Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

09.01.2020 у 22:55

Како преживети јануар

Јануар, због празника и слава, у смислу финансијског преживљавања важи за најдужи месец у години, а ове 2020. године нешто је и „дужи”. Они који већ иду у сусрет наредној плати педантно су израчунали да најдужи месец у години има 34 дана. Додуше, нема јануар толико дана, већ је толики размак између две плате, јер 1. фебруар је у суботу, што значи да плате нема пре понедељка. Нема ни превеликог финансијског опоравка у фебруару, јер је ово преступна година. Онима који већ рачунају кад ће следећа исплата послодавца остаје да одговоре на питање да ли је проблем у томе што не зарађују довољно или што не умеју с парама. Било како било, не преостаје им ништа друго да, или стезањем каиша, или уз помоћ банкарских позајмица, премосте мањак пара у новчанику. Ово друго је посебно популарно, о чему

Економија

06.01.2020 у 18:00

Стамбени кредити и даље атрактивни због ниских камата

Камате на стамбене кредите и даље су ниске, јер је еурибор, који је меродаван за задуживање у евро валути, и даље негативан и тренутно износи минус 0,38 одсто, па банке могу да се похвале са тридесетак одсто више одобрених ових зајмова у прошлој години. У 2019. години Национална корпорација за осигурање стамбених кредита (НКОСК) осигурала је готово 8.000 стамбених зајмова. Број одобрених зајмова за кров над главом сигурно је и већи, јер их банке сада одобравају и без тог осигурања. Иначе, од оснивања, НКОСК је осигурао 100.259 таквих кредита. Стамбени кредити одобрени у домаћој валути тек се стидљиво одобравају и према подацима НКОСК-а осигурали су 34 таква зајма, што је на нивоу статистичке грешке. Да није НКОСК-а не би било ни прецизног податка колико клијената има проблем са

Економија

29.12.2019 у 23:23

Тржиште капитала још није локомотива развоја

Београдска берза управо је прославила два јубилеја – 125 година постојања и 30 година обнове рада – а њен директор Синиша Крнета каже да је 125 година постојања подсетник о каквој је институцији реч, имајући у виду да, уз Народну банку Србије, представља најстарије сведочанство српске економске историје. И не само економске. Истовремено, овај јубилеј је и велика опомена. Наиме, берза у Србији још није постала део националне економске једначине у којој би могла и требало да буде локомотива економског развоја. Какав је промет на берзи? Колико је мањи него у златном периоду? Ако алудирате да је златни период Београдске берзе онај од 2001. до 2007. године, могао бих да узвратим да говоримо о илузији која је тада неосновано створена, раби се још неоснованије и данас, због чега и даље

Економија

19.12.2019 у 20:00

Светска банка: могућ дугорочан раст од седам одсто

Србија може да оствари дугорочан раст од седам одсто годишње уз нови амбициозни програм реформи, који би јој омогућио да за десет година удвостручи БДП, наводе стручњаци Светске банке (СБ), који су јуче медијима и стручној јавности представили Економски извештај о Србији „Нова агенда за привредни раст Србије”. Линда ван Гелдер, директорка Светске банке за западни Балкан, рекла је на конференцији за новинаре да је Србија пред изазовом, јер иако тренутне стопе раста повећавају доходак грађана, ипак им не омогућавају да брзо достигну просечни животни стандард у ЕУ. Она сматра да је реално да Србија остварује раст од седам одсто годишње и да су за то потребне нове реформе, које би отклониле препреке и повећале продуктивност и конкуренцију. По њеним речима, Србија је већ спровела програм

Економија

15.12.2019 у 23:30

Ко тргује дигиталним валутама сам сноси финансијски ризик

Употреба дигиталног новца све је раширенија. У Хрватској се, на пример, аутомобили могу купити криптовалутама. Агенције су ових дана известиле да је тамошња компанија „Карић аутомобили” омогућила плаћање аутомобила криптовалутама као што су биткоин кеш, етереум, биткоин и гокрипто токен. Код нас се дигиталним валутама може плаћати у неким ресторанима и кафићима, купити рачунарска опрема, платити чланарина у теретани. Могућа су и онлајн плаћања. Криптовалуте се већ годинама могу куповати и продавати за динаре преко дигиталних платформи.

Економија

11.12.2019 у 20:00

Привредни раст у овој години износиће најмање 3,8 одсто

Привредни раст у овој години износиће најмање 3,8 одсто, а главни допринос толиком расту бруто домаћег производа (БДП) дало је грађевинарство, с повећањем од 40 одсто у трећем кварталу, а унутар тога градња „Турског тока” и станоградња, изјавио је јуче Миладин Ковачевић, директор Републичког завода за статистику, на представљању новог броја публикације „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), чији је сарадник, додајући да ће раст грађевинарства и у четвртом кварталу бити велики. По његовим речима, ефекат градње „Турског тока”, односно копања канала и полагања цеви, јесте био једнократан фактор, али ће се наставити и у наредној години због изградње пумпи и мерних станица. Већем расту БДП-а од планираних 3,5 одсто допринос даје и пољопривреда, која ће бити на истом нивоу као

Економија

07.12.2019 у 20:00

Извоз јачи од домаћих и светских проблема

Како се година примиче крају, јасно је да неповољне околности и на домаћем и на међународном терену нису наудиле српском извозу. У првих десет месеци извезено је робе у вредности 14,6 милијарди евра, што је повећање од 7,3 одсто у поређењу са истим периодом претходне године. А неповољних околности било је доста, пре свега успорила је привреда у еврозони, а ударац су и таксе за пласман робе на КиМ. Све то довело је до нешто слабијег раста прерађивачке индустрије. На новинарску констатацију да смо имали среће с извозом у овој години економиста Иван Николић каже да се не може говорити о фактору среће. – Да је то у питању, била би реч само о једнократном повећању, а чињеница је да од 2012. године креће тренд раста извоза и његови одлични резултати. То је последица промене технолошке

Економија

03.12.2019 у 22:55

„Турски ток” спасилац привредног раста

После „мршаве” привредне активности у првом полугођу, која је доводила у питање планиране стопе раста, трећи квартал показује се као спасилац. Републички завод за статистику је саопштио да је реални раст бруто домаћег производа (БДП) у трећем кварталу 2019. године, у односу на исти период претходне, износио 4,8 одсто. Посматрано по делатностима, значајан реални раст бруто додате вредности има грађевинарство (34,7 одсто), другим речима – градња „Турског тока”, затим сектор информисања и комуникација (7,7 одсто) и сектор трговине на велико и мало и поправке моторних возила, саобраћаја и складиштења и услуга смештаја и исхране (5,4 одсто).

Економија

30.11.2019 у 21:00

Здравствени картон одређује кредитну способност

Сви они који су узимали кредит за кров над главом суочили су се са дилемом да ли истовремено да узму и животно осигурање. Мало већи трошак, али су бар тиме платили сигурност да њихови наследници неће остати без некретнине. У том случају осигурање банци надокнађује разлику. Ово осигурање обично кошта неколико стотина евра годишње. Наравно, зависи од висине осигуране суме и смањује се како се отплаћује кредит. У већини банака то је само опција и оне не условљавају клијенте да узму такво осигурање, нити им висина каматне стопе зависи од тога да ли су узели то осигурање или не. То је и разумљиво, јер банка има и друга средства обезбеђења, односно начине да наплати кредит. Пре свега хипотеку, која стоји све док дужник не отплати последњу рату. Додатно, сада је већина стамбених кредита

Економија

17.11.2019 у 15:31

Криза изнудила куповину злата

Речено учињено. Председник Србије Александар Вучић најавио је у мају да ће Народна банка, на његову иницијативу, повећати резерве у злату. Јоргованка Табаковић, гувернер централне банке, саопштила је да су те резерве повећане управо у количини коју је он најавио. Са 20 на 30 тона, прецизније са 21 на 30,4 тоне. Како је у мају објаснио тиме обезбеђујемо већу стабилност у околностима потенцијално негативних кретања на финансијским тржиштима. Нове резерве у злату вредне су око 1,3 милијарде евра што значи да је око десет одсто укупних резерви у овом племенитом металу. Србија ће у наредним годинама повећати резерве у злату на 50 тона

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

14.06.2026 у 00:26

Зеленски: Украјина већ спремна да отвори шест кластера за интеграцију у ЕУ

13.06.2026 у 23:52

Катар у 90+4. минуту шокирао Швајцарску

13.06.2026 у 23:25

Анкета: Већина Словенаца против јачања односа са Израелом

13.06.2026 у 23:02

Више десетина хиљада људи учествовало на Прајду у Бугарској и Румунији

13.06.2026 у 22:39

Бојић: Улажемо огромне напоре да страдање Срба препознају у свету

13.06.2026 у 22:37

Рубио: Сви бродови у Ормуском мореузу морају да следе наредбе САД