Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

10.02.2021 у 20:44

Kорона ће проћи, дугови ће остати

Без обзира на то када ће бити окончана пандемија вируса корона сасвим је извесно да ће дугови, који су направљени ради „преживљавања” држава, грађана и привреде остати. И то увећани. Европске економисте то већ забрињава па је тако њих 100 пре неколико дана упутило позив Европској централној банци да државама чланицама опрости дугове. Кристин Лагард која је на челу те најзначајније европске монетарне институције одговорила је да је то незамисливо. Не расту само дугови држава, већ и предузећа. Не само европских, већ и наших. Иван Николић, директор за научноистраживачки развој Економског института у Београду, каже да су током протекле године, европске фирме биле приморане да се додатно задуже да би преживеле корона кризу. Тако је учешће корпоративног дуга нефинансијско-пословног сектора

Економија

09.02.2021 у 22:00

Слабо интересовање за мораторијум на стамбене зајмове

Један читалац нашег листа пожалио се да релативно дуго чека на одобрење шестомесечног мораторијума на отплату стамбеног зајма. У банци му је речено да је то због чињенице да је кредит осигуран код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК) па је претпоставио да је процедура дужа, јер се период отплате зајма за који важи то осигурање продужава што мора да буде промењено и у папирима. У банкама кажу да интересовање за мораторијум на отплату стамбених кредита није велико и да, од банке до банке, имају тек неколико захтева. Народна банка је прописала да, ако клијент испуњава услове, банка мора у року од 30 дана да одобри захтев. У случају осигураног кредита процедура није дужа, јер није потребна њихова претходна сагласност, осим код субвенционисаних кредита за које се

Економија

04.02.2021 у 22:00

Мисија међународног фонда отишла – буџет се већ мења

Мастило на буџету за 2021. годину још се није осушило, а државни прорачун више не важи и мораће да се ради исправка. Стручно речено ребаланс. Разлог су нови трошкови државе за нови пакет помоћи грађанима и привреди од милијарду евра кога није било у првобитним трошковима државне касе. На то су указали чланови Фискалног савета (ФС) пре два дана у анализи мера помоћи које су предвиђене за ову годину. „Иако се буџет за 2021. извршава свега месец дана, већ се најављује да ће се ићи на нови пакет антикризних мера које нису планиране што је дефакто признање да буџет за 2021. није добар. При том, потпуно је нејасно како се овакав развој догађаја није могао предвидети у децембру 2020. кад је усвајан буџет за 2021. годину. Већ тад је било очигледно да се епидемија неће завршити у 2020. и да је

Економија

30.01.2021 у 21:00

Држава наставља да гарантује за кредите малом бизнису

Држава ће и у овој години наставити да гарантује за кредите које узимају предузетници, микро, мала и средња предузећа за ликвидност и обртна средства код пословних банака. За ту намену је предвиђено милијарду евра државних пара и ту није реч о гаранцијама америчког ДФЦ-а које треба да износе милијарду долара. Како је најавио председник државе Александар Вучић, планирано је да се за постојећу гарантну шему обезбеди додатних 500 милиона евра, а кроз нову гарантну шему још толико, уз то да ће држава преузети већи ризик. „Хоћемо да додатно оснажимо приватни сектор. Потребан нам је тај раст, зато узимамо вакцине, да бисмо сачували животе људи и да бисмо могли да растемо”, изјавио је Александар Вучић пре неколико дана. Тим поводом Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке

Економија

28.01.2021 у 22:00

Половина минималца је највећа помоћ за мала предузећа

Помоћ пензионерима и грађанима од 110, односно 60 евра, превозницима 600 евра по аутобусу, исплата три пута по 50 одсто минималне зараде и веће гаранције државе за кредите привреди „костур” су нових мера које је држава спремила за ову 2021. годину, другу у којој трају последице пандемије на економију. Најавио их је пре два дана председник државе Александар Вучић, истовремено упутивши критику неким министарствима да нису дали допринос привредном опоравку. Колико су четири мере јасне толико је саговорницима нашег листа нејасно на кога је мислио. Шта кажу економисти на нови пакет помоћи? Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да се ради о великом пакету, али да би помоћ требало да добију они који имају већи пад привредне активности. Ко је погођен требало би више

Економија

23.01.2021 у 22:00

За трећи мораторијум на отплату кредита пуно упита, а мало одобрених захтева

Средином децембра прошле године Народна банка је омогућила дужницима још један мораторијум на отплату кредитних обавеза према банкама и лизинг кућама. Овога пута није реч о аутоматском стопирању у плаћању обавеза од стране банке, већ индивидуалном, појединачном за који је потребно да дужници поднесу захтев банци. Баш због тога веће масовности овог популарно названог трећег мораторијума још нема и како се сазнаје у банкама заинтересовани се распитују да ли испуњавају прописане услове и шта морају од документације да поднесу. Сем тога били су празници тако да је и то један од разлога што се не може говорити о неком већем броју поднетих захтева. У случају овог мораторијума олакшица у отплати обавеза подразумева грејс период од шест месеци, а захтев се може поднети до 30. априла

