Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

30.05.2022 у 09:24

Мања могућност злоупотреба код чипованих картица

Један старији читалац наших новина пожалио се да му банкарски службеници на шалтеру, приликом подизања пензије, траже да им каже пин-код (лични идентификациони број) картице. Он, који је високо образован у домену информационих технологија, наводи да је то неприхватљиво и да број који је поделио са другима може бити злоупотребљен. Да ли неко има право да тражи од корисника картице пин-код било у банци или на продајном месту, питали смо надлежне у Народној банци Србије (НБС). Из Централне банке навели су следеће: „У складу са информацијама које смо добили од банке наглашавамо да корисници на шалтерима могу да подигну пензију као исплату готовине уз приложена идентификациона документа, и у том случају се трансакција исплате не обавља путем пос-терминала и није потребан унос

Економија

24.05.2022 у 21:56

Ризици повећања плата и пензија

Председник државе Александар Вучић, пре неколико дана је, говорећи о бројним економским изазовима, рекао да ће држава настојати да минус у јавним финансијама не буде већи од четири одсто бруто домаћег производа (БДП). Проблем је како то исфинансирати, јер камате расту па је задуживање могуће по стопи од шест одсто годишње што је он оценио неприхватљивим. Због тога је питао Виктора Орбана како се они сналазе, а мађарски премијер му је одвратио да посежу и за задуживањем на основу билатералних споразума. То је када се држава не задужује на тржишту капитала, већ директно зајми новац од, на пример, друге државе. Подсећања ради минус у државној каси у буџету за ову годину планиран је на три одсто БДП-а или око 1,5 милијарди евра. Сада нам прети дефицит већи од две милијарде, можда и више од

Економија

21.05.2022 у 20:29

Продаја девиза и на кућној адреси

У једној београдској мењачници на пулту стоје флајери којима они оглашавају да долазе на кућну адресу ради замене новца, плаћања рачуна и слично, попут потрчка. Кажу да је то њихова услуга за комшије које из разних разлога попут болести не могу сами то да обаве. Курир дође на врата, узме рачуне, реализује плаћање у мењачници и врати клијенту признанице с печатом и тек онда узме новац. Услуга се не наплаћује. Слично је и код замене девиза. Клијент каже шта му треба, односно колико новца мења, курир донесе динаре или девизе с признаницом о трансакцији. Све је то лепо и хумано, али није по прописима који налажу да се овакви послови могу обављати само на мењачком месту. Из Народне банке Србије (НБС) наводе да није дозвољено да овлашћени мењач обавља мењачке послове тако што ће доћи на

Економија

20.05.2022 у 09:49

У литру флаширане воде највећи трошак је нафта

У протеклих годину дана поскупљења су „зацрнила” стандард грађана. Званично инфлација је још једноцифрена и износи 9,6 одсто. За онога ко храну плаћа 50 одсто скупље статистички подаци су ирелевантни. Како би другачије и било када јунећи бут кошта 1.400 динара по килограму, а пре короне, на пример, цена му је била око 900 динара, годину пре тога 750. Из Народне банке Србије (НБС) наводе да је инфлације увезена и да чак на њене две трећине не могу да утичу. Поскупели су енергенти, други примарни производи, јужно воће, кафа… Другим речима они кажу да својим мерама монетарне политике, а главна је референтна камата, могу да утичу само на једну трећину раста цена на мало. Пре неколико дана Синиша Мали, министар финансија рекао је да се цена енергије уграђује у цену производа, те од тога

Економија

18.05.2022 у 18:29

Скупље задуживање је претња јавним финансијама

Србији не прети рецесија, јавне финансије су стабилне, изјавио је пре неколико дана председник државе Александар Вучић. Проблем је то што је јефтином новцу дошао крај, а за Србију је важно да у наредном периоду, не рушећи државу и пореску политику, не пређе 60 одсто јавног дуга у БДП-у. Међутим, Србија се може суочити са проблемима у рефинансирању дуга зато што није увела санкције Русији, рекао је Вучић. Претходних месеци држава се више раздужила него што се задужила, односно вратила је 188, а позајмила 181 милијарду динара. Ипак, минус у државној каси расте, а дефицит републичког буџета у првом тромесечју износио је 72 милијарде динара. Подсећања ради, држава већ месецима приликом продаје обвезница на домаћем тржишту има мали проценат реализације. Милојко Арсић, професор на Економском

