Da li Mandić obmanjuje ili će sam biti obmanut

Poznata opaska izraelskog diplomate Abija Ebana kako Palestinci „nikad ne propuste priliku da propuste priliku” kao da je krojena za naš region. Tu lekciju nismo savladali tokom turobnih devedesetih, a ovih dana i na primeru ustavnih promena i političke elite u Crnoj Gori. To pokazuje da neki političari ništa nisu naučili iz naših grešaka i da stalno biraju pogrešne poteze, ignorišući istorijske šanse i mogućnost da učvrste temelje zajedničkom životu.

Odluka da se promeni najviši pravni akt iz kojih je neopravdano izostavljen srpski jezik kojim govori ubedljivo najviše građana susedne države školski je primer političkih i diplomatskih promašaja, u čijem je kreiranju, gle čuda, učestvovala i Evropska unija. Bizarno zvuči da je evropski standard da se van Ustava stavlja 269.307 građana, što je 43,18 odsto onih, koji su na poslednjem popisu rekli da govore srpskim jezikom. To je gotovo devet odsto više od ljudi koji su se izjasnili da im je maternji jezik crnogorski, koji je Ustavom definisan kao službeni u vreme vlasti Demokratske partije socijalista.

Uprkos upozorenjima koja su stizala od Demokratske narodne partije Milana Kneževića, koji se oštro suprotstavlja diskriminaciji srpskog naroda, ali i iz pojedinih intelektualnih krugova, većinom glasova Skupština Crne Gore izglasala je pokretanje procedure za izmenu Ustava. One se odnose na Sudski i Tužilački savet i Centralnu banku Crne Gore. Za su glasala 74 poslanika, dok su protiv bila tri. Nakon toga sledi javna rasprava, koja će trajati najmanje mesec dana, a tek potom priprema se konačan tekst amandmana, o kojem Skupština još jednom odlučuje. Parlamentarna većina i opozicija postigle su dogovor o pokretanju procedure usvajanja ustavnih promena koje su važne za zatvaranje jednog od ključnih poglavlja u procesu evropskih integracija – Poglavlja 23, Pravosuđe i temeljna prava. Dogovor vlasti i dela opozicije o ustavnim reformama ponovo je otvorio raspravu o statusu srpskog jezika u Crnoj Gori.

Put u ustavne promene popločao je politički dogovor koji su ranije, uz posredovanje Unije, postigli premijer Milojko Spajić, bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović i predsednik Skupštine Andrija Mandić. Tu nije ništa sporno ukoliko se te promene odnose na ubrzani put ove zemlje ka EU, ali je neverovatno da Spajić i Mandić pitanje srpskog jezika nisu pokrenuli, jer se to od Đukanovića objektivno ne očekuje. Prema pisanju podgoričkih medija, posle sastanka vlasti i opozicije, iz Delegacije EU saopšteno je da je reč o „koraku ka jačanju političkog dijaloga i izgradnji međusobnog poverenja” između parlamentarne većine i opozicije, posebno u kontekstu postizanja saglasnosti o ustavnim izmenama i drugim odlukama za koje je potrebna kvalifikovana većina. Iz Delegacije EU navedeno je da su se učesnici sastanka saglasili da iniciraju izmene zakona iz oblasti unutrašnjih poslova i nacionalne bezbednosti, kao i da parlament formira posebnu radnu grupu koja će pratiti primenu zakona o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbednost.

Kad pitanje srpskog jezika i trobojke nije razmatrano, veliko je pitanje da li će do promena uopšte i doći kad je reč o ova dva identitetska pitanja srpskog naroda. Inače, duže od deceniju prosrpske stranke traže izjednačavanje ustavnog statusa srpskog i crnogorskog jezika. Od kada su 15. oktobra 2024. godine obelodanjeni rezultati popisa, aktuelni predsednik Skupštine Andrija Mandić u više navrata najavljivao je inicijativu za promenu statusa srpskog jezika ukoliko popis pokaže da stanovništvo većinski govori tim jezikom. To je u parlamentu ponovio i njegov partijski kolega Dejan Đurović rekavši da bi srpski jezik trebalo normirati kao službeni u Ustavu.

