Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Ekonomija

10.02.2021 u 20:44

Korona će proći, dugovi će ostati

Bez obzira na to kada će biti okončana pandemija virusa korona sasvim je izvesno da će dugovi, koji su napravljeni radi „preživljavanja” država, građana i privrede ostati. I to uvećani. Evropske ekonomiste to već zabrinjava pa je tako njih 100 pre nekoliko dana uputilo poziv Evropskoj centralnoj banci da državama članicama oprosti dugove. Kristin Lagard koja je na čelu te najznačajnije evropske monetarne institucije odgovorila je da je to nezamislivo. Ne rastu samo dugovi država, već i preduzeća. Ne samo evropskih, već i naših. Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj Ekonomskog instituta u Beogradu, kaže da su tokom protekle godine, evropske firme bile primorane da se dodatno zaduže da bi preživele korona krizu. Tako je učešće korporativnog duga nefinansijsko-poslovnog

Ekonomija

09.02.2021 u 22:00

Slabo interesovanje za moratorijum na stambene zajmove

Jedan čitalac našeg lista požalio se da relativno dugo čeka na odobrenje šestomesečnog moratorijuma na otplatu stambenog zajma. U banci mu je rečeno da je to zbog činjenice da je kredit osiguran kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) pa je pretpostavio da je procedura duža, jer se period otplate zajma za koji važi to osiguranje produžava što mora da bude promenjeno i u papirima. U bankama kažu da interesovanje za moratorijum na otplatu stambenih kredita nije veliko i da, od banke do banke, imaju tek nekoliko zahteva. Narodna banka je propisala da, ako klijent ispunjava uslove, banka mora u roku od 30 dana da odobri zahtev. U slučaju osiguranog kredita procedura nije duža, jer nije potrebna njihova prethodna saglasnost, osim kod subvencionisanih kredita za

Ekonomija

04.02.2021 u 22:00

Misija međunarodnog fonda otišla – budžet se već menja

Mastilo na budžetu za 2021. godinu još se nije osušilo, a državni proračun više ne važi i moraće da se radi ispravka. Stručno rečeno rebalans. Razlog su novi troškovi države za novi paket pomoći građanima i privredi od milijardu evra koga nije bilo u prvobitnim troškovima državne kase. Na to su ukazali članovi Fiskalnog saveta (FS) pre dva dana u analizi mera pomoći koje su predviđene za ovu godinu. „Iako se budžet za 2021. izvršava svega mesec dana, već se najavljuje da će se ići na novi paket antikriznih mera koje nisu planirane što je defakto priznanje da budžet za 2021. nije dobar. Pri tom, potpuno je nejasno kako se ovakav razvoj događaja nije mogao predvideti u decembru 2020. kad je usvajan budžet za 2021. godinu. Već tad je bilo očigledno da se epidemija neće završiti u 2020. i

Ekonomija

30.01.2021 u 21:00

Država nastavlja da garantuje za kredite malom biznisu

Država će i u ovoj godini nastaviti da garantuje za kredite koje uzimaju preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća za likvidnost i obrtna sredstva kod poslovnih banaka. Za tu namenu je predviđeno milijardu evra državnih para i tu nije reč o garancijama američkog DFC-a koje treba da iznose milijardu dolara. Kako je najavio predsednik države Aleksandar Vučić, planirano je da se za postojeću garantnu šemu obezbedi dodatnih 500 miliona evra, a kroz novu garantnu šemu još toliko, uz to da će država preuzeti veći rizik. „Hoćemo da dodatno osnažimo privatni sektor. Potreban nam je taj rast, zato uzimamo vakcine, da bismo sačuvali živote ljudi i da bismo mogli da rastemo”, izjavio je Aleksandar Vučić pre nekoliko dana. Tim povodom Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške

Ekonomija

28.01.2021 u 22:00

Polovina minimalca je najveća pomoć za mala preduzeća

Pomoć penzionerima i građanima od 110, odnosno 60 evra, prevoznicima 600 evra po autobusu, isplata tri puta po 50 odsto minimalne zarade i veće garancije države za kredite privredi „kostur” su novih mera koje je država spremila za ovu 2021. godinu, drugu u kojoj traju posledice pandemije na ekonomiju. Najavio ih je pre dva dana predsednik države Aleksandar Vučić, istovremeno uputivši kritiku nekim ministarstvima da nisu dali doprinos privrednom oporavku. Koliko su četiri mere jasne toliko je sagovornicima našeg lista nejasno na koga je mislio. Šta kažu ekonomisti na novi paket pomoći? Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da se radi o velikom paketu, ali da bi pomoć trebalo da dobiju oni koji imaju veći pad privredne aktivnosti. Ko je pogođen trebalo bi više