Економија

17.05.2022 у 16:00

Да ли је борба против инфлације адекватна

Инфлација је све већа, достигла је 9,6 одсто међугодишње, а сва је прилика да јој ту није крај. Субјективни осећај поскупљења много је интензивнији, јер храна неретко кошта 30 па и 50 одсто више него пре две године, на пример. Народна банка Србије (НБС) почела је борбу против инфлације повећањем референтне каматне стопе. Ова камата је основни инструмент монетарне политике у режиму циљања инфлације. Централна банка је у два наврата, у марту и априлу, повећала поменуту камату за по пола процента и сада износи два одсто. Намеће се питање да ли је све то адекватно у условима када нас инфлација „гази”. Банкари кажу да је повећање референтне камате било очекивано због раста инфлације и да то прави контраефекат тиме што новац поскупљује, а самим тим и тражња за кредитима се смањује. Војислав

Економија

13.05.2022 у 21:34

Долар више не оптерећује српски јавни дуг

Нову светску финансијску кризу Србија дочекује не само са мањим уделом јавног дуга у бруто домаћем производу, већ и са знатно мањим процентом доларског задужења у укупним државним обавезама према кредиторима. По последњим подацима удео доларског дуга пао је на 10,9 одсто БДП-а, а поређења ради 2016. „зелене новчанице” чиниле су чак 33 одсто. Министар финансија је пре неколико дана рекао да је изложеност портфолија према долару сведена на 10,9 одсто. „У протеклом периоду се активно радило на смањењу ризика од утицаја промене курса на јавни дуг, те су се хеџовали кредити (замена ради смањења ризика) у различитим валутама, пре свега у доларима”, казао је Синиша Мали. Зашто је то важно? Па зато што када америчка валута јача повећава се јавни дуг за удео доларског дуга у укупном. И

Економија

01.05.2022 у 18:37

Ако неко остане без посла, банка не сме да му повећа камату

Наш читалац Љ. М. нашао се у незавидној ситуацији: остао је без посла, а као да то није било довољно банка му је за кредит у отплати доставила и већи рачун. Тачније повећала је камату, правдајући се да на то има право према уговору. Наиме, банка је у уговору о кредиту с корисником који редовно прима месечну плату на рачун у банци предвидела повољнију камату, али и право да ту камату повећа ако корисник нема прилив по основу зараде на рачун у банци два месеца у континуитету. Из Народне банке Србије (НБС) оцењено је да су неправичне уговорне одредбе којима се банци даје право да у току отплате кредита, када корисник услед губитка посла не остварује редовне приливе на рачуну код банке, обрачунава и наплаћује вишу камату. Само по себи, објашњавају, уговорено правило да банка повећа

Економија

30.04.2022 у 09:19

Светска банка прогнозира даљи раст цена

Инфлација хара светом, па и нашим тржиштем, а ако је судити по предвиђањима еминентних економиста Светске банке не пише нам се добро. Нема назнака да ће раст цена на мало бити заустављен и штавише очекује се раст инфлације. Из Светске банке је саопштено да ће рат у Украјини проузроковати највећи шок у ценама од 1970. године. У анализи се предвиђа да ће поремећај због рата довести до раста цена готово свих производа – од гаса до жита и памука. Прогнозира се да ће због недостатка производа из Русије и Украјине пшеница поскупети 42,7 одсто, јечам 33,3, соја 20, уље 29,8 и пилетина 41,8. Додаје се да је недостатак пшенице на светском тржишту најтеже надокнадити, утолико више што ће лоши временски услови у Северној Америци и Кини ове године додатно отежати ситуацију. У анализи се

Економија

27.04.2022 у 21:30

Чак 70 одсто укупне инфлације потиче од цена хране и енергената

Инфлација код нас тренутно износи 9,1 одсто међугодишње, мерено за март 2022. у односу на исти месец 2021. Из Народне банке Србије (НБС) поручују да ће она почети да успорава од средине ове године. С њиховим прогнозама слажу се и банкари који очекују да би догодине у ово време она могла да падне на 4,5 до пет одсто. Када је реч о инфлационим очекивањима за две и три године унапред, она су и код финансијског сектора и код привреде нижа од поменутих, краткорочних, и крећу се у распону од три до четири за финансијски сектор, док су код привредника на нивоу од 3,5 одсто за обе посматране године. Овакви резултати анкете могли би да указују на то да и финансијски сектор и привреда предвиђају смањење инфлаторних притисака са стабилизацијом кретања на међународним робним тржиштима. Иван

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

10.06.2026 у 12:24

Савско језеро није безбедно за купање до почетка званичне сезоне 20. јуна

10.06.2026 у 12:19

МУП: ухапшени због 120 фалсификованих диплома и зараде од 20 милиона динара

10.06.2026 у 12:15

Песков: Напад на панораму у Севастопољу потврђује исправност Русије

10.06.2026 у 12:05

Потписано Писмо о намерама о сарадњи између Војводине и кинеске провинције Љаонинг

10.06.2026 у 12:04

Тужилац тражи максималне затворске казне због злочина у „Рибникару”

10.06.2026 у 12:03

Бивши шведски војник оптужен за шпијунажу у корист Русије