Економија

22.01.2021 у 22:00

Боље ојачати него лечити привреду

На почетку године све земље се пресабирају шта ће даље у борби са последицама вируса. Тако је Џенет Јелен, кандидаткиња за министра финансија САД новоизабраног председника Џозефа Бајдена, а раније је била шефица Федералних резерви, позвала посланике у Конгресу да дејствују с обимним корона пакетом подршке, истичући да економске користи од тога далеко надмашују ризике од повећања терета дуга. „Без даљих акција ризикујемо дужу, болнију рецесију и дуготрајније економске ожиљке. Ни новоизабрани председник ни ја не предлажемо овај пакет олакшица игноришући питање терета државног дуга. Али тренутно, с каматним стопама на историјски најнижим нивоима, најпаметније што можемо да учинимо јесте да дејствујемо обимно”, нагласила је. Она је рекла да, иако је износ дуга према бруто домаћем

Економија

19.01.2021 у 22:00

Повећана штедња у време короне

У прошлој години , коју је обележила пандемија, штедња становништва повећана је у многим земљама, па и у Србији. Уз економске разлоге стабилности свакако се не могу занемарити и они о ограничењу кретања јер није било путовања, летовања. Кад нема потрошње, логично, расте штедња. Према подацима Народне банке Србије (НБС) динарска штедња је крајем 2020. године достигла 93 милијарди динара и у односу на исти период 2019. године била је већа за 13,4 милијарди динара или 16,9 одсто. Што се тиче девизне штедње она је крајем 2020. године износила 11,433 милијарди евра и за годину дана повећана је за 629,2 милиона евра или 5,8 одсто. „У претходних годину дана динарска штедња је имала динамичан раст и то је њен највиши ниво до сада. Посматрајући кретања и у кратком и у дугом року, и

Економија

17.01.2021 у 21:00

„Драги наши” послали за петину мање пара

„Драги наши”, односно они који раде у иностранству, у години пандемије су својим породицама послали за петину мање пара. Октобарски извештај Светске банке указује на тенденцију наглог пада прилива девизних дознака у Србију за 20 одсто у 2020. години, потврђује за наш лист Владимир Гречић, професор Економског факултета у Београду у пензији који се годинама бави проблематиком прилива дознака од наше дијаспоре. „Пандемија ковида 19 је, без сумње, имала негативан утицај на све токове трансакција, па и на девизне дознаке миграната и исељеника наше земље”, каже он. С обзиром на то да је у српска дијаспора послала у матичну државу више од 4,2 милијарде долара у 2019. години, за прошлу годину могла се очекивати „пошиљка” вредна више од 3,3 милијарде долара. У години пре короне прилив

Економија

16.01.2021 у 21:45

Србија на првом месту у југоисточној Европи

Све европске земље су прошле године помогле привреду и грађанство угрожене пандемијом. Најбогатије с највише новца што и не може бити изненађење. Најиздашнија је била Немачка, која је донела мере у вредности од 43,3 одсто БДП-а. Следе, Италија са 36,7, Литванија са 28,6, те Француска са 23,2 и Шпанија са 22 одсто. „Најшкртије” су биле Бугарска (2,2), Румунија (4,7) и Словачка пет одсто. Укупна помоћ државе Србије грађанима и привреди од почетка пандемије, према саопштењу Министарства финансија, достиже шест милијарди евра, односно 12,7 одсто БДП-а. По овом релативном показатељу Србија је у региону југоисточне Европе првопласирана. Ове податке за наш лист саопштава Иван Николић, директор за научноистраживачки развој у Економском институту, а његова анализа обухвата јавно доступне

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

11.06.2026 у 16:57

Фолксваген смањује број радника у Немачкој

11.06.2026 у 16:56

Селаковић потписао уговор о обнови Дома културе у Сивцу

11.06.2026 у 16:55

Додик: Српски народ се мора ослањати на православне и традиционалне вредности

11.06.2026 у 16:53

Београдска филхармонија: видовдански концерт под вођством виолинисте Сретена Крстића

11.06.2026 у 16:52

Козарев: Дипломатија је данас сложенија и захтевнија него икада

11.06.2026 у 16:52

Министарство формирало радну групу за израду нацрта Закона о вештачкој интелигенцији