Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Ekonomija

30.05.2022 u 09:24

Manja mogućnost zloupotreba kod čipovanih kartica

Jedan stariji čitalac naših novina požalio se da mu bankarski službenici na šalteru, prilikom podizanja penzije, traže da im kaže pin-kod (lični identifikacioni broj) kartice. On, koji je visoko obrazovan u domenu informacionih tehnologija, navodi da je to neprihvatljivo i da broj koji je podelio sa drugima može biti zloupotrebljen. Da li neko ima pravo da traži od korisnika kartice pin-kod bilo u banci ili na prodajnom mestu, pitali smo nadležne u Narodnoj banci Srbije (NBS). Iz Centralne banke naveli su sledeće: „U skladu sa informacijama koje smo dobili od banke naglašavamo da korisnici na šalterima mogu da podignu penziju kao isplatu gotovine uz priložena identifikaciona dokumenta, i u tom slučaju se transakcija isplate ne obavlja putem pos-terminala i nije potreban unos

Ekonomija

24.05.2022 u 21:56

Rizici povećanja plata i penzija

Predsednik države Aleksandar Vučić, pre nekoliko dana je, govoreći o brojnim ekonomskim izazovima, rekao da će država nastojati da minus u javnim finansijama ne bude veći od četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Problem je kako to isfinansirati, jer kamate rastu pa je zaduživanje moguće po stopi od šest odsto godišnje što je on ocenio neprihvatljivim. Zbog toga je pitao Viktora Orbana kako se oni snalaze, a mađarski premijer mu je odvratio da posežu i za zaduživanjem na osnovu bilateralnih sporazuma. To je kada se država ne zadužuje na tržištu kapitala, već direktno zajmi novac od, na primer, druge države. Podsećanja radi minus u državnoj kasi u budžetu za ovu godinu planiran je na tri odsto BDP-a ili oko 1,5 milijardi evra. Sada nam preti deficit veći od dve milijarde, možda i

Ekonomija

21.05.2022 u 20:29

Prodaja deviza i na kućnoj adresi

U jednoj beogradskoj menjačnici na pultu stoje flajeri kojima oni oglašavaju da dolaze na kućnu adresu radi zamene novca, plaćanja računa i slično, poput potrčka. Kažu da je to njihova usluga za komšije koje iz raznih razloga poput bolesti ne mogu sami to da obave. Kurir dođe na vrata, uzme račune, realizuje plaćanje u menjačnici i vrati klijentu priznanice s pečatom i tek onda uzme novac. Usluga se ne naplaćuje. Slično je i kod zamene deviza. Klijent kaže šta mu treba, odnosno koliko novca menja, kurir donese dinare ili devize s priznanicom o transakciji. Sve je to lepo i humano, ali nije po propisima koji nalažu da se ovakvi poslovi mogu obavljati samo na menjačkom mestu. Iz Narodne banke Srbije (NBS) navode da nije dozvoljeno da ovlašćeni menjač obavlja menjačke poslove tako što će

Ekonomija

20.05.2022 u 09:49

U litru flaširane vode najveći trošak je nafta

U proteklih godinu dana poskupljenja su „zacrnila” standard građana. Zvanično inflacija je još jednocifrena i iznosi 9,6 odsto. Za onoga ko hranu plaća 50 odsto skuplje statistički podaci su irelevantni. Kako bi drugačije i bilo kada juneći but košta 1.400 dinara po kilogramu, a pre korone, na primer, cena mu je bila oko 900 dinara, godinu pre toga 750. Iz Narodne banke Srbije (NBS) navode da je inflacije uvezena i da čak na njene dve trećine ne mogu da utiču. Poskupeli su energenti, drugi primarni proizvodi, južno voće, kafa… Drugim rečima oni kažu da svojim merama monetarne politike, a glavna je referentna kamata, mogu da utiču samo na jednu trećinu rasta cena na malo. Pre nekoliko dana Siniša Mali, ministar finansija rekao je da se cena energije ugrađuje u cenu proizvoda, te od toga

Ekonomija

18.05.2022 u 18:29

Skuplje zaduživanje je pretnja javnim finansijama

Srbiji ne preti recesija, javne finansije su stabilne, izjavio je pre nekoliko dana predsednik države Aleksandar Vučić. Problem je to što je jeftinom novcu došao kraj, a za Srbiju je važno da u narednom periodu, ne rušeći državu i poresku politiku, ne pređe 60 odsto javnog duga u BDP-u. Međutim, Srbija se može suočiti sa problemima u refinansiranju duga zato što nije uvela sankcije Rusiji, rekao je Vučić. Prethodnih meseci država se više razdužila nego što se zadužila, odnosno vratila je 188, a pozajmila 181 milijardu dinara. Ipak, minus u državnoj kasi raste, a deficit republičkog budžeta u prvom tromesečju iznosio je 72 milijarde dinara. Podsećanja radi, država već mesecima prilikom prodaje obveznica na domaćem tržištu ima mali procenat realizacije. Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom

