Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Ekonomija

13.06.2020 u 19:54

Kamate padaju, a neizvesnost raste

Narodna banka Srbije (NBS) smanjila je pre dva dana referentnu kamatu na 1,25 odsto, što je sigurno najniži iznos ove bazne kamate u novijoj istoriji. Posledice su da će buduće zaduživanje u domaćoj valuti biti nešto jeftinije, ali unekoliko će biti manja i zaduženja kredita u tečaju kod kojih je ugovorena promenljiva kamata. Belibor, to jest kamata po kojoj se ugovaraju krediti u dinarima, prati referentnu kamatu i neretko bude i niža od referentne. Tako je bilo i juče, kada je tromesečni belibor iznosio 1,17 odsto, jer je očigledno odreagovao na potez centralne banke. Branko Urošević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je smanjene referentne kamate bio logičan potez, jer je inflacija niska. To je način da se podrži ekonomija, dodaje. – Pretpostavka je da će banke

Ekonomija

05.06.2020 u 13:20

Rastu deficit i javni dug

Minus u državnoj kasi i javni dug povećani su za četiri meseca, zaključno s aprilom, ali oni još nisu veliki zato što je veće zaduživanje i davanje države privredi i građanima počelo od maja. Javni dug Srbije iznosio je 52,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na kraju aprila, a u prva četiri meseca deficit budžeta je bio 114 milijarde dinara. Najveći deo minusa odnosi se na april. Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je to očekivano. Usled pandemije i svega onoga što ju je pratilo, država je imala manje prihode, a veće rashode. Podsećanja radi, mnoge delatnosti su bile u zastoju, pa im je odloženo plaćanje poreskih obaveza za narednu i sledeće godine, a tek u maju države se zadužila za dve milijarde evra na sedam godina. – Veći deficit u državnoj kasi

Ekonomija

02.06.2020 u 21:55

Rast BDP u prvom kvartalu pet odsto

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je pet odsto, saopštio je juče Republički zavod za statistiku. Podaci pokazuju i pad BDP-a u prvom kvartalu 2020. godine od 0,6 odsto u odnosu na prethodni kvartal, odnosno četvrti u 2019. Posmatrano po delatnostima, u prvom kvartalu 2020. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva od 19,6 odsto, sektoru informisanja i komunikacija 11,8 odsto, sektoru državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja i zdravstvene i socijalne zaštite 11,8 odsto i sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama, 4,5 odsto. Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta u

Ekonomija

30.05.2020 u 21:24

Pad industrijske proizvodnje u aprilu 16,6 odsto

Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu 2020. godine manja je za 16,6 odsto u odnosu na april 2019. godine, dok je, u odnosu na prosek 2019. godine, manja za 20,8 odsto. Industrijska proizvodnja u periodu januar–april 2020. godine, u poređenju sa istim periodom 2019. godine, manja je za 0,8 odsto, saopštio je juče Republički zavod za statistiku. Posmatrano po sektorima, u aprilu 2020. godine, u odnosu na isti mesec 2019, sektor prerađivačke industrije imao je pad od 19,9 odsto, a sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija pad od 9,9 odsto. Sektor rudarstva imao je najmanji pad od 0,1 odsto. Podaci o industrijskoj proizvodnji po grupama u aprilu 2020. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, pokazuju da je došlo do pada u proizvodnji trajnih

Društvo

12.05.2020 u 16:14

Iz Beograda „pomera” kamione s lubenicama na Floridi

Vanredno stanje. Red ispred pošte u centru Beograda. Sporo odmiče. Visok plav momak priča telefonom. „Kamioni su mi trenutno na Floridi. Čekaju utovar lubenica. Daj mi malo vremena da vidim šta mogu da ti nađem. Koji teret je u pitanju… Znači, razdaljina 2.000 milja. Koja je cena…javljam ti.” Onda sličan razgovor na engleskom. Kamioni, milje, dolari. Ljudi se zgledaju: dečko, kakve ti to kamione s lubenicama voziš sa Floride. Igor Marković je dispečer kamionskog prevoza za kompaniju u Čikagu, kojom inače rukovodi naš čovek. Što bi se reklo, radi od kuće samo je razlika u tome što je posao na drugom kontinentu. „Ja sam dispečer i posao mi je komunikacija sa vozačima i brokerima i traženje tura preko određenih aplikacija. Brokeri su u našem poslu posrednici između mušterija i dispečera. On

