Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

12.01.2021 у 20:00

Банке у Србији неће наплаћивати чување пара

У многим европским земљама камате на штедњу односно депозите су у минусу тако да грађани и привреда банкама плаћају то што држе новац код њих. То код нас још није случај иако су камате на штедњу и овде ниске. У Словенији, на пример, постоји велика вероватноћа да ће се у увести накнаде за чување новца што је пре неколико дана потврдио и Блаж Бродњак, први човек словеначке НЛБ. Он је изјавио за тамошње медије да ће се то вероватно уводити постепено за готовинске депозите веће од 100.000 евра. НЛБ не намерава да их уводи за ниже износе. Разлог је то што су, после затварања, повећани депозити „јер људи немају где да потроше новац и полажу га у банке“. За нас ова вест не би била битна да НЛБ није постала власник домаће државне Комерцијалне банке у којој је баш зато положен и највећи

Економија

29.12.2020 у 22:00

Банке мењају власнике – за клијенте остаје све по старом

Када се за који дан оконча продаја Комерцијалне банке словеначкој Новој љубљанској банци (НЛБ), која је иначе у власништву америчких инвестиционих фондова, за њене клијенте се ништа неће променити. Они ће наставити да извршавају обавезе као и до сада с тим што ће их банка обавестити да је дошло до промене власника што никако не утиче на однос поверилац дужник. Другачије и не може бити јер тако предвиђа Закон о заштити корисника финансијских услуга по коме клијенти не смеју да трпе зато што банке мењају власнике. Да је другачије на финансијском тржишту би настао прави хаос с обзиром на то колико је банака у последње две деценије променило власника, а и на чињеницу да се у случају Комерцијалне банке ради о највећој домаћој банци у којој је отворено два милиона рачуна што физичких лица,

Економија

26.12.2020 у 19:00

Јагма за банкарским сефовима

Суграђанка која је пре неколико дана дошла са сином у Комерцијалну банку у намери да га овласти да он убудуће уместо ње користи сеф и добије кључ, изненадила се када је чула да то банка не практикује. Објаснили су јој, како је потврдила ова читатељка „Политике”, да може да бира или да се на њу и даље води сеф, или да син буде стављен на листу оних који потражују сеф с тим што то чекање може да потраје и по годину дана. Јер је захтева много, а сефова мало. Објаснила им је да дуже време неће бити у земљи и да зато жели сина да овласти да користи сеф, али је схватила да од тог посла нема ништа. Наиме, како су јој објаснили, сеф није њено власништво, те с тога не може да овласти никог другог, већ да син поднесе захтев за други сеф. Било како било, тек у банкама је слободних сефова јако

Економија

23.12.2020 у 20:20

У банку по мораторијум

Сви они који су због последица пандемије запали у финансијске тешкоће и не могу као раније да извршавају обавезе према банкама и лизинг кућама могу да траже предах у плаћању. Иако су у јавности мере Народне банке Србије популарно назване трећи мораторијум, ради се заправо о персонализованом, личном мораторијуму који не важи аутоматски за све дужнике као прва два, већ само за оне који га затраже од поменутих поверилаца. И који морају да га одобре дужнику ако су испуњени услови које је таксативно навела централна банка. Приликом прописивања услова овог мораторијума, НБС се очигледно руководио тиме да има оних којима зараде нису смањене и не касне им плате, па зашто би онда добили повластицу да не плаћају обавезе. На пример, запослени у јавном сектору. Дужничка слика привреде и

Економија

17.12.2020 у 22:00

Нема трећег мораторијума – пријавите се за помоћ сами

Трећег мораторијума на обавезе према банкама и лизинг кућама који би важио за све за сада нема, иако су га многи дужници прижељкивали. Могућност одложеног плаћања и реструктурирања дугова новим мерама Народне банке Србије (НБС) дата је само онима који су запали у тешкоће изричито услед пандемије и уколико испуњавају услове који су прописани. Да би добили нове рокове отплате и шестомесечни грејс период, потребно je да сами до 30. априла наредне године поднесу захтев банци, лизинг кући или на адресе више њих уколико имају дугове на више страна. Могуће је тражити олакшице само за неке, а не за све дугове. Народна банка је још у јулу донела сличне мере када је омогућила дужницима да за готовинске кредите добију додатне две године рока, а за стамбене пет. Новинарска анкета по банкама је

