Уметница која враћа дугове сама себи

Ликовна уметница Даниела Фулгоси данас је међу актерима савремене визуелне сцене. Наиме, она четврту деценију развија интензивну и запажену уметничку активност, а већ на самом почетку деведесетих година прошлог столећа било је очигледно да се на рецентној сцени промовише снажна и амбициозна ауторска појава на чијем се амблематском примеру потврђује теза о постојаној виталности класичних медија. У њеном поетском дискурсу сублимираном у цртежима, графикама, колажима и уметничком књигом доминантан је став да није реч о рубним ликовним појавама.

Нова поставка цртежа у Галерији УЛУС-а већ својим насловом „Daydreaming”, илити својеврсни бег од стварности у дневно сањарење, реферише и на не/могуће освајање слободе у зрелом животном добу уз неговану стваралачку праксу.

У ауторкином документарном запису уз ову изложбу наведено је: „Време је одувек било највреднија монета, начин на који га трошим и колико је већина делатности мање вредна од стваралаштва за које време крадем. У том контексту последњих година искључиво враћам дугове сама себи и покушавам да изразим све своје опсесије.” Ово аутобиографско сведочанство баца светло на живот и стваралаштво жене/уметнице у времену друштвених и персоналних турбуленција, етичког релативизма и форсирања савршене осредњости; на супротној страни је креативни фокус који уместо малаксалости у комфору буди бунт и елементарну борбу за преживљавање, лагани и дискретни бег од „вулгарности”.

Критичари су запазили да жестоким ликовним средствима ауторка испољава набоје своје унутрашње енергије. У контексту овако постављеног стваралачког система Даниела Фулгоси се протеклих пет година, упркос великим искушењима сваке врсте, посветила радовима на папиру, цртежима и колажима. Наиме, како сама сматра, техника, материјали и процеси је никада нису занимали, то је њена константа. Тако цртеже ради најједноставнијим, класичним средствима, папире за колаже сама боји и припрема, папир као база је одувек био њен, зна како да га користи и њиме манипулише. У овом презасићеном и контаминираном времену у којем царује инфлација призора и слике, уметница сматра да се њен избор показао као исправан. Наводимо овај ауторски став јер делимо исто мишљење. Истина, цртеж је у својој примарној улози начин мишљења, линија трага руке где се одговарајућа техничка реализација тек подразумева.

Негована ортографија овог рукописа изражена је нотом визуелног богатства од црно-белих до бојених пасажа, на некима су у композицију интегрисане и колажне ситуације, али као упадљива поента у многим радовима је линија експресивног цртежа која својим моћним вијугавим кретањем појачава пулсирање композиције; ова жива линија ствара утисак идејног јединства. У поетском смислу, циклус „Daydreaming” је творевина апстракције са елементима фигурације, фигурације која је једна од магистралних линија у овом стваралачком опусу. Већ и индикативни наслови радова „Детињство”, „Могућност непричања”, „Један сунчани дан”, „Далмација”, „Могућност причања” – представљају начин размишљања, саморефлексије сопственог бића, сећања, истраживање процеса и простора. Цртежи/радови на папиру у стваралаштву Даиелне Фулгоси имају сопствено место и концептуалну вредност, а у контексту ове поставке и позиције културе и ове 2026. године издвојила се витална мисао да је једина лепота истина и да је, упркос неартикулисаним шумовима у времену, лепота једина субверзија данас.