Између хармоније и експресије

Ужице – Маслињаци, чемпреси и рибари приморја, дубровачке улице, призори са Хвара и из Млина, валовито море са слика снажног колорита као да позивају на летњи одмор. Настале у међуратно доба, пре безмало једног века при откривању медитеранских погодности, оне зраче свежином и у ово доба. Као нарочит изазов за љубитеље праве уметности, заједно са сликама Печуја, мртве природе, портретима...

Ту привлачност носе и чувају дела Петра Добровића, изложена ових дана у Народном музеју Ужице. Поставка „Путеви модерности између хармоније и експресије” представља избор 35 слика и цртежа из Добровићевог богатог опуса о коме се стара Кућа легата у Београду. Ужички музеј и овом сарадњом шири програм обележавања осам деценија свог постојања и преданог рада на заштити и презентацији културног наслеђа.

„Част нам је што јубилеј обележавамо у сарадњи са Кућом легата која посвећено чува драгоцене легате великих стваралаца. Изложбом дела Петра Добровића, једног од најзначајнијих стваралаца српске и југословенске модерне уметности, шаљемо поруку да је културно наслеђе темељ нашег идентитета. Добровићево стваралаштво препознатљиво по снажном колориту, светлости, слободи израза и уметничкој енергији плени и данас свежином, савременошћу, подсећајући нас да права уметност надилази време у којем настаје”, рекла је на отварању поставке Славица Стефановић, директорка Народног музеја Ужице.

Присутнима се обратио и Филип Брусић, директор Куће легата у Београду коју је, као установу културе од значаја за нашу престоницу, Скупштина града основала 2004. године, с идејом да брине о заштити, чувању и презентовању покретних и непокретних легата које су Београду оставили његови истакнути житељи и уметници.

„Кућа легата се тренутно стара о 11 легата значајних уметника који су својим радом остварили снажан утицај на развој српске националне културе. То су легати Петра Лубарде, Вељка Петровића, Ристе Стијовића, Олге Јеврић, Олге Јанчић, Миленка Шербана, Недељка Гвозденовића, Милене Јефтић Ничеве Костић, Љубице Цуце Сокић, Косте Богдановића и Петра Добровића”, подсетио је Брусић, додајући:

„Добровић је рођен у Печују 1890. године,  уметничко образовање започео у Будимпешти, а стручно усавршавање наставио у Паризу. Највише признање његовој уметности одато је избором за првог професора државне Уметничке академије у Београду чији је био један од оснивача. На овој изложби из Добровићевог богатог опуса представљене су готово све фазе његовог стваралаштва: од раних импресионистичких радова преко кубистичких и експресионистичких истраживања, друштвено ангажованих дела насталих у кругу мађарске авангарде, до зрелог колористичког опуса инспирисаног Медитераном по коме је Добровић остао трајно упамћен. Свој животни век завршио је, нажалост, у пуној сликарској снази, у 52. години, оставивши за собом велики број слика и цртежа различитих у техници и сликарском стилу. Неизбрисив је траг Петра Добровића у српском сликарству”.

Изложбу је отворила њена ауторка Данијела Бајић Обућина, виши кустос Куће легата, рекавши да је Добровић био свестрана и харизматична личност снажне воље и изражене самосвести, одлучан човек који је знао шта жели и није одустајао од својих замисли.

„Део тог карактера може се осетити и на његовим делима. Јасан и жустар, али никако груб, он се радује животу и слави га на суптилан, изразито колористичан начин. Оставио је неизбрисив траг на разним пољима: у сликарству, педагошком раду, ликовним критикама, политичким активностима. У медитеранском пејзажу пронашао је простор за најпотпунију уметничку визију. Медитеран за Добровића није био само мотив, већ простор светлости, боја и стваралачке слободе, његово уточиште”, напоменула је ауторка поставке и изложбеног каталога.    

До 31. јула може се у ужичком музеју погледати изложба „Путеви модерности између хармоније и експресије”. За публику је организовано и стручно кустоско вођење: прво је било 13. јула, а посетиоце ће још вечерас, затим 20. и 30. јула од 11 до 13 часова кроз ову поставку водити кустос изложбе, музејски саветник Катарина Доганџић Мићуновић.