Rast BDP u prvom kvartalu pet odsto

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je pet odsto, saopštio je juče Republički zavod za statistiku. Podaci pokazuju i pad BDP-a u prvom kvartalu 2020. godine od 0,6 odsto u odnosu na prethodni kvartal, odnosno četvrti u 2019.

Posmatrano po delatnostima, u prvom kvartalu 2020. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva od 19,6 odsto, sektoru informisanja i komunikacija 11,8 odsto, sektoru državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja i zdravstvene i socijalne zaštite 11,8 odsto i sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama, 4,5 odsto.

Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta u Beogradu kaže da je rast BDP-a od pet odsto zadovoljavajući, najbolji rezultat od zemalja u okruženju, ali i nastavak privrednog uzleta iz 2019. godine.

– U drugom tromesečju situacija će se promeniti, ali će ovi rezultati iz prvog kvartala doprineti boljem ishodu za celu godinu. Drugi kvartal će biti najslabiji – smatra Nikolić.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je rast BDP-a od pet odsto u prvom kvartalu visok zato što se poredi sa nešto nižom osnovicom u istom periodu prošle godine. Podsećanja radi, u prvom kvartalu 2019. godine BDP je povećan samo 2,5 odsto.

– Vidi se i efekat prenete stope visokog rasta iz poslednjeg kvartala 2019. godine, čemu je najveći doprinos dala gradnja „Turskog toka”. Iznenađujuće je i što mi nismo imali veliko pogoršanje u martu iako su bile uvedene strože mere nego u drugim zemljama – kaže Arsić.

Uticaj pandemije kovida 19 i posebno epidemioloških mera na privredu očigledno se ne vidi na podatku o BDP-u za prvi kvartal. Međutim, i te kako se vidi na podacima o padu industrijske proizvodnje, prometa na malo, turizmu, spoljnotrgovinskoj razmeni za april koji je statistika objavila u petak. Po tim podacima, industrijska proizvodnja je u aprilu ove godine, u odnosu na april prošle godine, imala pad od 16,6 odsto, za dvadesetak odsto je pao promet u trgovini na malo, a aprilski uvoz i izvoz manji je za tridesetak odsto.

U drugim zemljama još u martu je bilo pada prometa u trgovini od desetak odsto. Turizma nije bilo, a još nemamo podatke za saobraćaj, gde je evidentno da je bilo smanjene delatnosti. Oni koji nisu pretrpeli štetu jesu telekomunikacije, poljoprivreda, građevinarstvo, jer je tu rizik bio manji.

Arsić ukazuje da je u okviru industrije posebno bila pogođena prerađivačka, koja je i najvažnija, a to ukazuje na pad tražnje kako za egzistencijalnim stvarima tako i za trajnim i kapitalnim potrošnim dobrima, za automobilima, opremom, mašinama. Kod kapitalnih proizvoda aprilski pad iznosi 42,7 odsto, a kod trajnih proizvoda za široku potrošnju čak 57,4 odsto. Najdrastičniji je sigurno pad u proizvodnji automobila od 84 odsto, a Arsić kaže da po tome nismo izuzetak u odnosu na druge i da su drugi proizvođači imali sličan pad. Kina, na primer, 90 odsto.

U prehrambenoj industriji pad je iznosio 11,5 odsto, kod pića 35,4 odsto, kod tekstila 62,2 odsto, odevnih predmeta 46,2 odsto.

Postoje i delatnosti sa rastom, pa je tako proizvodnja duvana u aprilu ove godine, u odnosu na april prošle godine, bila veća 15,8 odsto, lekova 13,8 odsto, hemijske industrije 21,6 odsto. Proizvodnja naftnih derivata statistički je iskazala veliki rast od 87,7 odsto, ali to nije posledica veće potrošnje, jer je nije ni bilo, već niske baze u istom mesecu prošle godine kada su rađeni remonti rafinerija.

Shodno prilikama promenjena je i struktura izvoza. Inače, i izvoz i uvoz su u aprilu pali za gotovo 30 odsto. Razumljivo, automobili nisu više među pet prvih izvoznih stavki, ali je zato bakar zadržao čelne pozicije u izvozu. Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz kukuruza (48 miliona dolara), drugo mesto pripada izvozu rafinisanog bakra (29 miliona dolara), na trećem mestu je izvoz duvana sa 28 miliona dolara, sledi izvoz lekova za maloprodaju sa 24 miliona dolara. Na petom mestu je izvoz toplo valjanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima sa 23 miliona dolara.

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da su lekovi za maloprodaju (68 miliona dolara) naš prvi uvozni proizvod, drugi po značaju je uvoz prirodnog gasa (58 miliona dolara), na trećem mestu je uvoz prsluka za spasavanje i druge robe (44 miliona dolara), sledi uvoz sirove nafte (21 miliona dolara), a peto mesto zauzima uvoz telefona za mrežu stanica, sa 15 miliona dolara.