Nije vreme za razvoj već za smanjenje gubitaka

Država će i u narednoj godini nastaviti da pomaže privredu i to je jasno iz ukupnog iznosa subvencija od 120 milijardi dinara koje daje za poljoprivredu, železnicu, turizam, puteve... Nastaviće i da daje subvencije za podsticanje zapošljavanja, kao i za zajedničke investicije sa stranim ulagačima. Neizvesno je, međutim, na koju i koliku će pomoć zaposleni i privreda moći da računaju ukoliko posledice pandemije potraju. Ekonomistu uveravaju da država ima razne mogućnosti.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da se vanredna pomoć privredi zbog korone u budžetu za narednu godinu ne vidi, jer on nije tako detaljan. Država ima na raspolaganju mnogo načina da pomogne privredi, na primer iz budžetske rezerve ili od para namenjenih za subvencije privredi. Uvek postoji mogućnost rebalansa kao što je to bio slučaj ove godine. Drugi minimalac u iznosu od 60 odsto je prvo isplaćen, pa tek onda ozakonjen rebalansom državne kase.

„Ako država planira da sektoru ugostiteljstva da neki novi jednomesečni minimalac, to nisu velika sredstva i veliko opterećenje za nju. Kada je davala minimalnu zaradu za milion zaposlenih to ju je na mesečnom nivou koštalo 31,32 milijarde dinara. Ako bi dala tu pomoć, za sto hiljada zaposlenih koštalo bi je ne više od 3,5 milijardi dinara. Nepoznato je ko bi bio obuhvaćen, koliko zaposlenih u hotelijerstvu, ugostiteljstvu”, kaže naš sagovornik.

Arsić kaže da se sada, kada privreda traži novu podršku, vidi da je prilikom dodele ranijih paketa pomoći bila potrebna veća selektivnost, jer bi se uštedeo novac za one koji su najugroženiji i kojima je pomoć potrebnija. Misli i na preduzeća i na građane. Zbog neselektivnosti za kratko vreme je potrošeno mnogo novca. Podseća da ima delatnosti koje uopšte nisu imale pad već čak imaju i rast u odnosu na isti period prošle godine.

Prehrambena, farmaceutska industrija, hemijska industrija. Samo neki njihovi delovi koji proizvode luksuzne proizvode imali su pad. Druge zemlje su davale pomoć prema padu prihoda u prethodnoj godini slično kao što se kod nas davala pomoć za gradske hotele, ali ne i za turističke centre u unutrašnjosti. Opcija je i da se pomoć daje ne samo ugostiteljstvu već i po preduzećima koja su najviše ugrožena.

On smatra da je baš zbog toga što privreda očekuje novu pomoć trebalo sačekati sa povećanjem plata u javnom sektoru i to odgoditi za sredinu 2021. godine. Jer treba u budžetu ostaviti sredstva za intervencije. Neizvesno je koliki će biti troškovi zdravstva, koliko će koštati vakcinacija, troškovi prevoza vakcine na izuzetno niskim temperaturama…

Sem toga eventualno novo zaključavanje neće biti linearno kao ono prvo, jer će mnoge delatnosti nastaviti da rade – prevoz, radnje koje ne prodaju prehrambenu robu, oni kod kojih je zadržavanje u unutrašnjem prostoru malo.

Božo Drašković, ranije saradnik Instituta ekonomskih nauka, kaže da će pomoć privredi zavisiti od raspoloživih sredstava u budžetu i mogućnosti države da se dodatno zaduži na tržištu, a sve to nije beskonačno.

„Pomoć pogođenim sektorima je neophodna i to su radile i druge zemlje. Ali treba napraviti selekciju. Farmaceutska industrija sada nažalost ima veću proizvodnju i dodatne prihode zbog veće proizvodnje lekova i sanitetskog materijala. Elektroprivreda radi, njihovi potrošači plaćaju račune. Telekomunikacije takođe rade. Sektor ugostiteljstva, hotelijerstva je ugrožen, male zanatske radnje takođe”, kaže ovaj ekonomista.

Pravednost, kaže, ne postoji, ali se ipak i o tome mora voditi računa da se pomoć da onima kojima je najneophodnija. Samim tim će i budžet uštedeti. Na razne načine država može da vidi ko ima pad prihoda, između ostalog i preko Poreske uprave.

„Smatram da je već primenjeni model davanja minimalne zarade o trošku države dobar. On ide zaposlenima i ulazi u ekonomiju jer oni kupuju, plaćaju račune. Država je kao i svake godine predvidela deo za subvencije i strateški razvoj, ali sada nije vreme za razvoj već za održanje i smanjenje gubitaka”, smatra Drašković.