Одлазак ствараоца најскупљих слика
Познати британски уметник Дејвид Хокни, једна од најважнијих фигура савремене уметности у 20. и 21. веку, преминуо је код куће 11. јуна, месец дана пре свог 89. рођендана – вест је која је ових дана обишла свет, а коју је објавио његов представник за медије. Омиљени британски сликар који је померао границе, био је познат по фигуративном изразу, танкој линији и истраживању светлости и простора, али и по томе што је његово дело „Портрет уметника (Базен са две фигуре)” продато 2018. године на аукцији за 70 милиона фунти (око 80 милиона евра или око 90 милиона долара), што је тада био рекорд за рад живог уметника. Хокни је титулу „најскупљег живог уметника” добио када је већ имао 81 годину. Све до тада, најскупља његова дела биле су слике „Pacific Coast Highway” и „Санта Моника”, која је неколико месеци пре рекорда са сликом „Портрет уметника” продата у њујоршком „Садебију” за „само” 29,5 милиона долара.
„Портрет уметника” је слика из 1972. године коју су уочи аукције у „Кристију” назвали уметниковим ремек-делом и која се, судећи по рекордној продаји, показала једном од најзначајнијих модерног доба. Она је иначе „круна” велике ретроспективне изложбе у лондонској галерији „Тејт” одржане 2017. године поводом уметниковог 80. рођендана.
Човек оштрих ставова, изражаваних наглашеним јоркширским акцентом, како преноси Би-Би-Си, радио је са бојама, фотографијама и ајпедима и био геније у практично сваком медију. Управо због тог акцента, подсмевали су му се кад је био студент на Краљевском колеџу уметности у Лондону крајем педесетих и раних шездесетих. То га, међутим, није много дотицало.
„Погледао бих њихове радове и помислио: ’Хеј, да ја цртам тако, држао бих језик за зубима’”, рекао је касније за Би-Би-Си.
Хокни је запалио свет сликарства шездесетих година прошлог века и пунио сликарске галерије више од пола века касније. Током каријере која се протеже кроз седам деценија, експериментисао је са сликарством, цртежом, графиком, акварелом и разним другим облицима уметности, међу њима и технологијом. Правио је гравуре, литографије, чак и витраже, а ајпедом је сликао дрвеће и цвеће у пролеће током пандемије 2020. године. Ти радови красили су галерије у Фондацији „Луј Витон” у Паризу, где је у априлу прошле године отворена његова изложба за коју је казао да је најбоља од свих.
Ова париска поставка реализована је у 11 раскошних галерија поменуте фондације и било је изложено више од 400 слика које су настале у периоду од 1955. до 2025. године, а изложена су и дела из приватних колекција која никада нису била виђена на изложбама. Детаљима изложбе бавио се лично Дејвид Хокни уз помоћ свог асистента Џонатана Вилкисона, јер је ово било први пут да се његова дела покажу у таквом обиму и у таквом простору, са великом помпом какву може да изведе Фондација „Луј Витон”. Разноврсност његовог опуса, студиозна преданост с којом реализује сваки од својих циклуса слика и периода биле су врхунски представљене и посебно осмишљене у свакој од галерија.
Дејвид Хокни је иначе живео у Паризу 1973. Средином шездесетих година преселио се у Лос Анђелес, што је инспирисало нека од његових најпознатијих дела, зрелија и уздржанија која су добила признања због своје способности да пренесу дубоке и сложене емоције на платно. Међу њима су сцене са базена „A Bigger Splash”, као и „Човек под тушем у Беверли Хилсу” (1964), која показује његов развој ка реалистичнијем стилу. Уметник се сваки пут враћао у Лондон, као и после боравка у Нормандији (од 2019. до 2023. године), када је вративши се у британску престоницу почео да црта своје портрете.
Хокни је рођен 9. јула 1937. године. Његов отац Кенет је одбио да служи војску и са једнаким жаром је презирао социјалну неправду, нуклеарна оружја и пушење, а мајка Лора је била окосница породице – снажне воље и заклета методисткиња. Дејвид је био једно од петоро деце и још од детињства је био опседнут цртањем. Касније, као дечак у Бредфорској гимназији на стипендији одбијао је да ради било који други предмет сем ликовног.
„Не иде ми наука, али умем да цртам”, написао је на једном контролном задатку, задајући главобоље наставницима. Са 16 година, било му је дозвољено да упише ликовну школу. Студирао је уметност на Бредфорд колеџу и продао своју прву слику – портрет свог оца – за 10 фунти на Изложби уметника у Јоркширу 1957. године.
Његов имиџ је био екстравагантан (препознатљива изблајхана плава коса, округле наочаре са дебелим оквиром и цигарета која му је висила са усне), али је његова радна етика била протестантска. Дванаест сати дневно радио је махнито за својим штафелајем.
Један од најбоље котираних уметника нашег времена тврдио је да само следи једно правило које гласи „Сликај оно што волиш” и био је изненађен одушевљењем које изазивају његови радови.
Дела су му излагана у уметничким институцијама широм света, укључујући Музеј савремене уметности у Токију, Тејт у Лондону и фондацију „Луј Витон” у Паризу. Добио је низ признања, међу којима су и највише државне почасти.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
