Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Hronika

27.02.2021 u 14:04

Zatvor u Pančevu dobio 500 knjiga

Biblioteka Kazneno-popravnog zavoda u Pančevu je bogatija za 500 knjiga koje je poklonila predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović. Ona je prilikom posete zatvoru u Pančevu izjavila da je ta organizacija zainteresovana za još intenzivniju saradnju i pokretanje novih projekata sa Upravom za izvršenje krivičnih sankcija. Upravnik KPZ-a Dejan Bakić naveo je da je reč o novom zavodu koji je otvoren 2018. godine, sa bibliotekarskim fondom koji se neprestano dopunjuje književnom i stručnom literaturom, a sada ima ukupno 4.000 naslova. Bakić je ukazao da osuđenici imaju na raspolaganju i pravne propise – Krivični zakonik, Zakonik o krivičnom postupku, Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, kao i podzakonska akta i priručnike koje je Uprava za izvršenje

Hronika

25.02.2021 u 20:00

Polovina osuđenika vraća se kriminalu kad izađe na slobodu

Srbija nema zakon o postpenalnom prihvatu osuđenika i to je verovatno ključni problem velikog broja povratnika iz zatvora. Prema rezultatima Republičkog zavoda za statistiku čak 40 do 50 odsto svih osuđenika – ponovo izvrši krivično delo kada izađe iz zatvora. Među njima su najbrojniji oni koji se bave trgovinom drogom, zatim osumnjičeni za krađe i razbojništva. Ipak, crna hronika o povratnicima najčešće piše onda kada izvrše ubistvo ili silovanje posle izdržane kazne za ova najteža krivična delo, kao što su Marjan S. iz Vranja, zatim Ninoslav Jovanović, poznatiji kao Malčanski berberin, Dušan Murgaški sa nadimkom Pikaso i drugi. Advokat Sead Spahović kaže da problemom visokog povrata treba da se bave pre svega penolozi – stručnjaci za pitanja izdržavanja kazne zatvora, ali i

Hronika

23.02.2021 u 09:51

Svedok nije puko dokazno sredstvo

U beogradskoj Palati pravde završeno je opremanje prostorije za posebno osetljive svedoke, koja će biti svečano otvorena sutra, kada se obeležava i Evropski dan žrtava krivičnih dela, saznaje „Politika”. Zvanično otvaranje, uz podršku misije Oebsa, biće zabeleženo putem „zum” platforme. Nova prostorija je fizički odvojena od sudnica, a žrtve i osetljivi svedoci imaće pomoć advokata, punomoćnika i psihologa. Iskazi će biti emitovani u sudnici u realnom vremenu, uz mogućnost prikrivanja lica i maskiranja glasa. – U praksi se status posebno osetljivog svedoka najčešće daje žrtvama krivičnih dela protiv polne slobode. Njihovo psihičko stanje zahteva specifičnu pripremu i podršku tokom davanja iskaza. Ako je reč o mlađima od 18 godina, sve aktivnosti u vezi sa podrškom poverene su

Hronika

22.02.2021 u 20:02

Žrtvi trgovine ljudima odšteta od 1,1 milion dinara

Sudovi u Srbiji počeli su da donose odluke o naknadi štete žrtvama već u krivičnim presudama, bez upućivanja na parnični postupak, a nekoliko odluka o obeštećenju doneto je i u okviru sporazuma sa tužilaštvom o priznanju krivičnog dela, kaže za „Politiku” sudija Vrhovnog kasacionog suda Radmila Dragičević Dičić, povodom 22. februara – Evropskog dana žrtava krivičnih dela. Kao primer dobre prakse navodi presudu Višeg suda u Novom Sadu, kojom je prihvaćen sporazum Višeg javnog tužilaštva o priznanju krivičnog dela sa optuženim za trgovinu ljudima. Pored toga što je ovim sporazumom osuđen na kaznu zatvora od pet godina i tri meseca, okrivljeni se obavezao da žrtvi nadoknadi štetu u iznosu od 1.117.000 dinara. Reč je o ženi koja je, kao žrtva trgovine ljudima, bila primorana na rad i

Društvo

22.02.2021 u 08:21

Pilot-presude kao rešenje za masovne tužbe

Ministarstvo pravde radi na izmenama Zakona o parničnom postupku (ZPP), koje će rezultirati rasterećenjem preopterećenih sudova i ravnomernim prilivom predmeta u svim sudovima u Srbiji. Udruženje sudija i tužilaca (UST) predlaže uvođenje sistema „pilot presude” koje bi moglo dugoročno da reši probleme masovnih tužbi. UST podseća da Evropski sud za ljudska prava već deset godina primenjuje sistem „pilot-presuda”. Beogradski sudovi su sada preplavljeni masovnim tužbama protiv banaka, a tokom proteklih godina rešavali su i tužbe protiv predškolskih ustanova zbog preplaćene naknade za boravak dece u vrtićima, tužbe vojnih osiguranika zbog isplaćenih manjih penzija i druge „masovke”. Zato danas sudije osnovnih sudova u Beogradu imaju i više od dve hiljade predmeta u radu. Prvi i Treći

