Polovina minimalca je najveća pomoć za mala preduzeća

Pomoć penzionerima i građanima od 110, odnosno 60 evra, prevoznicima 600 evra po autobusu, isplata tri puta po 50 odsto minimalne zarade i veće garancije države za kredite privredi „kostur” su novih mera koje je država spremila za ovu 2021. godinu, drugu u kojoj traju posledice pandemije na ekonomiju. Najavio ih je pre dva dana predsednik države Aleksandar Vučić, istovremeno uputivši kritiku nekim ministarstvima da nisu dali doprinos privrednom oporavku. Koliko su četiri mere jasne toliko je sagovornicima našeg lista nejasno na koga je mislio. Šta kažu ekonomisti na novi paket pomoći?

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da se radi o velikom paketu, ali da bi pomoć trebalo da dobiju oni koji imaju veći pad privredne aktivnosti. Ko je pogođen trebalo bi više da dobije i na taj način mere bi imale i veći efekat.

„Dobro je što će pomoć dobiti prevoznici, jer jesu ugroženi. Loše je što pomoć dobijaju svi građani, i oni imućni i oni siromašni. Bolje je da se pomogne privredi, onima čija su radna mesta ugrožena, siromašnima. Ima smisla ovoga puta pomoći i velikim preduzećima ako su ugrožena, a to se vidi iz pada prihoda. Nema opravdanja za pomoć IT sektoru, telekomunikacijama, farmaceutskoj industriji. Cene hrane su skočile na svetskim berzama, kao i osnovnih metala. Svim mikro i malim preduzećima pomoć treba dati, jer se ne može, zbog skromnih administrativnih kapaciteta države, proveravati ko je ugrožen, a ko nije”, smatra Arsić.

Još se ne zna tačno koliko će vredeti budući paket pomoći, ali je izvesno da će za pomoć svim građanima i penzionerima biti potrebno 400–420 miliona evra, kaže on. Prošle godine je za to bilo potrošeno 600 miliona evra. Veći troškovi znače da će verovatno biti produbljen minus u državnoj kasi i da će se premašiti planirani nivo deficita od tri odsto BDP-a, a biće povećan i javni dug.

„Deo para će se biti obezbeđen zaduživanjem, deo verovatno od para pristiglih prodajom Komercijalne banke, a deo preraspodelom postojećih stavki u budžetu. Moguće i na račun javnih investicija koje su vrlo ambiciozno postavljene. Da se računa na zaduživanje jasno je i po tome što se najavljuje da će nivo javnog duga dostići 61 odsto BDP-a. Prirast javnog duga je prošle godine bio manji, jer su trošene i pare depozita države i koncesije od Aerodroma. Tih 61 odsto nije preteran nivo duga i ništa se dramatično ne dešava kada država pređe taj nivo”, kaže Arsić koji novi veliki paket pomoći dovodi u vezu s izborima u 2022. godini. Poznato je u teoriji da države čak i u starim demokratijama više troše pred izbore, a ta ekspanzija podstiče rast BDP-a, ali rastu i dugovi.

Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji, smatra da je dobro što će država da proširi garantnu šemu i što će prihvatiti veći rizik za odobravanje zajmova, jer će na taj način olakšati bankama odobravanje kredita. One su se stisle, postale konzervativne, jer je rizik veliki, a kada za njih rizik bude manji zajmove će moći da dobiju i oni sektori koji do sada nisu mogli i njima će biti olakšano preživljavanje.

Što se tiče isplate tri puta po 50 odsto minimalca to ima smisla za neke sektore poput saobraćaja, turizma, hotelijerstva, jer ako se preduzeće uništi treba puno vremena da se ponovo stvori, ali pomoć da ne treba svi da je dobiju, jer nisu svi ugroženi. Selektivnost je neophodna mada – istini za volju – gde ona postoji otvara se prostor za korupciju tako da je to mač sa dve oštrice, kaže on.

„Davanje 110 evra penzionerima i 60 evra svim građanima podjednako je neracionalna mera kao i prošlogodišnja od 100 evra. Apsurdno i neprimereno je dati isto i onom ko ima penziju od 25.000 i onom sa 125.000 dinara. Ako je želja da se ublaže socijalne razlike to se ne radi ad hok merama, već sistemski”, kaže Madžar.

Naš sagovornik ne zna koja to ministarstva nisu dala doprinos rastu BDP-a, ali pošto se vakcinisao pre dva dana ima samo reči hvale za efikasnost, organizaciju, uslužnost medicinskih radnika u Domu zdravlja na Novom Beogradu, a samim tim i za organizaciju Ministarstva zdravlja.

Đorđe Đukić, takođe profesor Ekonomskog fakulteta u penziji, kaže da je reakcija države poželjna kada je izvesno da je dejstvo pandemije produženo i da se zemlje evro zone, posebno Nemačka kao naš glavni partner, sporo oporavljaju.

„Polovina minimalca je dobro rešenje za mala preduzeća, jer je to jedini način da ona prežive. I u drugim zemljama se ona oslanjaju na pomoć države. Što se tiče davanja pomoći svim građanima, takozvani novac iz helikoptera, to ima smisla jer se podstiče potrošnja u uslovima kada svi štede zbog ograničenja kretanja. Ali kao ekonomista smatram da pomoć treba da dobiju samo ugroženi. Zašto dati onima sa natprosečnim primanjima kad je reč o novcu iz javnih izvora za koji se država zadužuje”, kaže Đukić.

Podseća da sada mogu da se iskoriste blagodati jeftinog zaduživanja, jer Evropska centralna banka najavljuje da će i ove i naredne godine zadržati nultu osnovnu kamatnu stopu, a nastaviće i sa programom otkupa dužničkih papira.