„Moramo priznati da bi srpski jezik trebalo da bude službeni, jer je većinski jezik u Crnoj Gori. To očekujem i od opozicije.” Ipak, protiv uvođenja srpskog jezika u Ustav je Đukanovićev DPS, dok se ostatak vladajuće koalicije o ovom pitanju, bar zvanično, nije izjašnjavao. Deluje paradoksalno da je Brisel posredovao u promeni Ustava gde se zaobilazi činjenica da su Srbi značajan segment društva u Crnoj Gori. Najmanje što mogu da očekuju ljudi koji govore srpskim jezikom jeste pravo da svuda govore, pišu i školuju se na svom jeziku.

Istoričar Aleksandar Raković kaže da ga ne iznenađuje ponašanje predstavnika Evropske unije u Crnoj Gori i za „Politiku” navodi da je svima jasno da Brisel ne želi da se do kraja afirmiše srpsko pitanje u Crnoj Gori. Navodi da su akteri vlasti u susednoj državi poslušnici i da sprovode u delo sve što im se kaže i to isto radi i opozicioni DPS.

„Vlast u Crnoj Gori na sugestiju Zapada dozvolili su da spadne pritisak na srpski narod, ali nisu dozvolili, što smo videli 8. septembra 2020. posle sporazuma Krivokapić–Bečić–Abazović da oni neće dozvoliti, reafirmaciju srpskog identiteta Crne Gore u onom smislu kako je to bilo u istoriji. I da će to gledati na sve načine da spreče. I ono što se sada događa jeste prirodan nastavak toga što su potpisali pre skoro šest godina. Izvesno je da je još na snazi i da Zapad, uprkos volji naroda i što je srpski identitet dominantan u Crnoj Gori, sprečava da srpski narod dobije potpunu afirmaciju”, kaže Raković. Upozorava da akteri ovih promena Ustava koji zanemaruju srpski narod seju seme razdora.

„Time što se stvara nezadovoljstvo u srpskom narodu i to između samih Srba i da je sasvim moguće da se tako nešto prelije i van granica Crne Gore u Srbiju. Kada to kažem, mislim na Srbe koji su akteri u vlasti u Crnoj Gori i vlasti u Srbiji. To je situacija koja Zapadu odgovara i stiče se utisak da su oni uspeli na perfidan način da usmere Srbe protiv samih Srba, jer se na taj način stvaraju sumnja i nepoverenje gde će svako sumnjati u srpstvo onog drugog”, kaže Raković.

Dodaje i da je sasvim izvesno da će procrnogorska opozicija nastaviti sa segregacijom Srba kroz neprihvatanje realnosti da je srpski jezik većinski, ali da ukoliko građanima Srbije poreklom iz Crne Gore bude omogućeno sticanje crnogorskog državljanstva, stanje na terenu može da se dramatično popravi. „Opozicioni DPS neće dozvoliti da se promeni Ustav Crne Gore i da srpski jezik postane službeni, iako je srpski ubedljivo najzastupljeniji. On to neće dozvoliti. To znači da će da nastavi segregaciju protiv Srba. Ipak, treba podsetiti da je DPS pao par ekselans na srpskom pitanju”, kaže Raković.

Ipak, naš sagovornik, ne želeći da otkriva svoje izvore informisanja, navodi da bi pitanje srpskog jezika i srpske zastave moglo povoljno da se reši tokom sledeće godine. Uprkos uveravanjima koja imaju njegovi sagovornici koji su funkcioneri u vlasti Crne Gore, kaže da nije siguran da će se to ostvariti i da oni pre svega igraju na kartu da će isti oni koji su obećali promene koje će ići Srbima u prilog svoja obećanja zaboraviti.

„Koliko se meni čini, verovatno je da Andrija Mandić ima neki dogovor da tokom sledeće godine srpski jezik i srpsku zastavu vrati u upotrebu. Međutim, mislim da će ga ti partneri verovatno obmanuti pod pritiskom pre svega Brisela. Kada to budu uradili, onda će prirodan sled događaja biti da se Demokratska partija socijalista vrati u vlast. Upravo zbog toga, ako je napravljen takav dogovor, Andrija Mandić ide po oštrici i tankoj žici i nada se da će to proći i da će na kraju izvući benefit za srpski narod u tom identitetskom smislu do polovine 2027. godine. Ali s obzirom na to s kim imamo posla decenijama u Crnoj Gori, ja ne bih mogao da budem optimista, ali ako u ovom slučaju Andrija Mandić jednog dana uspe u toj nameri, uprkos teškim kompromisima koje sada pravi, onda ćemo imati sasvim drugačiju sliku i vratiće se slika Andrija Mandića kakva je bila ranije”, zaključuje Aleksandar Raković.

Uprkos svim izazovima s kojima se Srbi u Crnoj Gori susreću, Raković je optimista i očekuje da će srpski identitet u Crnoj Gori svakako da raste. Kaže da je nemoguće da, na primer, tzv. crnogorska nacija, sastavljena od tvrdih crnogorskih separatista, kojih ima oko 200.000, što se videlo na popisu, može nekog da asimiluje. Pritom, tu je očigledno i dosta Bošnjaka koji su se izjasnili da govore crnogorskim jezikom, pa je okorelih separatista taman oko 200.000. „Ma nemoguće je da tih 200.000 može nešto da promeni na štetu Srba, kojih ima u okruženju Crne Gore i u Crnoj Gori sve ukupno 7,5 miliona. To je nemoguće i bilo bi besmisleno. Naš identitet je mnogo jači od ovog drugog identiteta, tako da očekujem dalje jačanje srpskog identiteta u Crnoj Gori”, naveo je Raković.

Ima razloga zašto Đukanović mrzi SPC

Predsednik Vučić izjavio je nedavno da razume zašto bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović mrzi Srpsku pravoslavnu crkvu i dodao da je on protiv takvog političkog stava, ali da ga više interesuje šta o tome misle oni koji sada vladaju Crnom Gorom i zašto o tome ne govore. „Mnogi su prihvatali tu ideju, da je to trebalo da se zove pravoslavna crkva, pravoslavna crkva u Crnoj Gori, pravoslavna crkva Crne Gore i da se govori samo pravoslavna crkva, da bi dolazili svi u nju, a da se ne govori da je to Srpska pravoslavna crkva. Onda je trebalo da donesu i takve zakone i da se ta priča završi”, rekao je predsednik Vučić.

Dodao je da su mnogi narodi na prostoru bivše Jugoslavije svoj identitet gradili na antisrpskoj poziciji, na poziciji protiv SPC i da je oni uvek nazivaju samo pravoslavna crkva, a nikada SPC. „Koliko ste puta slušali pre 10 godina, osam godina, pet godina, da vam i ne kažu Mitropolija crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne crkve, već samo kažu Mitropolija crnogorsko-primorska. Milion puta, u svim njihovim medijima, čak i u našim ovde, zato što smo nasedali na sve trikove, zato što nismo razumeli šta je to što rade”, rekao je predsednik Vučić.

Dodao je da razume Đukanovića što mrzi SPC, navodeći da je on u vezi s tim principijelan makar u poslednjih 20 godina. „Kao što mi ne možemo da prihvatimo ove što izmišljaju da predstavljaju nekakvu crkvu i koji bi hteli da se predstave kao legalna i legitimna crkva, a prijavljeni su u taksi organizaciji i u nekoj opštinskoj organizaciji. Ja razumem njegov politički stav. Da li sam saglasan s tim? Apsolutno sam protiv njega i apsolutno nesaglasan, a mene interesuje šta ovi drugi misle i zašto o tome ne govore, ovi koji danas vladaju”, kazao je predsednik Vučić.

Istovremeno je naglasio da je „Crna Gora otela Srbiji 14 odsto teritorije”, kao i da je tri puta proglasila Srbe genocidnim narodom. „Nisu jednom, tri puta su donosili rezoluciju o genocidu. Tri puta. Nemojte da vam govorim, od slanja vojnika na Kosovo i Metohiju, da li je jedan, dva ili pet hiljada, potpuno je svejedno, pokazujete svoj principijelni stav kakav je... Do slanja na ’Oluju’ svojih vojnih izaslanika. I mi ćutimo na sve to i opet smo vam mi krivi, a ništa od toga vam nismo uradili. Šta da radite?”, zaključio je Vučić.