Hronika

13.02.2021 u 20:01

Sporazum sa tužilaštvom zaključi 15 odsto optuženih

Sporazumi o priznanju krivičnog dela sklapaju se sa okrivljenima u oko 15 odsto od ukupnog broj svih optuženja u Srbiji, saopšteno je iz Republičkog javnog tužilaštva (RJT), povodom saopštenja Udruženja sudija i tužilaca Srbije (UST) koje je ukazalo na „nekontrolisano zaključenje sporazuma”. – Prema izveštajima i ukupnim podacima koje su javna tužilaštva dostavila u toku 2018. i 2019. godine, od ukupno 41.679 optuženja u 2018. godini sporazumom o priznanju krivičnog dela rešeno je 6.478 predmeta, odnosno 15,54 odsto. Analiza podataka koja se odnose na odluke suda o podnetim sporazumima ukazuje da su oni prihvaćeni u visokom procentu od 90,37 odsto, što ukazuje na efikasnost, stručnost i profesionalnost u radu tužilaštva – kaže Branko Stamenković, zamenik republičkog javnog

Hronika

09.02.2021 u 09:21

Šarićevom advokatu četiri i po godine zatvora zbog pranja novca

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu osudilo je juče advokata Andriju Krlovića na četiri i po godine zatvora zbog pranja novca. Krloviću je oduzet i stan u Ulici prote Mateje broj 66 u Beogradu, tako što je presudom određena i mera oduzimanja imovine pribavljene izvršenjem krivičnog dela. Sud je utvrdio da je Krlović za Darka Šarića „oprao” više od milion evra stečenih prodajom narkotika. Sudsko veće je odluku donelo jednoglasno, a u obrazloženju presude je navedeno da je Krlović od 2008. do 2009. godine „oprao” Šarićev „prljav” novac tako što ga je investirao u kupovinu i zakup nekretnina i zemljišta, preduzeća, ali i poljoprivrednih kultura i đubriva, kao i premeštanjem novca na različite račune bankarskim transakcijama, prikrivajući tako pravo poreklo

Hronika

08.02.2021 u 20:00

Stroge zatvorske kazne za napad na novinare

Ko napadne novinara ili člana njegove porodice, a u vezi sa obavljanjem novinarske profesije, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. Tako bi glasila nova odredba Krivičnog zakonika (KZ), kojom bi bilo uvedeno krivično delo „napad na novinara u obavljanju poslova obaveštavanja javnosti”. Predlog teksta i inicijative Udruženja sudija i tužilaca (UST) podržala su novinarska udruženja, posle čega je najavljeno da će posebna radna grupa utvrditi nacrt teksta za ovo novo krivično delo, tako da su moguće još neke izmene. Za upućivanje konačnog predloga u skupštinsku proceduru nadležno je Ministarstvo pravde. Inicijativa predviđa da se za teži oblik dela – ako je novinaru ili članu njegove porodice naneta laka povreda ili je prećeno upotrebom oružja, propiše kazna zatvora od šest

Hronika

01.02.2021 u 17:55

Advokat ranjen hicem u nogu

Advokat Arsenije Stefanović (32) napadnut je na Bežanijskoj kosi u Beogradu, u Ulici Milana Vujaklije kod broja 8. Za sada nepoznati napadač pucao je u njega i ranio ga u nogu. Advokat je prevezen u Urgentni centar, dok policija intenzivno traga za napadačem. Ovo je drugi napad na advokata za samo deset dana. U Resavskoj ulici u centru Beograda je pretprošle nedelje pucano na telohranitelja advokata Marka Vujoševića, Stefana Š. Njih dvojica su u trenutku napada ulazili u zgradu gde se nalazi Vujoševićeva kancelarija. Stajali su u prizemlju, ispred lifta, kada je maskirani muškarac zapucao na njih. Za tešku telesnu povredu nanetu advokatu Krivični zakonik Republike Srbije predviđa kaznu zatvora od jedne do osam godina, a za laku telesnu povredu od šest meseci do pet godina. Prema

Hronika

01.02.2021 u 08:30

Slučaj seksualnog nasilja u školi glume: izjave žrtava mogu da budu dovoljan dokaz

Kada žrtva silovanja odluči da prijavi zločinca posle više godina, ona nema nijedan materijalni dokaz. Nema modrice i ogrebotine niti bilo kakve biološke tragove osobe koju tereti za silovanje. To ne znači da treba celog života da ćuti, dok krivac ostaje nekažnjen i time ohrabren da ponovi zločin. Sud daje značaj iskazima oštećenih i svedoka isto kao i materijalnim dokazima. Ceni ih pojedinačno i analizira njihovu međusobnu vezu, a sve to na kraju detaljno obrazlaže u presudi. Kada materijalnih tragova nema, onda iskazi žrtve i svedoka mogu biti dovoljan dokaz za osudu ili pak za oslobađanje okrivljenog. Teret dokazivanja je na javnom tužilaštvu, a okrivljeni se smatra nevinim do konačne presude. Ovako sagovornici „Politike”, krivičari s velikim iskustvom, govore o aktuelnoj istrazi koja se

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Petrović