Odlazak stvaraoca najskupljih slika
Poznati britanski umetnik Dejvid Hokni, jedna od najvažnijih figura savremene umetnosti u 20. i 21. veku, preminuo je kod kuće 11. juna, mesec dana pre svog 89. rođendana – vest je koja je ovih dana obišla svet, a koju je objavio njegov predstavnik za medije. Omiljeni britanski slikar koji je pomerao granice, bio je poznat po figurativnom izrazu, tankoj liniji i istraživanju svetlosti i prostora, ali i po tome što je njegovo delo „Portret umetnika (Bazen sa dve figure)” prodato 2018. godine na aukciji za 70 miliona funti (oko 80 miliona evra ili oko 90 miliona dolara), što je tada bio rekord za rad živog umetnika. Hokni je titulu „najskupljeg živog umetnika” dobio kada je već imao 81 godinu. Sve do tada, najskuplja njegova dela bile su slike „Pacific Coast Highway” i „Santa Monika”, koja je nekoliko meseci pre rekorda sa slikom „Portret umetnika” prodata u njujorškom „Sadebiju” za „samo” 29,5 miliona dolara.
„Portret umetnika” je slika iz 1972. godine koju su uoči aukcije u „Kristiju” nazvali umetnikovim remek-delom i koja se, sudeći po rekordnoj prodaji, pokazala jednom od najznačajnijih modernog doba. Ona je inače „kruna” velike retrospektivne izložbe u londonskoj galeriji „Tejt” održane 2017. godine povodom umetnikovog 80. rođendana.
Čovek oštrih stavova, izražavanih naglašenim jorkširskim akcentom, kako prenosi Bi-Bi-Si, radio je sa bojama, fotografijama i ajpedima i bio genije u praktično svakom mediju. Upravo zbog tog akcenta, podsmevali su mu se kad je bio student na Kraljevskom koledžu umetnosti u Londonu krajem pedesetih i ranih šezdesetih. To ga, međutim, nije mnogo doticalo.
„Pogledao bih njihove radove i pomislio: ’Hej, da ja crtam tako, držao bih jezik za zubima’”, rekao je kasnije za Bi-Bi-Si.
Hokni je zapalio svet slikarstva šezdesetih godina prošlog veka i punio slikarske galerije više od pola veka kasnije. Tokom karijere koja se proteže kroz sedam decenija, eksperimentisao je sa slikarstvom, crtežom, grafikom, akvarelom i raznim drugim oblicima umetnosti, među njima i tehnologijom. Pravio je gravure, litografije, čak i vitraže, a ajpedom je slikao drveće i cveće u proleće tokom pandemije 2020. godine. Ti radovi krasili su galerije u Fondaciji „Luj Viton” u Parizu, gde je u aprilu prošle godine otvorena njegova izložba za koju je kazao da je najbolja od svih.
Ova pariska postavka realizovana je u 11 raskošnih galerija pomenute fondacije i bilo je izloženo više od 400 slika koje su nastale u periodu od 1955. do 2025. godine, a izložena su i dela iz privatnih kolekcija koja nikada nisu bila viđena na izložbama. Detaljima izložbe bavio se lično Dejvid Hokni uz pomoć svog asistenta Džonatana Vilkisona, jer je ovo bilo prvi put da se njegova dela pokažu u takvom obimu i u takvom prostoru, sa velikom pompom kakvu može da izvede Fondacija „Luj Viton”. Raznovrsnost njegovog opusa, studiozna predanost s kojom realizuje svaki od svojih ciklusa slika i perioda bile su vrhunski predstavljene i posebno osmišljene u svakoj od galerija.
Dejvid Hokni je inače živeo u Parizu 1973. Sredinom šezdesetih godina preselio se u Los Anđeles, što je inspirisalo neka od njegovih najpoznatijih dela, zrelija i uzdržanija koja su dobila priznanja zbog svoje sposobnosti da prenesu duboke i složene emocije na platno. Među njima su scene sa bazena „A Bigger Splash”, kao i „Čovek pod tušem u Beverli Hilsu” (1964), koja pokazuje njegov razvoj ka realističnijem stilu. Umetnik se svaki put vraćao u London, kao i posle boravka u Normandiji (od 2019. do 2023. godine), kada je vrativši se u britansku prestonicu počeo da crta svoje portrete.
Hokni je rođen 9. jula 1937. godine. Njegov otac Kenet je odbio da služi vojsku i sa jednakim žarom je prezirao socijalnu nepravdu, nuklearna oružja i pušenje, a majka Lora je bila okosnica porodice – snažne volje i zakleta metodistkinja. Dejvid je bio jedno od petoro dece i još od detinjstva je bio opsednut crtanjem. Kasnije, kao dečak u Bredforskoj gimnaziji na stipendiji odbijao je da radi bilo koji drugi predmet sem likovnog.
„Ne ide mi nauka, ali umem da crtam”, napisao je na jednom kontrolnom zadatku, zadajući glavobolje nastavnicima. Sa 16 godina, bilo mu je dozvoljeno da upiše likovnu školu. Studirao je umetnost na Bredford koledžu i prodao svoju prvu sliku – portret svog oca – za 10 funti na Izložbi umetnika u Jorkširu 1957. godine.
Njegov imidž je bio ekstravagantan (prepoznatljiva izblajhana plava kosa, okrugle naočare sa debelim okvirom i cigareta koja mu je visila sa usne), ali je njegova radna etika bila protestantska. Dvanaest sati dnevno radio je mahnito za svojim štafelajem.
Jedan od najbolje kotiranih umetnika našeg vremena tvrdio je da samo sledi jedno pravilo koje glasi „Slikaj ono što voliš” i bio je iznenađen oduševljenjem koje izazivaju njegovi radovi.
Dela su mu izlagana u umetničkim institucijama širom sveta, uključujući Muzej savremene umetnosti u Tokiju, Tejt u Londonu i fondaciju „Luj Viton” u Parizu. Dobio je niz priznanja, među kojima su i najviše državne počasti.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
