Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

13.06.2020 у 19:54

Камате падају, а неизвесност расте

Народна банка Србије (НБС) смањила је пре два дана референтну камату на 1,25 одсто, што је сигурно најнижи износ ове базне камате у новијој историји. Последице су да ће будуће задуживање у домаћој валути бити нешто јефтиније, али унеколико ће бити мања и задужења кредита у течају код којих је уговорена променљива камата. Белибор, то јест камата по којој се уговарају кредити у динарима, прати референтну камату и неретко буде и нижа од референтне. Тако је било и јуче, када је тромесечни белибор износио 1,17 одсто, јер је очигледно одреаговао на потез централне банке. Бранко Урошевић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је смањене референтне камате био логичан потез, јер је инфлација ниска. То је начин да се подржи економија, додаје. – Претпоставка је да ће банке да

Економија

05.06.2020 у 13:20

Расту дефицит и јавни дуг

Минус у државној каси и јавни дуг повећани су за четири месеца, закључно с априлом, али они још нису велики зато што је веће задуживање и давање државе привреди и грађанима почело од маја. Јавни дуг Србије износио је 52,4 одсто бруто домаћег производа (БДП) на крају априла, а у прва четири месеца дефицит буџета је био 114 милијарде динара. Највећи део минуса односи се на април. Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је то очекивано. Услед пандемије и свега онога што ју је пратило, држава је имала мање приходе, а веће расходе. Подсећања ради, многе делатности су биле у застоју, па им је одложено плаћање пореских обавеза за наредну и следеће године, а тек у мају државе се задужила за две милијарде евра на седам година. – Већи дефицит у државној каси

Економија

02.06.2020 у 21:55

Раст БДП у првом кварталу пет одсто

Реални раст бруто домаћег производа (БДП) у првом кварталу ове године, у односу на исти период претходне године, износио је пет одсто, саопштио је јуче Републички завод за статистику. Подаци показују и пад БДП-а у првом кварталу 2020. године од 0,6 одсто у односу на претходни квартал, односно четврти у 2019. Посматрано по делатностима, у првом кварталу 2020. године, у односу на исти период претходне године, значајан реални раст бруто додате вредности забележен је у сектору грађевинарства од 19,6 одсто, сектору информисања и комуникација 11,8 одсто, сектору државне управе и обавезног социјалног осигурања, образовања и здравствене и социјалне заштите 11,8 одсто и сектору индустрије и снабдевања водом и управљања отпадним водама, 4,5 одсто. Иван Николић из Економског института у

Економија

30.05.2020 у 21:24

Пад индустријске производње у априлу 16,6 одсто

Индустријска производња у Србији у априлу 2020. године мања је за 16,6 одсто у односу на април 2019. године, док је, у односу на просек 2019. године, мања за 20,8 одсто. Индустријска производња у периоду јануар–април 2020. године, у поређењу са истим периодом 2019. године, мања је за 0,8 одсто, саопштио је јуче Републички завод за статистику. Посматрано по секторима, у априлу 2020. године, у односу на исти месец 2019, сектор прерађивачке индустрије имао је пад од 19,9 одсто, а сектор снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација пад од 9,9 одсто. Сектор рударства имао је најмањи пад од 0,1 одсто. Подаци о индустријској производњи по групама у априлу 2020. године, у односу на исти месец претходне године, показују да је дошло до пада у производњи трајних производа за

Друштво

12.05.2020 у 16:14

Из Београда „помера” камионе с лубеницама на Флориди

Ванредно стање. Ред испред поште у центру Београда. Споро одмиче. Висок плав момак прича телефоном. „Камиони су ми тренутно на Флориди. Чекају утовар лубеница. Дај ми мало времена да видим шта могу да ти нађем. Који терет је у питању… Значи, раздаљина 2.000 миља. Која је цена…јављам ти.” Онда сличан разговор на енглеском. Камиони, миље, долари. Људи се згледају: дечко, какве ти то камионе с лубеницама возиш са Флориде. Игор Марковић је диспечер камионског превоза за компанију у Чикагу, којом иначе руководи наш човек. Што би се рекло, ради од куће само је разлика у томе што је посао на другом континенту. „Ја сам диспечер и посао ми је комуникација са возачима и брокерима и тражење тура преко одређених апликација. Брокери су у нашем послу посредници између муштерија и диспечера. Он

Економија

28.04.2020 у 21:55

Буџет у минусу због вируса

Вирус корона тера државу да се поприлично задужи и упркос задужењу прави јој и велики минус у каси. У овој години држава планира да позајми 7,5 милијарди евра, а минус ће на крају године бити око три милијарде евра. Ово је резиме ребаланса буџета који је уредбом владе спроведен у петак. Према тој уредби, која важи док се не стекну услови да се буџет „прекроји” Законом о буџету, рачуна се на приходе од 1.244,8 милијарди динара и на расходе од 1.593,3 милијарде динара. Дефицит је 348 милијарди динара, то јест 6,9 одсто бруто домаћег производа (БДП). Према најавама министра финансија, пројекција је да ће јавни дуг бити мањи од 60 одсто БДП-а.