Ekonomija

17.05.2022 u 16:00

Da li je borba protiv inflacije adekvatna

Inflacija je sve veća, dostigla je 9,6 odsto međugodišnje, a sva je prilika da joj tu nije kraj. Subjektivni osećaj poskupljenja mnogo je intenzivniji, jer hrana neretko košta 30 pa i 50 odsto više nego pre dve godine, na primer. Narodna banka Srbije (NBS) počela je borbu protiv inflacije povećanjem referentne kamatne stope. Ova kamata je osnovni instrument monetarne politike u režimu ciljanja inflacije. Centralna banka je u dva navrata, u martu i aprilu, povećala pomenutu kamatu za po pola procenta i sada iznosi dva odsto. Nameće se pitanje da li je sve to adekvatno u uslovima kada nas inflacija „gazi”. Bankari kažu da je povećanje referentne kamate bilo očekivano zbog rasta inflacije i da to pravi kontraefekat time što novac poskupljuje, a samim tim i tražnja za kreditima se

Ekonomija

13.05.2022 u 21:34

Dolar više ne opterećuje srpski javni dug

Novu svetsku finansijsku krizu Srbija dočekuje ne samo sa manjim udelom javnog duga u bruto domaćem proizvodu, već i sa znatno manjim procentom dolarskog zaduženja u ukupnim državnim obavezama prema kreditorima. Po poslednjim podacima udeo dolarskog duga pao je na 10,9 odsto BDP-a, a poređenja radi 2016. „zelene novčanice” činile su čak 33 odsto. Ministar finansija je pre nekoliko dana rekao da je izloženost portfolija prema dolaru svedena na 10,9 odsto. „U proteklom periodu se aktivno radilo na smanjenju rizika od uticaja promene kursa na javni dug, te su se hedžovali krediti (zamena radi smanjenja rizika) u različitim valutama, pre svega u dolarima”, kazao je Siniša Mali. Zašto je to važno? Pa zato što kada američka valuta jača povećava se javni dug za udeo dolarskog duga u

Ekonomija

01.05.2022 u 18:37

Ako neko ostane bez posla, banka ne sme da mu poveća kamatu

Naš čitalac Lj. M. našao se u nezavidnoj situaciji: ostao je bez posla, a kao da to nije bilo dovoljno banka mu je za kredit u otplati dostavila i veći račun. Tačnije povećala je kamatu, pravdajući se da na to ima pravo prema ugovoru. Naime, banka je u ugovoru o kreditu s korisnikom koji redovno prima mesečnu platu na račun u banci predvidela povoljniju kamatu, ali i pravo da tu kamatu poveća ako korisnik nema priliv po osnovu zarade na račun u banci dva meseca u kontinuitetu. Iz Narodne banke Srbije (NBS) ocenjeno je da su nepravične ugovorne odredbe kojima se banci daje pravo da u toku otplate kredita, kada korisnik usled gubitka posla ne ostvaruje redovne prilive na računu kod banke, obračunava i naplaćuje višu kamatu. Samo po sebi, objašnjavaju, ugovoreno pravilo da banka poveća

Ekonomija

30.04.2022 u 09:19

Svetska banka prognozira dalji rast cena

Inflacija hara svetom, pa i našim tržištem, a ako je suditi po predviđanjima eminentnih ekonomista Svetske banke ne piše nam se dobro. Nema naznaka da će rast cena na malo biti zaustavljen i štaviše očekuje se rast inflacije. Iz Svetske banke je saopšteno da će rat u Ukrajini prouzrokovati najveći šok u cenama od 1970. godine. U analizi se predviđa da će poremećaj zbog rata dovesti do rasta cena gotovo svih proizvoda – od gasa do žita i pamuka. Prognozira se da će zbog nedostatka proizvoda iz Rusije i Ukrajine pšenica poskupeti 42,7 odsto, ječam 33,3, soja 20, ulje 29,8 i piletina 41,8. Dodaje se da je nedostatak pšenice na svetskom tržištu najteže nadoknaditi, utoliko više što će loši vremenski uslovi u Severnoj Americi i Kini ove godine dodatno otežati situaciju. U analizi se

Ekonomija

27.04.2022 u 21:30

Čak 70 odsto ukupne inflacije potiče od cena hrane i energenata

Inflacija kod nas trenutno iznosi 9,1 odsto međugodišnje, mereno za mart 2022. u odnosu na isti mesec 2021. Iz Narodne banke Srbije (NBS) poručuju da će ona početi da usporava od sredine ove godine. S njihovim prognozama slažu se i bankari koji očekuju da bi dogodine u ovo vreme ona mogla da padne na 4,5 do pet odsto. Kada je reč o inflacionim očekivanjima za dve i tri godine unapred, ona su i kod finansijskog sektora i kod privrede niža od pomenutih, kratkoročnih, i kreću se u rasponu od tri do četiri za finansijski sektor, dok su kod privrednika na nivou od 3,5 odsto za obe posmatrane godine. Ovakvi rezultati ankete mogli bi da ukazuju na to da i finansijski sektor i privreda predviđaju smanjenje inflatornih pritisaka sa stabilizacijom kretanja na međunarodnim robnim

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović