Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Ekonomija

12.01.2021 u 20:00

Banke u Srbiji neće naplaćivati čuvanje para

U mnogim evropskim zemljama kamate na štednju odnosno depozite su u minusu tako da građani i privreda bankama plaćaju to što drže novac kod njih. To kod nas još nije slučaj iako su kamate na štednju i ovde niske. U Sloveniji, na primer, postoji velika verovatnoća da će se u uvesti naknade za čuvanje novca što je pre nekoliko dana potvrdio i Blaž Brodnjak, prvi čovek slovenačke NLB. On je izjavio za tamošnje medije da će se to verovatno uvoditi postepeno za gotovinske depozite veće od 100.000 evra. NLB ne namerava da ih uvodi za niže iznose. Razlog je to što su, posle zatvaranja, povećani depoziti „jer ljudi nemaju gde da potroše novac i polažu ga u banke“. Za nas ova vest ne bi bila bitna da NLB nije postala vlasnik domaće državne Komercijalne banke u kojoj je baš zato položen i najveći

Ekonomija

29.12.2020 u 22:00

Banke menjaju vlasnike – za klijente ostaje sve po starom

Kada se za koji dan okonča prodaja Komercijalne banke slovenačkoj Novoj ljubljanskoj banci (NLB), koja je inače u vlasništvu američkih investicionih fondova, za njene klijente se ništa neće promeniti. Oni će nastaviti da izvršavaju obaveze kao i do sada s tim što će ih banka obavestiti da je došlo do promene vlasnika što nikako ne utiče na odnos poverilac dužnik. Drugačije i ne može biti jer tako predviđa Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga po kome klijenti ne smeju da trpe zato što banke menjaju vlasnike. Da je drugačije na finansijskom tržištu bi nastao pravi haos s obzirom na to koliko je banaka u poslednje dve decenije promenilo vlasnika, a i na činjenicu da se u slučaju Komercijalne banke radi o najvećoj domaćoj banci u kojoj je otvoreno dva miliona računa što fizičkih

Ekonomija

26.12.2020 u 19:00

Jagma za bankarskim sefovima

Sugrađanka koja je pre nekoliko dana došla sa sinom u Komercijalnu banku u nameri da ga ovlasti da on ubuduće umesto nje koristi sef i dobije ključ, iznenadila se kada je čula da to banka ne praktikuje. Objasnili su joj, kako je potvrdila ova čitateljka „Politike”, da može da bira ili da se na nju i dalje vodi sef, ili da sin bude stavljen na listu onih koji potražuju sef s tim što to čekanje može da potraje i po godinu dana. Jer je zahteva mnogo, a sefova malo. Objasnila im je da duže vreme neće biti u zemlji i da zato želi sina da ovlasti da koristi sef, ali je shvatila da od tog posla nema ništa. Naime, kako su joj objasnili, sef nije njeno vlasništvo, te s toga ne može da ovlasti nikog drugog, već da sin podnese zahtev za drugi sef. Bilo kako bilo, tek u bankama je slobodnih sefova jako

Ekonomija

23.12.2020 u 20:20

U banku po moratorijum

Svi oni koji su zbog posledica pandemije zapali u finansijske teškoće i ne mogu kao ranije da izvršavaju obaveze prema bankama i lizing kućama mogu da traže predah u plaćanju. Iako su u javnosti mere Narodne banke Srbije popularno nazvane treći moratorijum, radi se zapravo o personalizovanom, ličnom moratorijumu koji ne važi automatski za sve dužnike kao prva dva, već samo za one koji ga zatraže od pomenutih poverilaca. I koji moraju da ga odobre dužniku ako su ispunjeni uslovi koje je taksativno navela centralna banka. Prilikom propisivanja uslova ovog moratorijuma, NBS se očigledno rukovodio time da ima onih kojima zarade nisu smanjene i ne kasne im plate, pa zašto bi onda dobili povlasticu da ne plaćaju obaveze. Na primer, zaposleni u javnom sektoru. Dužnička slika privrede i

Ekonomija

17.12.2020 u 22:00

Nema trećeg moratorijuma – prijavite se za pomoć sami

Trećeg moratorijuma na obaveze prema bankama i lizing kućama koji bi važio za sve za sada nema, iako su ga mnogi dužnici priželjkivali. Mogućnost odloženog plaćanja i restrukturiranja dugova novim merama Narodne banke Srbije (NBS) data je samo onima koji su zapali u teškoće izričito usled pandemije i ukoliko ispunjavaju uslove koji su propisani. Da bi dobili nove rokove otplate i šestomesečni grejs period, potrebno je da sami do 30. aprila naredne godine podnesu zahtev banci, lizing kući ili na adrese više njih ukoliko imaju dugove na više strana. Moguće je tražiti olakšice samo za neke, a ne za sve dugove. Narodna banka je još u julu donela slične mere kada je omogućila dužnicima da za gotovinske kredite dobiju dodatne dve godine roka, a za stambene pet. Novinarska anketa po bankama je

Ekonomija

16.12.2020 u 22:00

Dužnicima omogućeni dodatni rokovi za otplatu obaveza

Dužnici koji su zbog pandemije zapali u finansijske teškoće i ne mogu kao do sada da plaćaju obaveze moći će da traže produžetak perioda otplate, a dobiće i grejs period od šest meseci. To je predviđeno novim merama Narodne banke (NBS) koje će poslovne banke i lizing kuće morati da primene. Olakšice će od banaka moći da traže fizička lica, poljoprivrednici, preduzetnici i privredna društva, i to odmah, jer su mere već stupile na snagu. One podrazumevaju reprogram i refinansiranje kredita i obaveza iz finansijskog lizinga, uz odobravanje grejs perioda od šest meseci i odgovarajućeg produženja roka otplate, tako da mesečne obaveze dužnika ne budu veće od onih iz plana otplate pre odobravanja olakšica. Tokom grejs perioda banka obračunava kamatu, pri čemu se dužnik, u samom zahtevu,

Ekonomija

15.12.2020 u 22:00

Kriza izazvana koronom sprečava pad kamata

Kamate na zajmove i stanovništva i privrede kod nas se konstantno snižavaju, što je uostalom i svetski trend, a nema sumnje da će biti još i niže. Pre nekoliko dana Narodna banka (NBS) smanjila je svoju osnovnu stopu na samo jedan odsto, a taj nivo je za 1,25 procentnih poena niži nego pre izbijanja pandemije. Trend pada kamata vidljiv je i kod kredita u otplati. Pošto su kamate smanjene, posledično su niže i rate zajmova. Prema podacima NBS u septembru, a to im je poslednji podatak, prosečna kamata na dinarske kredite iznosila je 8,3 odsto. U odnosu na maj 2013, kada je započeto ublažavanje monetarne politike, niža je za čak 12,2 odsto. Kamatne stope na najzastupljenije, gotovinske kredite snižene su za 0,1 procentni poen na 9,2 odsto. Mnogi će reći da je ovo i dalje visoka cena zajma

Ekonomija

10.12.2020 u 22:44

Olakšana kupovina stana u sivoj fazi

Kada je Narodna banka (NBS) u avgustu usvojila mere kojim je omogućila bankama da mogu da odobre stambene zajmove za kupovinu stana u takozvanoj sivoj gradnji, stručnjaci su za to imali samo reči hvale. Takva kupovina nekretnina u novogradnji, objasnili su, podstiče građevinsku industriju i samim tim ublažava pad privredne aktivnosti. Sem toga, kupcima omogućava da kupe nekretninu jeftinije, jer praktično finansiraju investitora. Do tada su banke odobravale stambene kredite uz uslov da stepen izgrađenosti objekta bude veći od 80 odsto. Koliko je zaživela ova mera? U Komercijalnoj banci, na primer, i dalje ne daju stambene zajmove ako je stepen izgrađenosti objekta ispod 80 odsto, u Erste banci kažu da su i pre pomenute odluke odobravali stambene zajmove kada je stepen izgrađenosti

Ekonomija

08.12.2020 u 22:00

Od 2021. rok za otplatu keš kredita šest godina

Oni koji nameravaju da uzmu gotovinski ili potrošački kredit naredne godine moraju da računaju s tim da će moći da ga otplaćuju na najviše šest godina. Takav je propis Narodne banke (NBS) i ona rokove za otplatu zajmova, uprkos uticaju pandemije na ekonomiju, neće menjati. Podsećanja radi, u julu, kao jednu od mera za pomoć stanovništvu koje ima kredite, centralna banka omogućila je produženje roka otplate za zajmove u otplati za dve godine. Propisima usvojenim u decembru 2018. godine bilo je predviđeno fazno skraćivanje, i to za kredite odobrene u toku 2019. godine na osam godina, u toku 2020. godine – sedam godina i kredite odobrene počev od 1. januara 2021. godine – šest godina. – Smatramo da je trenutna kriza razlog više da se novi krediti odobravaju u skladu s propisanom

Ekonomija

07.12.2020 u 08:34

Nije vreme za razvoj već za smanjenje gubitaka

Država će i u narednoj godini nastaviti da pomaže privredu i to je jasno iz ukupnog iznosa subvencija od 120 milijardi dinara koje daje za poljoprivredu, železnicu, turizam, puteve... Nastaviće i da daje subvencije za podsticanje zapošljavanja, kao i za zajedničke investicije sa stranim ulagačima. Neizvesno je, međutim, na koju i koliku će pomoć zaposleni i privreda moći da računaju ukoliko posledice pandemije potraju. Ekonomistu uveravaju da država ima razne mogućnosti. Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da se vanredna pomoć privredi zbog korone u budžetu za narednu godinu ne vidi, jer on nije tako detaljan. Država ima na raspolaganju mnogo načina da pomogne privredi, na primer iz budžetske rezerve ili od para namenjenih za subvencije privredi. Uvek

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović