Kriza izazvana koronom sprečava pad kamata

Kamate na zajmove i stanovništva i privrede kod nas se konstantno snižavaju, što je uostalom i svetski trend, a nema sumnje da će biti još i niže. Pre nekoliko dana Narodna banka (NBS) smanjila je svoju osnovnu stopu na samo jedan odsto, a taj nivo je za 1,25 procentnih poena niži nego pre izbijanja pandemije. Trend pada kamata vidljiv je i kod kredita u otplati. Pošto su kamate smanjene, posledično su niže i rate zajmova.

Prema podacima NBS u septembru, a to im je poslednji podatak, prosečna kamata na dinarske kredite iznosila je 8,3 odsto. U odnosu na maj 2013, kada je započeto ublažavanje monetarne politike, niža je za čak 12,2 odsto. Kamatne stope na najzastupljenije, gotovinske kredite snižene su za 0,1 procentni poen na 9,2 odsto. Mnogi će reći da je ovo i dalje visoka cena zajma s obzirom na to kolika je cena zaduživanja samih banaka.

Da li je došlo vreme da banke značajnije obore cenu zajmova s obzirom na to da je pozajmljeni novac za njih sada najjeftiniji? Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da banke imaju prostor za to, ali da ih sprečava rizik krize izazvane koronom.

-Definitivno banke imaju mogućnosti da snize kamate, jer je referentna kamata od samo jedan odsto najniža u istoriji i vrlo blizu bazne stope koju određuje Evropska centralna banka, što nikad nije bilo. Da mi je neko pre pet godina rekao da će referentna kamata da iznosi samo jedan odsto ne bih mu verovao. Ubeđen sam da će banke odreagovati, ali kada i za koliko, videćemo. Meni se čini da je 9,2 odsto na keš kredit velika kamata. Međutim, mora se imati u vidu da banke vagaju kako će se korona kriza odraziti na zaposlenost i smanjenje zarada klijenta, jer ako neko ostane bez posla, banke neće moći da naplate zajam. Sredstva obezbeđenja su u slučaju keš zajma vrla mala. Zato banke kriza izazvana koronom sprečava da reaguju onako kako bi trebalo”, kaže Grubišić.

Što se tiče evroindeksiranih kredita stanovništvu, a tu se mahom radi o stambenim zajmovima, prosečna kamatna stopa na novoodobrene zajmove u septembru iznosila je 3,3 odsto i u odnosu na jun bila je niža za 0,4 odsto. U centralnoj banci objašnjavaju da je pad prosečne stope rezultat rasta učešća stambenih kredita u ukupnim novoodobrenim kreditima u evro znaku, sa 66 odsto u junu na 78 odsto u septembru. Oni se odobravaju po nižoj kamatnoj stopi od prosečne.

Rezultati novoobjavljene oktobarske ankete o kreditnoj aktivnosti pokazuju da su kreditni standardi za stanovništvo pooštreni tokom trećeg kvartala. Pooštravanje standarda odnosilo se pre svega na gotovinske kredite i kredite za refinansiranje, a u manjoj meri na stambene kredite. Na pooštravanje standarda uticao je pre svega povećan utisak rizika i manja spremnost na preuzimanje rizika u uslovima pandemije, a u istom smeru delovala je i konkurencija među bankama, dok je uticaj troškova finansiranja bio neutralan. Prema očekivanjima banaka, u četvrtom kvartalu se očekuje ublažavanje standarda, na šta će uticati konkurencija među bankama i niži troškovi izvora za kredite. Pooštravanje standarda odrazilo se na strože zahteve u pogledu obezbeđenja kredita – vrednost sredstava obezbeđenja, hipoteke i obaveznog učešća i depozita, kao i cenovne uslove kredita – više kamatne marže i provizije i naknade.

Prema oceni banaka, tražnja stanovništva za kreditima povećana je u periodu avgust–septembar. Povećana je, pre svega, tražnja za devizno indeksiranim stambenim i dinarskim gotovinskim kreditima i kreditima za refinansiranje. Na rast tražnje uticali su kupovina nepokretnosti i refinansiranje postojećih obaveza, a isti faktori trebalo bi da doprinesu rastu i u periodu do kraja godine.

Rast kredita stanovništvu u septembru je iznosio 13,8 odsto i povećani su za 49,5 milijardi  dinara. Pored povoljnih uslova zaduživanja, rastu kredita stanovništva doprineo je i dodatni dvomesečni moratorijum na otplatu kredita, kao i kreditiranje preduzetnika u okviru garantne šeme. Gotovinski i stambeni krediti su i dalje dve najzastupljenije kategorije među kreditima stanovništvu, sa učešćem 44,7, odnosno 35,7 odsto. Pored toga, rastu kredita doprinelo je i kreditiranje preduzetnika u okviru garantne šeme. Istovremeno, blago su povećana i potraživanja banaka po osnovu potrošačkih kredita i kreditnih kartica, dok su prekoračenja po tekućim računima bila na sličnom nivou kao u junu.