Уторак, 28.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.07	117.78	117.43
	102.99	103.61	103.3
	125.68	126.44	126.06

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Данијела Вукосављевић

Тема недеље

16.12.2017 у 22:00

Краду и бију

ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Хроника

03.12.2017 у 22:00

Спречено изношење експлозива из „Крушика”

Служба за борбу против организованог криминала (СБПОК) одузела је више од 11 килограма војног експлозива велике разорне моћи из фабрике „Крушик”. Двојица запослених из ове фабрике ухапшена су у тренутку када су покушали да изнесу и продају експлозив. Говорећи о резултатима српске полиције у протеклих неколико дана, ово је јуче као посебно важну вест саопштио Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова Србије. У МУП-овом саопштењу је прецизирано да је СБПОК након вишемесечног оперативног рада у Ваљеву, пресекао канал за крађу и даљу продају експлозивних материјала и борбених средстава из холдинг корпорације „Крушик”. Том приликом ухапшени су радници „Крушика” М. Г. (35) и М. З. (39). „Осумњичени су ухапшени у тренутку када су аутомобилом превозили 11,3 килограма украденог

Хроника

02.12.2017 у 20:11

Интерпол укинуо потерницу за Харадинајем, МУП улаже жалбу

„Анализираћемо сваку реч комисије и бранићемо свој став у приговору који ћемо у наредном периоду уложити на одлуку Интерпола о укидању потернице за Рамушем Харадинајем и још 17 особа, које је за њима расписала Србија због ратних злочина”, кажу за „Политику” у МУП-у Србије, реагујући на вест о укидању потернице, из седишта ове међународне полиције у Лиону у Француској. Наиме, Комисија за контролу међународних потерница у Лиону усвојила је жалбу УНМИК-а и 1. децембра 2017. године одлучила да Интерпол више неће третирати ове потернице, односно да ће их избрисати из система. У пракси то, с једне стране, значи да Харадинаја више неће хапсити стране полиције, као што се то почетком године догодило у Колмару у Француској. С друге стране потерница српског суда у домаћем

Друштво

19.11.2017 у 22:00

Незапослени и насилни

Фудбалско насиље и хулиганизам на стадионима само су део делинквентног понашања навијача. Против хулигана је највише кривичних пријава поднето због разбојништава и крађа, насилничког понашања, наношења тешких телесних повреда, убистава и трговине дроге, показују подаци новосадске полиције. Ту су и пријаве за напад на овлашћено службено лице, угрожавање сигурности, фалсификовање и насиље у породици. Једно од битних обележја свих кривичних дела које чине такозвани навијачи је – насиље. У том смислу, када се спомену хулигани, неизбежне су слике полицајца Небојше Трајковића којем су такозвани навијачи „Црвене звезде” гурали бакљу у уста на трибинама стадиона у полувремену меча београдског тима с „Хајдуком” из Куле. Слике француског навијача Бриса Татона који је дошао у Београд да бодри

Друштво

22.10.2017 у 22:00

Црно-бела фотографија одолева времену

„Нажалост, тек сам сада схватио да је с оцем требало више да разговарам”, оцењује Душан Дебељковић упитан о животу и раду свог оца Бранибора Дебељковића, једног од наших најнаграђиванијих и најпознатијих фотографа прошлог века. Инжењер по струци који више од три деценије живи у Канади, Душан о заоставштини Бранибора Дебељковића за „Политику” говори током кратке посете Београду.

Друштво

21.10.2017 у 22:00

Историја Србије у објективу

Збирка Народне библиотеке Србије (НБС) броји око 16.000 фотографија, а њен највреднији део представља колекција српске фотографије 19. века. Поред Анастаса Јовановића, Николе Штокмана и Марка Стојановића, посебно се издваја рад Милана Јовановића, једног од првих српских и најпознатијих фотографа друге половине 19. и почетка 20. века. Милан Јовановић је основао први прави фотографски атеље у Београду и имао титулу дворског фотографа. Потиче из породице вршачког фотографа Стевана Јовановића. Брат је сликара Паје Јовановића и вајара и сликара Светислава Јовановића.

Друштво

04.09.2017 у 09:28

Од соло певања до гастрономије

Најбројније манифестације су оне на којима се представља традиционално стваралаштво. То су разноврсне фолклорне смотре на којима учествују културно-уметничка друштва и локални аматерски, мада понекад и професионални ствараоци. Последњих 10–15 година повећан је број привредних манифестација и ревијалних смотри попут „Џипијаде” или Фестивала „фића”. – По броју самих догађаја, али не нужно и посетилаца, најмање је условно речено уметничких манифестација. Разлог томе се можда може довести у везу с релативно маргиналним положајем уметничког образовања и васпитања као и генерално тешким условима за бављење уметношћу – каже за „Политику” др Маша Вукановић, истраживач Завода за проучавање културног развитка. Типологија светковина према врсти програма, услед промена које се дешавају током

Друштво

27.08.2017 у 22:00

Од витезова и филма, до чварака и сланине

Наша земља прати светски тренд у порасту броја различитих светковина. Само у последњих неколико дана отворене су „Нушићијада” у Ивањици, „Сајам шљива” у Осечини, „Филмски сусрети” у Нишу, Међународни витешки фестивал „Деспот Стефан Лазаревић” подно манастира Манасије ... До њиховог бума у свету дошло је почетком осамдесетих година прошлог века, а у Србији је овај тренд уочен почетком овог столећа. Тада је препознато да су различите манифестације интересантан начин да рођаци, пријатељи из других крајева Србије и туристи сазнају по чему смо то „ми” посебни и да „нас” боље упознају, указује др Маша Вукановић, истраживач Завода за проучавање културног развитка.

Друштво

20.08.2017 у 22:00

Од Мачкара до Егзита и Гуче

Тек што се завршила Гуча, почео је „Бир фест”. Домаћи и страни туристи у великом броју хрле на широм света познат „Егзит”, али су чести гости и мање познатих манифестација попут разних фијакеријада, грожђенбала или фестивала фића. Према истраживању „Политике”, готово да нема града и села у Србији у којима се у току године не организује барем једна традиционална манифестација. Претрагом различитих извора премашили смо број од 1.200 фестивала, смотри, карневала… Неки од њих нису превазишли локални карактер, поједине су добиле назив по јелу, пићу или традиционалним српским обичајима, а неки од њих су последњих година афирмисани на светској туристичкој мапи.

Хроника

09.07.2017 у 22:00

Током лета 100 саобраћајних незгода дневно

У току јуна ове године догодило се 3.293 саобраћајне незгоде, у којима је погинуло 46 особа, а повређено 1.040. У односу на јун претходне године, број погинулих је смањен за осам одсто, указују у МУП-у Србије. Иако овај податак мало охрабрује, са црном статистиком српских друмова полиција се највише бори током летњих месеци – у јулу и августу, када сваке године погине највише људи у саобраћају.

Претходна Следећа

Почетна / Данијела Вукосављевић

28.07.2026 у 10:13

Ватрогасне екипе из Србије данас крећу у Шпанију да помогну у гашењу пожара

28.07.2026 у 10:11

Нафта Брент пала на 86 долара након обуставе сукоба САД и Ирана

28.07.2026 у 10:04

Дачић: Расправа о неповерењу Влади више личила на политички наступ опозиције

28.07.2026 у 10:03

Кина у приправности због опасности од поплава након тајфуна

28.07.2026 у 09:59

Евро данас 117,42

28.07.2026 у 09:55

Аргентински финиш „црно-белих”