Економија

16.12.2020 у 22:00

Дужницима омогућени додатни рокови за отплату обавеза

Дужници који су због пандемије запали у финансијске тешкоће и не могу као до сада да плаћају обавезе моћи ће да траже продужетак периода отплате, а добиће и грејс период од шест месеци. То је предвиђено новим мерама Народне банке (НБС) које ће пословне банке и лизинг куће морати да примене. Олакшице ће од банака моћи да траже физичка лица, пољопривредници, предузетници и привредна друштва, и то одмах, јер су мере већ ступиле на снагу. Оне подразумевају репрограм и рефинансирање кредита и обавеза из финансијског лизинга, уз одобравање грејс периода од шест месеци и одговарајућег продужења рока отплате, тако да месечне обавезе дужника не буду веће од оних из плана отплате пре одобравања олакшица. Током грејс периода банка обрачунава камату, при чему се дужник, у самом захтеву, опредељује

Економија

15.12.2020 у 22:00

Криза изазвана короном спречава пад камата

Камате на зајмове и становништва и привреде код нас се константно снижавају, што је уосталом и светски тренд, а нема сумње да ће бити још и ниже. Пре неколико дана Народна банка (НБС) смањила је своју основну стопу на само један одсто, а тај ниво је за 1,25 процентних поена нижи него пре избијања пандемије. Тренд пада камата видљив је и код кредита у отплати. Пошто су камате смањене, последично су ниже и рате зајмова. Према подацима НБС у септембру, а то им је последњи податак, просечна камата на динарске кредите износила је 8,3 одсто. У односу на мај 2013, када је започето ублажавање монетарне политике, нижа је за чак 12,2 одсто. Каматне стопе на најзаступљеније, готовинске кредите снижене су за 0,1 процентни поен на 9,2 одсто. Многи ће рећи да је ово и даље висока цена зајма с

Економија

10.12.2020 у 22:44

Олакшана куповина стана у сивој фази

Када је Народна банка (НБС) у августу усвојила мере којим је омогућила банкама да могу да одобре стамбене зајмове за куповину стана у такозваној сивој градњи, стручњаци су за то имали само речи хвале. Таква куповина некретнина у новоградњи, објаснили су, подстиче грађевинску индустрију и самим тим ублажава пад привредне активности. Сем тога, купцима омогућава да купе некретнину јефтиније, јер практично финансирају инвеститора. До тада су банке одобравале стамбене кредите уз услов да степен изграђености објекта буде већи од 80 одсто. Колико је заживела ова мера? У Комерцијалној банци, на пример, и даље не дају стамбене зајмове ако је степен изграђености објекта испод 80 одсто, у Ерсте банци кажу да су и пре поменуте одлуке одобравали стамбене зајмове када је степен изграђености нижи, а

Економија

08.12.2020 у 22:00

Од 2021. рок за отплату кеш кредита шест година

Они који намеравaју да узму готовински или потрошачки кредит наредне године морају да рачунају с тим да ће моћи да га отплаћују на највише шест година. Такав је пропис Народне банке (НБС) и она рокове за отплату зајмова, упркос утицају пандемије на економију, неће мењати. Подсећања ради, у јулу, као једну од мера за помоћ становништву које има кредите, централна банка омогућила је продужење рока отплате за зајмове у отплати за две године. Прописима усвојеним у децембру 2018. године било је предвиђено фазно скраћивање, и то за кредите одобрене у току 2019. године на осам година, у току 2020. године – седам година и кредите одобрене почев од 1. јануара 2021. године – шест година. – Сматрамо да је тренутна криза разлог више да се нови кредити одобравају у складу с прописаном динамиком

Економија

07.12.2020 у 08:34

Није време за развој већ за смањење губитака

Држава ће и у наредној години наставити да помаже привреду и то је јасно из укупног износа субвенција од 120 милијарди динара које даје за пољопривреду, железницу, туризам, путеве... Наставиће и да даје субвенције за подстицање запошљавања, као и за заједничке инвестиције са страним улагачима. Неизвесно је, међутим, на коју и колику ће помоћ запослени и привреда моћи да рачунају уколико последице пандемије потрају. Економисту уверавају да држава има разне могућности. Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да се ванредна помоћ привреди због короне у буџету за наредну годину не види, јер он није тако детаљан. Држава има на располагању много начина да помогне привреди, на пример из буџетске резерве или од пара намењених за субвенције привреди. Увек постоји

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

13.06.2026 у 10:48

Барбарез: Резултат је реалан, бод против Kанаде је задовољавајући

13.06.2026 у 10:47

Дрвеће можда складишти мање угљен-диоксида него што се мислило

13.06.2026 у 10:42

Ни евро више Украјини за рат и корупцију

13.06.2026 у 10:35

Кина: САД злоупотребљава националну безбедност

13.06.2026 у 10:34

Сутра наранџасти метео-аларм на северу Србије

13.06.2026 у 10:32

Индијски војни авион срушио се при слетању у Асаму