Економија

27.04.2020 у 21:21

Пад БДП-а биће мањи него што предвиђа ММФ

Наша пројекција за ову годину је да ће пад бруто домаћег производа бити и мањи него што пројектује ММФ, што је, у оваквим околностима, одличан резултат. То потврђују и они кроз прогнозу да ће економија Србије имати бољи резултат од суседних економија. Пројекција ММФ-a за 2021. годину суштински не одудара од наше пројекције и указујe на исто – следеће године имаћемо потпуни опоравак од последица пандемије и наставак динамичног раста из претходних година, каже у интервјуу за „Политику” Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије (НБС) одговарајући на питање да ли дели оптимизам ММФ-а да ће БДП да падне само три одсто у овој години и да нас наредне године очекује раст. – Ви пројекцију ММФ-а називате оптимизмом, ја бих рекла да су они реални, често и конзервативни у оценама.

Економија

01.04.2020 у 22:33

Почиње борба за пуњење буџета

Сада када је извесно да се очекује велики пад привредне активности, намеће се питање како ће државна каса да се пуни. А од тога зависи много тога, не само плате и пензије, социјална давања већ и помоћ привреди која буџет пуни и која то већ очекује. Александар Вучић је већ најавио пакет помоћи предузећима у наредних десетак дана тежак од две и по до четири милијарде евра. Та средства нису предвиђена у буџету за ову годину. Економиста Горан Николић из Института за европске студије каже да држава има резерве, да пуњење буџета тренутно није угрожено, између осталог, због великих набавки у последње две недеље услед чега ће више пара да стигне по основу ПДВ-а. Али минус у каси ће се несумњиво појавити и питање је како га финансирати. И не само то, минус води повећању јавног дуга који смо

Економија

20.03.2020 у 23:25

На крају отплате кредита следе „ванредне” рате

Све обавезе према банкама заустављају се на 90 дана, не само обавезе по кредитима и лизинг позајмицама. То је назначено у објављеној одлуци Народне банке Србије (НБС) о привременим мерама за очување стабилности финансијског система. То значи да банке за време ванредног стања неће наплаћивати ни накнаде за одржавање текућег рачуна, рате кредитних картица, камате на дозвољени минус, осигурање… У одлуци је назначено да банка може дужницима, физичим лицима, пољопривредницима, предузетницима и привредним друштвима, понудити и друге олакшице у вези с отплатом потраживања. Уговорени рок отплате кредита и лизинга продужава се за додатна три месеца, па нико не треба да страхује да ће му банка одмах по истеку ванредног стања наплатити три месечне рате одједном. Остаје нејасно како ће банке

Економија

13.03.2020 у 21:00

Kредити за опоравак привреде од вируса биће јефтинији

Народна банка Србије (НБС) смањила је референтну камату за 50 базних поена на 1,75 одсто и тиме је практично послала поруку да ће новац за опоравак привреде од последица вируса корона бити јефтинији. Народна банка Србије је несумњиво следила политику најважнијих централних банака попут америчког ФЕД-а и Европске централне банке, које су то већ учиниле. Да ли је то довољно и има ли наша главна банка још неке могућности да помогне привреди? Бошко Живковић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је то добра мера, али да није сигуран колико може да помогне. Теоријски, Народна банка може да смањи обавезне девизне резерве. Међутим, како их је раније већ смањивала, дошла је до границе када то више није могуће. – Размере пада привредне активности још не можемо да проценимо.

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

13.06.2026 у 13:50

Шумски пожар на Пелопонезу, ватрогасци на терену

13.06.2026 у 13:48

У Нишу ухапшена тројица дилера

13.06.2026 у 13:43

Грађанима Сурчина представљени будући планови радова

13.06.2026 у 13:40

Највећи трансфер у историји Железничара, Стефан Пиргић прелази у чешки клуб

13.06.2026 у 13:35

Јованов: Коначно јасан став опозиције да жели увођење санкција Русији

13.06.2026 у 13:27

Тоње Џекири продужио уговор са Партизаном