Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Александра Петровић

Хроника

07.10.2020 у 08:01

Одбрана тврди да „службена забељешка” открива ко је убио Ћурувију

Специјалном суду у Београду јуче је, на главном претресу оптуженима за убиство новинара Славка Ћурувије, предата службена белешка у којој се, како тврди одбрана, налазе докази о томе ко је 11. априла 1999. године у Београду убио власника „Дневног телеграфа”. Адвокат Зора Добричанин Никодиновић, која брани оптужене Ратка Ромића и Милана Радоњића, предала је суду службену белешку, за коју каже да је до ње дошла прошле године, непосредно пре него што је овај суд изрекао првостепену пресуду, којом су четворица оптужених осуђенa на укупно 100 година затвора. Она је током свог уводног излагања доставила суду документ са насловом „службена забељешка” коју је сачинио Василије Мијовић, а коју је она добила, како је рекла, 2. априла прошле године, а пресуда је изречена 5. априла. – У

Хроника

06.10.2020 у 08:27

Почело ново суђење оптуженима за убиство Ћурувије

Оптужени Радомир Марковић, Милан Радоњић и Ратко Ромић рекли су јуче пред Специјалним судом да нису криви за убиство Славка Ћурувије. Четврти оптужени Мирослав Курак и даље је у бекству. „То што пише у оптужници није тачно”, казао је Марковић, шеф Државне безбедности у време убиства новинара и власника „Дневног телеграфа”, које се догодило 11. априла 1999. године, на Ускрс, у поподневним часовима, у хаустору зграде у Светогорској улици у центру Београда. Тако је почело поновљено суђење након што је Апелациони суд укинуо првостепену пресуду у којој је наведено да је у Ћурувију пуцала непозната особа, а не окривљени Курак, као и да су он и Ромић помагали Н. Н. лицу. Тиме је суд прекорачио оптужницу, а увођењем непознате особе у радњу извршења остале су недовољно разјашњење улоге

Хроника

04.10.2020 у 20:00

За повратнике нема благе казне

Виши суд у Новом Пазару први је у пресуди применио институт „три ударца” и изрекао оптуженом осам година затвора због продаје 14 грама хероина и два грама марихуане, Реч је о вишеструком повратнику, с девет правноснажних осуда за разна кривична дела, па је суд применио институт вишеструког поврата, који је уведен у наш Кривични законик од 1. децембра прошле године. Правило „три ударца” треба да обезбеди да се онима који поново врше кривична дела не могу изрицати благе казне. Ко се други пут огреши о КЗ, не може се надати да ће му казна бити ублажена испод минимума, а онај ко то учини и трећи пут – мора бити осуђен на више од половине прописане казне за конкретно кривично дело. Правило се примењује на оне који су у поновном извршењу ухваћени после ступања на снагу законских измена.

Хроника

01.10.2020 у 20:00

Саслушани осумњичени по молби САД за изручење

Осумњичени за организоване преваре, који су летос ухапшени у заједничкој акцији Еф-Би-Аја и наших државних органа, саслушани су у Специјалном суду у Београду поводом молбе САД за изручење. Суд им је свима продужио притвор. Они су јуче ујутру доведени из екстрадиционог притвора у суд, а међу њима су држављани Србије, Црне Горе, Аустралије и Филипина. САД терете 11 осумњичених да су организованом преваром, путем лажних инвестиционих платформи, прибавили противправну имовинску корист од преко 70 милиона долара. После одржаног рочишта, на коме су од девет сати ујутру до после 15 часова јуче саслушавани осумњичени, судија за претходни поступак Посебног одељења Вишег суда у Београду изложиће предмет кривичном ванрасправном већу, које наредних дана треба да донесе решење о томе да ли су

Друштво

29.09.2020 у 08:22

Годишњица страдања мајора Тепића и војника ЈНА у Бјеловару

До данас, када се навршава се 29 година од злочина над официрима и војницима ЈНА у касарни у Бјеловару, нико није осуђен. Бјеловар 29. септембра слави Дан града. Припадници Збора народне гарде су тог датума 1991. године тешким наоружањем напали касарну „Божидар Аџија”. После тешке борбе, пуковник ЈНА Рајко Ковачевић је наредио полагање оружја. Припадник ЗНГ, у својству председника Кризног штаба Бјеловара, Јуре Шимић, постројава војнике и официре, пуковнике Рајка Ковачевића, Драгишу Јовановића и капетана прве класе Миљка Васића изводи из строја, одводи их 50 метара даље и лично их убија са по два хица. Шесторицу војника заробљавају и воде у полицијску станицу, а затим одлазе до складишта „Барутана” у месту Беденик, које је било минирано са 170 тона експлозива. Када су зенге ушле у

Хроника

28.09.2020 у 20:44

Сваки десети погинули у саобраћају је бициклиста

Бициклисти чине 10 одсто свих погинулих у саобраћајним несрећама у Србији. Они имају шест пута већи ризик да смртно страдају када учествују у удесу, у односу на возаче и путнике у аутомобилима. Просечно се годишње догоди око 1.700 незгода у којима учествују бициклисти. Погине просечно њих 56, а буде повређено око 1.600. То су подаци из новог истраживања Агенције за безбедност саобраћаја, која је анализиралa безбедност бициклиста у саобраћају током претходних пет година (од 2015. до 2019). – Кључни проблем је рањивост бициклиста, јер они и при малим брзинама често задобијају тешке повреде, јер је одећа њихова једина заштита. Брзина возила која учествују у судару са њима има важну улогу када је у питању тежина последица. Бициклисти су често тешко уочљиви за друге учеснике у

Хроника

25.09.2020 у 09:55

Судија Лазарев ослобођен оптужбе за злоупотребе

Специјални суд у Београду јуче је ослободио бившег председника Вишег суда у Шапцу Гојка Лазарева оптужбе за злоупотребу службеног положаја. Ослобођени су и судија тог суда Оливера Лазаревић, која је била оптужена за помагање, као и Душан Дозет, који је био окривљен за подстрекавање. Образлажући овакву пресуду, судија Владимир Дуруз је рекао да тужилаштво није доказало радње извршења које су Лазареву, Лазаревићевој и Дозету стављени на терет. Некадашњи председник Вишег суда у Шапцу био је оптужен да је омогућио усвајање захтева за понављање кривичног поступка, као ванредног правног лека, иако за то није било основа, па да је на основу такве одлуке окривљеном Душану Дозету омогућено да избегне издржавање казне затвора од седам месеци, на коју је био правноснажно осуђен 2014. године

Хроника

22.09.2020 у 07:59

Ново суђење за убиство Ћурувије почиње 5. октобра

Поновљено суђење четворици некадашњих припадника Државне безбедности, оптужених за убиство новинара Славка Ћурувије, заказано је за 5, 6. и 9. октобар у Специјалним судом у Београду, пошто је Апелациони суд 7. септембра укинуо првостепену пресуду и наложио да се суђење понови. У понедељак, 5. октобра, биће одмах отворен главни претрес без припремног рочишта, будући да се суди други пут. Апелациони суд у Београду је у одлуци о укидању пресуде образложио да је првостепени суд прекорачио оптужбу увођењем Н. Н. лица у радњу извршења злочина, као и додавањем радњи окривљенима за које они нису били оптужени. У првостепеној пресуди, која је укинута, било је наведено да је Ћурувију убило Н. Н. лице, а да су припадници Државне безбедности за то „припремили терен”. Ћурувија је убијен 11.

Хроника

09.09.2020 у 20:00

Судска пресуда као „врућ кромпир”

Пресуда окривљенима за убиство Славка Ћурувије изазвала је критике правних стручњака од самог почетка, када је донета прошле године у Специјалном суду, а сада је и званично Апелациони суд, својим печатом и образложењем, потврдио да је пресуда нејасна. То значи да првостепени суд није правилно утврдио чињенице и да, заправо – није утврдио истину. У судској пракси до сада није познато, бар не у предметима који изазивају позорност јавности, да је истина о једном кривичном догађају утврђена тако што је у сценарио уведен нови лик у форми „Н. Н. лица”. Управо на томе је и „пала” пресуда, јер је нејасно, како каже Апелациони суд, да ли је реч о једном или више непознатих лица и каква је у том случају улога окривљених у организацији и извршењу злочина. Остали су, дакле, нејасни

Хроника

07.09.2020 у 21:00

Судови нису сервис извршне власти

Виши суд у Београду решава две трећине судских предмета у Србији, надлежан је за два милиона становника и има 60.000 предмета у раду. Председник суда Александар Степановић сматра да правосуђе мора и под заштитним маскама да настави ка остварењу циљева, а један од најважнијих је затварање поглавља 23, које представља стратешки документ за реформу правосуђа. Шта је неопходно да бисмо затворили поглавље 23? Поред веће јавности рада судова, потребно је радити и на јачању друштвене свести. Уврежено је мишљење да су судови у функцији политичких елита, да нису последња одбрамбена линија у заштити владавине права и контроли остале две гране власти. Судови морају јасно да покажу да нису сервис извршне власти, јер без промене те свести код носилаца правосудних и јавних функција уопште, нећемо

Претходна Следећа

Почетна / Александра Петровић

16.06.2026 у 13:45

Стевановић у Београду: Србија је наш најзначајнији привредни партнер на Западном Балкану

16.06.2026 у 13:37

Брнабић: Словенија је за Србију изузетно значајан партнер и глас који нас гура ка ЕУ

16.06.2026 у 13:34

„Афро фестивал” у Музеју афричке уметности 20. и 21. јуна

16.06.2026 у 13:28

Макрон признао Зеленском да се тешко договорити са Трампом

16.06.2026 у 13:26

Вујић најавио расправу о сету правосудних закона

16.06.2026 у 13:26

Приштинске власти привремено затвориле српску амбуланту у Косовској Каменици