Ekonomija

23.01.2021 u 22:00

Za treći moratorijum na otplatu kredita puno upita, a malo odobrenih zahteva

Sredinom decembra prošle godine Narodna banka je omogućila dužnicima još jedan moratorijum na otplatu kreditnih obaveza prema bankama i lizing kućama. Ovoga puta nije reč o automatskom stopiranju u plaćanju obaveza od strane banke, već individualnom, pojedinačnom za koji je potrebno da dužnici podnesu zahtev banci. Baš zbog toga veće masovnosti ovog popularno nazvanog trećeg moratorijuma još nema i kako se saznaje u bankama zainteresovani se raspituju da li ispunjavaju propisane uslove i šta moraju od dokumentacije da podnesu. Sem toga bili su praznici tako da je i to jedan od razloga što se ne može govoriti o nekom većem broju podnetih zahteva. U slučaju ovog moratorijuma olakšica u otplati obaveza podrazumeva grejs period od šest meseci, a zahtev se može podneti do 30. aprila

Ekonomija

22.01.2021 u 22:00

Bolje ojačati nego lečiti privredu

Na početku godine sve zemlje se presabiraju šta će dalje u borbi sa posledicama virusa. Tako je Dženet Jelen, kandidatkinja za ministra finansija SAD novoizabranog predsednika Džozefa Bajdena, a ranije je bila šefica Federalnih rezervi, pozvala poslanike u Kongresu da dejstvuju s obimnim korona paketom podrške, ističući da ekonomske koristi od toga daleko nadmašuju rizike od povećanja tereta duga. „Bez daljih akcija rizikujemo dužu, bolniju recesiju i dugotrajnije ekonomske ožiljke. Ni novoizabrani predsednik ni ja ne predlažemo ovaj paket olakšica ignorišući pitanje tereta državnog duga. Ali trenutno, s kamatnim stopama na istorijski najnižim nivoima, najpametnije što možemo da učinimo jeste da dejstvujemo obimno”, naglasila je. Ona je rekla da, iako je iznos duga prema bruto domaćem

Ekonomija

19.01.2021 u 22:00

Povećana štednja u vreme korone

U prošloj godini , koju je obeležila pandemija, štednja stanovništva povećana je u mnogim zemljama, pa i u Srbiji. Uz ekonomske razloge stabilnosti svakako se ne mogu zanemariti i oni o ograničenju kretanja jer nije bilo putovanja, letovanja. Kad nema potrošnje, logično, raste štednja. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) dinarska štednja je krajem 2020. godine dostigla 93 milijardi dinara i u odnosu na isti period 2019. godine bila je veća za 13,4 milijardi dinara ili 16,9 odsto. Što se tiče devizne štednje ona je krajem 2020. godine iznosila 11,433 milijardi evra i za godinu dana povećana je za 629,2 miliona evra ili 5,8 odsto. „U prethodnih godinu dana dinarska štednja je imala dinamičan rast i to je njen najviši nivo do sada. Posmatrajući kretanja i u kratkom i u dugom roku, i

Ekonomija

17.01.2021 u 21:00

„Dragi naši” poslali za petinu manje para

„Dragi naši”, odnosno oni koji rade u inostranstvu, u godini pandemije su svojim porodicama poslali za petinu manje para. Oktobarski izveštaj Svetske banke ukazuje na tendenciju naglog pada priliva deviznih doznaka u Srbiju za 20 odsto u 2020. godini, potvrđuje za naš list Vladimir Grečić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu u penziji koji se godinama bavi problematikom priliva doznaka od naše dijaspore. „Pandemija kovida 19 je, bez sumnje, imala negativan uticaj na sve tokove transakcija, pa i na devizne doznake migranata i iseljenika naše zemlje”, kaže on. S obzirom na to da je u srpska dijaspora poslala u matičnu državu više od 4,2 milijarde dolara u 2019. godini, za prošlu godinu mogla se očekivati „pošiljka” vredna više od 3,3 milijarde dolara. U godini pre korone priliv

Ekonomija

16.01.2021 u 21:45

Srbija na prvom mestu u jugoistočnoj Evropi

Sve evropske zemlje su prošle godine pomogle privredu i građanstvo ugrožene pandemijom. Najbogatije s najviše novca što i ne može biti iznenađenje. Najizdašnija je bila Nemačka, koja je donela mere u vrednosti od 43,3 odsto BDP-a. Slede, Italija sa 36,7, Litvanija sa 28,6, te Francuska sa 23,2 i Španija sa 22 odsto. „Najškrtije” su bile Bugarska (2,2), Rumunija (4,7) i Slovačka pet odsto. Ukupna pomoć države Srbije građanima i privredi od početka pandemije, prema saopštenju Ministarstva finansija, dostiže šest milijardi evra, odnosno 12,7 odsto BDP-a. Po ovom relativnom pokazatelju Srbija je u regionu jugoistočne Evrope prvoplasirana. Ove podatke za naš list saopštava Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu, a njegova analiza obuhvata javno

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović