Spona predmetnog i fantastičnog

Valjevo – Izložba „Iz kolekcije Moderne galerije Valjevo – slike, skulpture, crteži i grafike (3)” fragment je koji govori o istorijatu jedne institucije, o pregalaštvu umetnika druge polovine 20. i prvih decenija 21. veka i istorije umetnosti kao nauke da pronađe pojmove za umetnost i učini je razumljivom, rekla je Jelena Matić, istoričar umetnosti, kustos Moderne galerije Valjevo, u subotu na otvaranju izložbe dela iz kolekcije valjevskog i srpskog hrama moderne umetnosti. Treća po redu postavka iz kolekcije, posle onih organizovanih 2014. i 2016. godine, donela je posetiocima radove nekoliko desetina umetnika, među kojima su Ljuba Popović i njegova ćerka Adriana Popović, zatim Branko Miljuš, Dobri Stojanović, Kosta Bunuševac, Lidija Macura, Ljubica Mrkalj, Ljubodrag Janković Jale, Marina Nakićenović, Milan Tucović, Miloš Šobajić, Mihailo Đoković Tikalo, Olja Ivanjicki, Sara Nikolić, Svetozar Samurović, Slavko Krunić, Uroš Tošković i drugi.

Jelena Matić je podsetila da je Moderna galerija Valjevo zvanično počela sa radom otvaranjem prve izložbe posvećene slikarstvu jugoslovenskog perioda (1953–1963) Ljube Popovića, 27. novembra 1985. godine. Tim povodom umetnik je galeriji poklonio 54 crteža i četiri iz pomenutog perioda, koji su sa delom izloženih slika postali osnova za formiranje zbirke Moderne galerije Valjevo. Zbirka je postepeno uvećavana poklonima umetnika čije su izložbe organizovane u galeriji, poklonima kolekcionara i institucija, kao i otkupom umetničkih dela za galeriju od strane Ministarstva kulture i Grada Valjeva. Od osnivanja galerije primetna su nastojanja da se izlagački program profiliše i da se definiše njegova differentia specifica, navela je Jelena Matić i dodala:

– U katalogu izložbe, povodom obeležavanja jubileja, Ljuba Popović određuje kao zajednički imenitelj izlagačkog programa pojam „neobično” i naglašava da je „Moderna galerija u Valjevu van mode i svetskih hitova, ona se čak ne okreće mnogo mladima, iako na njih računa, ona samo pokušava da objedini tu specifičnu, nikad do sada viđenu skupinu koja je velika kolektivna imaginarna izložba – imaginarnog”. Povodom istog jubileja, Dragoš Kalajić piše da jezgro izlagačkog programa Moderne galerije čine izložbe protagonista i „saputnika” Mediale, dodajući da se ovom krugu priključuju izložbe dela „duhovno i/ili estetski srodnih i/ili bliskih stvaralaca” i izložbe protagonista „nove figuracije”.

Osnovana u vremenu kada se sadržaj pojma „postmoderna” definiše i čija upotreba se artikuliše u teorijskim radovima, galerija je inicijalno težila da likovno stvaralaštvo predstavi sa određene istorijske distance, koliko god ona bila vremenski kratka, da se ponaša poput muzeja – navela je Matićeva.

– Sa jedne strane, galerija nije išla tragom izlaganja, u modernističkom smislu, progresivnih umetničkih ideja, te stoga je njena savremenost, koja se krije u etimologiji prideva „moderna”, počivala više na vraćanju opusima i ranim radovima etabliranih ili zaboravljenih umetnika, nego na otkrivanju novih fenomena u likovnom stvaralaštvu. Sa druge strane, u terminima korišćenim da se opišu prakse umetnika uočljivo je nastojanje da se pronađe neka vrsta spone koja bi ukazivala na zajedničko svojstvo, ako ne na pripadnost jednom jasno diferenciranom umetničkom pravcu. Kategorijama predmetnog i fantastičnog utvrđena je ta spona – konstatovala je Jelena Matić.

Izložba „Iz kolekcije Moderne galerije Valjevo – slike, skulpture, crteži i grafike (3)” biće otvorena do 13. septembra 2026. godine.

Priča o identitetu

Ovom postavkom nastavljamo kontinuitet predstavljanja umetničkog fonda naše ustanove, budući da zbirka nije zatvoren statički sistem, već živa celina koja se vremenom nadopunjuje, iznova sagledava i dobija nova značenja, istakla je na otvaranju izložbe Marija Đurić, direktorka Moderne galerije Valjevo.

– Pred nama je izbor umetničkih dela, kao priča o identitetu ove ustanove, njenom trajanju i odgovornosti koju nosimo pred kulturnim nasleđem. Kolekcija koju predstavljamo nastajala je decenijama promišljenim otkupima, poklonima umetnika i darodavaca, kao i poverenjem koje su autori ukazali našoj instituciji. Svako delo u ovoj zbirci predstavlja deo jedne veće celine, svedočanstvo umetničkih poetika i vremena u kojem su nastajale i ljudi koji su ih stvarali – poručila je Marija Đurić.