Из скривене душе свестраног ствараоца

Чајетина – Бити свестран стваралац, универзалних вредносних порука, а притом остати везан за завичај... На том опредељењу свој стваралачки опус заснивао је ужички сликар Радомир Верговић (1939–2025). Аутор многобројних дела, учесник 40 самосталних и 150 колективних изложби, у младости глумац (уз Милену Дравић играо у филму „Врата остају отворена”), умешан илустратор, дизајнер, технички уредник новина, организатор ликовних колонија. На њега ових дана сећа библиотека у Чајетини изложбом „Омаж великану – из скривене душе Радомира Верговића”, отвореном у склопу обележавања 122 године златиборског читалишта.

Био је уважен, отмен и тих, по неким оценама стајао у врху српске ликовне уметности. Његова бујност карактеристичнија је за песника него за сликара, бележила је о Верговићу Тамара Огњевић, а Срето Бошњак истицао преданост Радомировог бића универзалним вредностима уметности.

Блиско везан за ужички завичај овај сликар се представљао овдашњој публици низом изложби о бисерима вароши, међу којима су Ужичанима најдраже „У скривеној души града”, „Поновно стварање света”, „Поглед иза штафелаја”, „Сентиментално путовање трагом ћире кроз кањон Ђетиње”... А надахњивао га је и оближњи Златибор својим пределима, бојама, личностима.

Створио је мноштво портрета знаменитих Златибораца, уља на платну са златиборским пејзажима и других која се данас налазе у колекцији чајетинске библиотеке. Годила му је та уметничка сарадња са Снежаном Ђенић, директорком овог читалишта, такође истакнутом у стваралачком неговању правих вредности из прошлости. Управо се директорка Нена постарала да за ову најновију поставку Верговићевог стваралаштва, омаж великану, пред љубитеље уметности изнесе десетине његових дела које у галерији библиотеке могу погледати током овог лета.

Изложбу је приликом недавног обележавања Дана библиотеке отворио публициста и новинар Зоран Јеремић. Верговићев дугогодишњи пријатељ с којим је својевремено заједно сачинио књигу разговора и новинских записа „Музе и варвари”. Он је указао да је Верговић увек био сликар времена, чувар онога што је нестало истовремено загледан у будуће доба, било да је стварао своје изузетне слике, портрете, пејзаже, мозаичке композиције.