

Промет на берзи око пет милиона динара, индекси у благом паду

15.06.2026 у 17:02

Велико тренерско име у Бергаму: Аталанта поверила први тим Маурицију Сарију

15.06.2026 у 16:59

Летонски кошаркаш Роландс Шмитс одлази из Ефеса

15.06.2026 у 16:58

Фон дер Лајен: Настављамо подршку Украјини, радује ме отварање кластера

15.06.2026 у 16:56

Терористички удар у Раки: Самоубица напао камп сиријског МУП-а, има мртвих

15.06.2026 у 16:55

Споразум САД и Ирана може донети пад цена нафте и горива