Спона предметног и фантастичног

Ваљево – Изложба „Из колекције Модерне галерије Ваљево – слике, скулптуре, цртежи и графике (3)” фрагмент је који говори о историјату једне институције, о прегалаштву уметника друге половине 20. и првих деценија 21. века и историје уметности као науке да пронађе појмове за уметност и учини је разумљивом, рекла је Јелена Матић, историчар уметности, кустос Модерне галерије Ваљево, у суботу на отварању изложбе дела из колекције ваљевског и српског храма модерне уметности. Трећа по реду поставка из колекције, после оних организованих 2014. и 2016. године, донела је посетиоцима радове неколико десетина уметника, међу којима су Љуба Поповић и његова ћерка Адриана Поповић, затим Бранко Миљуш, Добри Стојановић, Коста Бунушевац, Лидија Мацура, Љубица Мркаљ, Љубодраг Јанковић Јале, Марина Накићеновић, Милан Туцовић, Милош Шобајић, Михаило Ђоковић Тикало, Оља Ивањицки, Сара Николић, Светозар Самуровић, Славко Крунић, Урош Тошковић и други.

Јелена Матић је подсетила да је Модерна галерија Ваљево званично почела са радом отварањем прве изложбе посвећене сликарству југословенског периода (1953–1963) Љубе Поповића, 27. новембра 1985. године. Тим поводом уметник је галерији поклонио 54 цртежа и четири из поменутог периода, који су са делом изложених слика постали основа за формирање збирке Модерне галерије Ваљево. Збирка је постепено увећавана поклонима уметника чије су изложбе организоване у галерији, поклонима колекционара и институција, као и откупом уметничких дела за галерију од стране Министарства културе и Града Ваљева. Од оснивања галерије приметна су настојања да се излагачки програм профилише и да се дефинише његова differentia specifica, навела је Јелена Матић и додала:

– У каталогу изложбе, поводом обележавања јубилеја, Љуба Поповић одређује као заједнички именитељ излагачког програма појам „необично” и наглашава да је „Модерна галерија у Ваљеву ван моде и светских хитова, она се чак не окреће много младима, иако на њих рачуна, она само покушава да обједини ту специфичну, никад до сада виђену скупину која је велика колективна имагинарна изложба – имагинарног”. Поводом истог јубилеја, Драгош Калајић пише да језгро излагачког програма Модерне галерије чине изложбе протагониста и „сапутника” Медиале, додајући да се овом кругу прикључују изложбе дела „духовно и/или естетски сродних и/или блиских стваралаца” и изложбе протагониста „нове фигурације”.

Основана у времену када се садржај појма „постмодерна” дефинише и чија употреба се артикулише у теоријским радовима, галерија је иницијално тежила да ликовно стваралаштво представи са одређене историјске дистанце, колико год она била временски кратка, да се понаша попут музеја – навела је Матићева.

– Са једне стране, галерија није ишла трагом излагања, у модернистичком смислу, прогресивних уметничких идеја, те стога је њена савременост, која се крије у етимологији придева „модерна”, почивала више на враћању опусима и раним радовима етаблираних или заборављених уметника, него на откривању нових феномена у ликовном стваралаштву. Са друге стране, у терминима коришћеним да се опишу праксе уметника уочљиво је настојање да се пронађе нека врста споне која би указивала на заједничко својство, ако не на припадност једном јасно диференцираном уметничком правцу. Категоријама предметног и фантастичног утврђена је та спона – констатовала је Јелена Матић.

Изложба „Из колекције Модерне галерије Ваљево – слике, скулптуре, цртежи и графике (3)” биће отворена до 13. септембра 2026. године.

Прича о идентитету

Овом поставком настављамо континуитет представљања уметничког фонда наше установе, будући да збирка није затворен статички систем, већ жива целина која се временом надопуњује, изнова сагледава и добија нова значења, истакла је на отварању изложбе Марија Ђурић, директорка Модерне галерије Ваљево.

– Пред нама је избор уметничких дела, као прича о идентитету ове установе, њеном трајању и одговорности коју носимо пред културним наслеђем. Колекција коју представљамо настајала је деценијама промишљеним откупима, поклонима уметника и дародаваца, као и поверењем које су аутори указали нашој институцији. Свако дело у овој збирци представља део једне веће целине, сведочанство уметничких поетика и времена у којем су настајале и људи који су их стварали – поручила је Марија Ђурић.