Umetnica koja vraća dugove sama sebi

Likovna umetnica Daniela Fulgosi danas je među akterima savremene vizuelne scene. Naime, ona četvrtu deceniju razvija intenzivnu i zapaženu umetničku aktivnost, a već na samom početku devedesetih godina prošlog stoleća bilo je očigledno da se na recentnoj sceni promoviše snažna i ambiciozna autorska pojava na čijem se amblematskom primeru potvrđuje teza o postojanoj vitalnosti klasičnih medija. U njenom poetskom diskursu sublimiranom u crtežima, grafikama, kolažima i umetničkom knjigom dominantan je stav da nije reč o rubnim likovnim pojavama.

Nova postavka crteža u Galeriji ULUS-a već svojim naslovom „Daydreaming”, iliti svojevrsni beg od stvarnosti u dnevno sanjarenje, referiše i na ne/moguće osvajanje slobode u zrelom životnom dobu uz negovanu stvaralačku praksu.

U autorkinom dokumentarnom zapisu uz ovu izložbu navedeno je: „Vreme je oduvek bilo najvrednija moneta, način na koji ga trošim i koliko je većina delatnosti manje vredna od stvaralaštva za koje vreme kradem. U tom kontekstu poslednjih godina isključivo vraćam dugove sama sebi i pokušavam da izrazim sve svoje opsesije.” Ovo autobiografsko svedočanstvo baca svetlo na život i stvaralaštvo žene/umetnice u vremenu društvenih i personalnih turbulencija, etičkog relativizma i forsiranja savršene osrednjosti; na suprotnoj strani je kreativni fokus koji umesto malaksalosti u komforu budi bunt i elementarnu borbu za preživljavanje, lagani i diskretni beg od „vulgarnosti”.

Kritičari su zapazili da žestokim likovnim sredstvima autorka ispoljava naboje svoje unutrašnje energije. U kontekstu ovako postavljenog stvaralačkog sistema Daniela Fulgosi se proteklih pet godina, uprkos velikim iskušenjima svake vrste, posvetila radovima na papiru, crtežima i kolažima. Naime, kako sama smatra, tehnika, materijali i procesi je nikada nisu zanimali, to je njena konstanta. Tako crteže radi najjednostavnijim, klasičnim sredstvima, papire za kolaže sama boji i priprema, papir kao baza je oduvek bio njen, zna kako da ga koristi i njime manipuliše. U ovom prezasićenom i kontaminiranom vremenu u kojem caruje inflacija prizora i slike, umetnica smatra da se njen izbor pokazao kao ispravan. Navodimo ovaj autorski stav jer delimo isto mišljenje. Istina, crtež je u svojoj primarnoj ulozi način mišljenja, linija traga ruke gde se odgovarajuća tehnička realizacija tek podrazumeva.

Negovana ortografija ovog rukopisa izražena je notom vizuelnog bogatstva od crno-belih do bojenih pasaža, na nekima su u kompoziciju integrisane i kolažne situacije, ali kao upadljiva poenta u mnogim radovima je linija ekspresivnog crteža koja svojim moćnim vijugavim kretanjem pojačava pulsiranje kompozicije; ova živa linija stvara utisak idejnog jedinstva. U poetskom smislu, ciklus „Daydreaming” je tvorevina apstrakcije sa elementima figuracije, figuracije koja je jedna od magistralnih linija u ovom stvaralačkom opusu. Već i indikativni naslovi radova „Detinjstvo”, „Mogućnost nepričanja”, „Jedan sunčani dan”, „Dalmacija”, „Mogućnost pričanja” – predstavljaju način razmišljanja, samorefleksije sopstvenog bića, sećanja, istraživanje procesa i prostora. Crteži/radovi na papiru u stvaralaštvu Daielne Fulgosi imaju sopstveno mesto i konceptualnu vrednost, a u kontekstu ove postavke i pozicije kulture i ove 2026. godine izdvojila se vitalna misao da je jedina lepota istina i da je, uprkos neartikulisanim šumovima u vremenu, lepota jedina subverzija danas.