Ekonomija

28.04.2020 u 21:55

Budžet u minusu zbog virusa

Virus korona tera državu da se poprilično zaduži i uprkos zaduženju pravi joj i veliki minus u kasi. U ovoj godini država planira da pozajmi 7,5 milijardi evra, a minus će na kraju godine biti oko tri milijarde evra. Ovo je rezime rebalansa budžeta koji je uredbom vlade sproveden u petak. Prema toj uredbi, koja važi dok se ne steknu uslovi da se budžet „prekroji” Zakonom o budžetu, računa se na prihode od 1.244,8 milijardi dinara i na rashode od 1.593,3 milijarde dinara. Deficit je 348 milijardi dinara, to jest 6,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Prema najavama ministra finansija, projekcija je da će javni dug biti manji od 60 odsto BDP-a.

Ekonomija

27.04.2020 u 21:21

Pad BDP-a biće manji nego što predviđa MMF

Naša projekcija za ovu godinu je da će pad bruto domaćeg proizvoda biti i manji nego što projektuje MMF, što je, u ovakvim okolnostima, odličan rezultat. To potvrđuju i oni kroz prognozu da će ekonomija Srbije imati bolji rezultat od susednih ekonomija. Projekcija MMF-a za 2021. godinu suštinski ne odudara od naše projekcije i ukazuje na isto – sledeće godine imaćemo potpuni oporavak od posledica pandemije i nastavak dinamičnog rasta iz prethodnih godina, kaže u intervjuu za „Politiku” Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije (NBS) odgovarajući na pitanje da li deli optimizam MMF-a da će BDP da padne samo tri odsto u ovoj godini i da nas naredne godine očekuje rast. – Vi projekciju MMF-a nazivate optimizmom, ja bih rekla da su oni realni, često i konzervativni u ocenama.

Ekonomija

01.04.2020 u 22:33

Počinje borba za punjenje budžeta

Sada kada je izvesno da se očekuje veliki pad privredne aktivnosti, nameće se pitanje kako će državna kasa da se puni. A od toga zavisi mnogo toga, ne samo plate i penzije, socijalna davanja već i pomoć privredi koja budžet puni i koja to već očekuje. Aleksandar Vučić je već najavio paket pomoći preduzećima u narednih desetak dana težak od dve i po do četiri milijarde evra. Ta sredstva nisu predviđena u budžetu za ovu godinu. Ekonomista Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije kaže da država ima rezerve, da punjenje budžeta trenutno nije ugroženo, između ostalog, zbog velikih nabavki u poslednje dve nedelje usled čega će više para da stigne po osnovu PDV-a. Ali minus u kasi će se nesumnjivo pojaviti i pitanje je kako ga finansirati. I ne samo to, minus vodi povećanju javnog duga koji smo

Ekonomija

20.03.2020 u 23:25

Na kraju otplate kredita slede „vanredne” rate

Sve obaveze prema bankama zaustavljaju se na 90 dana, ne samo obaveze po kreditima i lizing pozajmicama. To je naznačeno u objavljenoj odluci Narodne banke Srbije (NBS) o privremenim merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema. To znači da banke za vreme vanrednog stanja neće naplaćivati ni naknade za održavanje tekućeg računa, rate kreditnih kartica, kamate na dozvoljeni minus, osiguranje… U odluci je naznačeno da banka može dužnicima, fizičim licima, poljoprivrednicima, preduzetnicima i privrednim društvima, ponuditi i druge olakšice u vezi s otplatom potraživanja. Ugovoreni rok otplate kredita i lizinga produžava se za dodatna tri meseca, pa niko ne treba da strahuje da će mu banka odmah po isteku vanrednog stanja naplatiti tri mesečne rate odjednom. Ostaje nejasno kako će banke

Ekonomija

13.03.2020 u 21:00

Krediti za oporavak privrede od virusa biće jeftiniji

Narodna banka Srbije (NBS) smanjila je referentnu kamatu za 50 baznih poena na 1,75 odsto i time je praktično poslala poruku da će novac za oporavak privrede od posledica virusa korona biti jeftiniji. Narodna banka Srbije je nesumnjivo sledila politiku najvažnijih centralnih banaka poput američkog FED-a i Evropske centralne banke, koje su to već učinile. Da li je to dovoljno i ima li naša glavna banka još neke mogućnosti da pomogne privredi? Boško Živković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je to dobra mera, ali da nije siguran koliko može da pomogne. Teorijski, Narodna banka može da smanji obavezne devizne rezerve. Međutim, kako ih je ranije već smanjivala, došla je do granice kada to više nije moguće. – Razmere pada privredne aktivnosti još ne možemo da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović